Преписка Курира и ТВ Пинк (2015-2016)

22. 01. 2016.

Аутор: Тамара Скрозза Извор: Цензоловка

Ружичасто блато Србије

Емисија „Медијско блато Србије“, која је емитована на ТВ Пинк 18. јануара увече, код сваког иоле присебног гледаоца могла је да изазове само мучнину.

Не толико због онога што је ту могло да се чује, већ због начина на који је главна идеја пласирана: кршењем закона, професионалних стандарда и људских права особа о којима се извештава, уз очигледну политичку позадину.

Читава прича базирана је на снимку на којем се наводно види бивши директор Курира Александар Корниц како шмрче кокаин, као и на снимку начињеном у истом простору, где Корниц саговорнику, којег не видимо (а који по свој прилици снима својим телефоном), отвара душу и признаје: да су му уредник и директор Информера нудили 100 евра како би им „певао о Александру Родићу и Куриру“, да Родић има „претензије неке политичке“, да му је дао 5.000 евра како би изнео своје оптужбе на рачун Александра Вучића и његовог брата и како он за ту услугу очекује много више.

„Ја ћу добити више. Разговараћу с њим да ми да још једну туру, пред Нову годину“, каже Корниц, не баш потпуно фокусиран и стабилан. Због тога није ни јасно шта он заправо жели, очекује и шта би могао да добије. „Платиће он. Да му узмем тих сто сома и виа Дубаи“, констатоваће у једном тренутку.

Осим тога, Корниц у овом снимку прича како се људима намештају афере, како се уцењују они који имају много новца и како је он сам учествовао у неким уценама.

Овај телевизијски урадак у трајању од непуних пола сата гарниран је и коментарима саговорника који се углавном згражавају над оним што су чули, али од којих ниједан ни реч није рекао о теми која овде напросто боде очи: да је емитовање снимка Александра Корница само по себи незапамћен медијски скандал и срамота.

Ружичасто безакоње

Емитовањем филма с исповешћу Александра Корница прекршен је Кривични законик Републике Србије, члан 144, где се наводи:

„Ко неовлашћено начини фотографски, филмски, видео или други снимак неког лица и тиме осетно задре у његов лични живот или ко такав снимак преда или показује трећем лицу или му на други начин омогући да се са њим упозна, казниће се новчаном казном или затвором до једне године.“

Друга тачка каже да службено лице које учини то дело добија затворску казну од три године.

„Наравно, ово би могло да постоји под претпоставком да је снимак сачињен без сазнања или прећутне сагласности Александра Корница“, каже за Цензоловку адвокатСлободан Кремењак.

По његовим речима, овде је могло да буде и кршења члана 247 Кривичног законика Републике Србије који се односи на омогућавање уживања опојних дрога:

„Ко наводи другог на уживање опојне дроге или му даје опојну дрогу да је ужива, он или друго лице, или стави на располагање просторије ради уживања опојне дроге или на други начин омогућује другом да ужива опојну дрогу, казниће се затвором од шест месеци до пет година.“

Кремењак сматра да би то подразумевало да снимак није начињен у Корницовом стану и да дрога није његова, односно да му „неко даје дрогу да је ужива и неко ставља на располагање просторије – свој стан – ради уживања дроге“, или му на други начин омогућује да ужива опојну дрогу, што би опет могло да буде кривично дело.

Регулаторно ћутање

Пошто Телевизија Пинк користи фреквенцију с националном покривеношћу, све њене активности у надлежности су и под контролом Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ или раније РРА). Но, то тело је и овај пут остало верно традицији ћутања, скривања и бављења ефемерним темама у тренуцима када се буквално пред очима телевизијске публике крши све чиме би РЕМ требало да се бави.

Надлежној служби РЕМ-а Цензоловка је поставила само два питања: 1. Да ли је емитовањем „Медијског блата Србије“ прекршена нека одредба Правилника о заштити људских права у области медијских услуга? и 2. Ако јесте, да ли ће ова емисија на било који начин бити тема расправе пред Саветом регулатора?

Пошто одговора није било, позвали смо и телефоном, када нам је речено да су добили питања и да је „то у процедури“.

Практично, то је значило – нећете их ни добити, иако су питања једноставна, а рок од 24 сата више него довољан да се на њих макар и протоколарно одговори.

Срећом, Правилник о заштити људских права у области медијских услуга ипак је штиво које може да разуме чак и лаик.

Пре свега, члан 7 тог документа налаже да је – уколико се у програму објављује информација о неморалном или незаконитом поступању неке особе, „пружалац медијске услуге дужан да пружи могућност том лицу да одговори на објављену информацију, односно да учествује у расправи на равноправан начин“.

Тога у емисији „Медијско блато Србије“ није било чак ни „у траговима“.

Исти члан истиче да није дозвољено „приказивање једностраних напада на лице, нити вођење дуготрајних или понављаних кампања у вези с појединим лицем без релевантних нових података који би оправдали продужено или поновљено извештавање о истој личности, догађају или појави“.

Телевизија Пинк, иначе позната баш по кршењу овог правила (сетимо се само рата Жељка Митровићапротив професора Чедомира Чупића, Драгана Ђиласа, листа Блиц, Хрватске и Хрвата итд.), засад је од РЕМ-а зарадила само опомену због таквог понашања. Због тога се може очекивати да се ни овај пут неће догодити ништа више од тога, ако се догоди и толико.

Осим тога, Правилник на основу којег може да поступа Савет РЕМ-а забрањује да се објављују информације из приватног живота и лични записи (што укључује видео-снимке) без „пристанка лица чијег се приватног живота информација тиче, односно лице чије речи, лик, односно глас садржи, ако при објављивању може закључити које је то лице“.

Има у том документу још низ тачака о којима би се могло дискутовати у контексту емисије „Медијско блато Србије“, али и ова два члана довољна су да независно тело – какво би Савет РЕМ-а требало да буде – предузме одговарајуће мере.

Једна слободна земља

Шта то беше Кодекс?

Осим закона, Телевизија Пинк прекршила је и одредбе Кодекса новинара Србије – документа који регулише поштовање етичких професионалних норми, о којима надлежни у овој телевизији ни иначе много не размишљају.

Пре свега, прекршена је прва тачка седмог поглавља које се односи на заштиту приватности, а у којој се наводи да „новинар поштује приватност, достојанство и интегритет људи о којима пише“.

Након што су у децембру објављивани лекарски извештаји о Александру Корницу, овај пут опет је грубо прекршено његово право да буде у овом или оном психичком стању и здравственом статусу. Снимак на којем он наводно шмрче кокаин такође спада у нешто чему нема места на националној фреквенцији: најпре није сигурно да је на том снимку уопште особа о којој је реч, а чак и да јесте – његово шмркање кокаина није нешто што спада у домен јавног интереса.

Кодекс новинара Србије још обавезује новинаре да „не злоупотребе емоције других људи, њихово незнање или недовољну способност расуђивања“, што је овде такође случај. У поменутом снимку који су, како се наводи, начинили Корницови пријатељи, који су такође саслушани, особа која с њим разговара, врло циљано поставља питања и провоцира реакцију човека који – по свему судећи – није свестан шта изговара.

Примера ради, кад Корниц каже колико је новца наводно добио од Александра Родића, скривени „испитивач“ констатује како је то мало и како би, по његовом мишљењу, „то коштало сигурно 30.000 евра“. Одговарајући на то, овај почиње  с навођењем износа које би могао да тражи и које очекује.

Коначно, нешто што је можда и најважније, Кодекс новинара Србије налаже да се у прикупљању информација, фотографија, докумената, звучних и видео записа, користе „само часна средства“. У објашњењима појединих одредаба Кодекса – такозваним смерницама – наводи се:

„Новинари и уредници не смеју да објављују материјал прибављен уз помоћ скривених камера, прислушних уређаја, односно неовлашћеним прислушкивањем, изузев када се тиме штити јавни интерес (нпр. објављивање информација о угрожености живота и здравља становништва, корупцији, злоупотреби положаја и слично).“

Прича Александра Корница јесте прича о корупцији, али је истовремено нешто што је могло да се докаже и другим средствима и свакако не од особе која у тренутку снимања није била у потпуности свесна.

Један од највећих проблема у овом случају свакако је обавеза објективног извештавања, којом се баве не само Правилник и Кодекс новинара Србије већ пре и изнад свега медијски закони ове државе.

У емисији „Медијско блато Србије“, наиме, превазиђен је чак и уобичајени, очекивани и иначе тешко подношљив ниво необјективности Телевизије Пинк.

Емисија је за циљ имала искључиво сатанизацију Курира и Александра Родића, односно одбрану лика и дела Александра Вучића којег су баш Курир, Родић и Корниц наводно неосновано напали пре више од месец дана. Све што је виђено, било је ту само и искључиво због тога: Курир је оптужен за медијско рекетирање, а човек због којег је Вучић ономад ишао и на полиграф, означен је као наркоман и приказан као не баш претерано урачунљива особа.

У више наврата, аутори емисије не могу да се одупру својим поривима, па пристрасност, острашћеност и пропаганду и не покушавају да прикрију наводном борбом за професионалнију штампу. Врхунац је тренутак када се на екрану види човек који шмрче кокаин, док глас из офа драматично саопштава:

„Ово је човек који је оптужио премијера!“

Готово надреална необјективност и једностраност приказане су и у делу емисије у којем саговорници коментаришу шта су видели.

Тако се, рецимо, Миломир Марић силно насекирао због тога што Србија не може да се извуче из блата јер и најбољи Србин „може бити сатанизован и представљен као морална наказа“. И баш је Марић, од свих људи, ту стао на страну сатанизованих и констатовао:

„А моралне судије су углавном људи који треба да се стиде сами себе.“

Ништа мање антологијске изјаве није дао ни политички аналитичар Дејан Вук Станковић који је Александру Родићу поручио да своје политичке амбиције задовољи тако што ће ући на „политичку арену“ уместо што злоупотребљава медије:

„Ако неко има амбицију у политици, слободно може у њу да уђе. У крајњој линији, не бисмо имали сто странака да је забрањено бити против власти или бити за власт. Србија је у том погледу слободна земља. Али, није баш препоручљиво ни за саму политичку каријеру да злоупотребљавате медије и правите читав низ скандала.“

Осим мучнине гледалаца, ова емисија имала је и неке друге ефекте: како јавља Тањуг, Више јавно тужилаштво затражило је од ТВ Пинк „снимак разговора Александра Корница и још једне особе“ приказан у ударном термину, Драган Ј. Вучићевић поново је добио прилику да у емисији „Тешка реч“ испољи свој бес и огорченост, а Студио Б најавио је да ће због силног интересовања публике и они емитовати поменуту „Тешку реч“.

Иако је незванично најављивана и друга епизода, она још није емитована. Ваљда су надлежни закључили да је првим делом испуњена редовна недељна доза онога што превазилази границе медија, а дубоко залази у сферу медицине.

Но, без бриге. Биће тога још.