Преписка поводом текста Иштвана Каића "Трећи метак Бранке Прпе" (2014)
12. 04. 2014.
Сличност није случајна
Овај текст пишем на дан убиства новинара Славка Ћурувије. Десило се јуче, за читаоце „ Блица“ данас! Поражавајуће је да уредница његових новина, Љиљана Смајловић, као његова сарадница, дође на његову комеморацију после објављеног текста у њеним и државним новинама, текста недостојног сваког човека и људскости, у којем се жртва дифамира. Мало премного!
А Славко Ћурувија се борио против прототипа особа о којима читамо у енциклопедијама, а које поменута Смајловићка заступа.
На пример: Уреднике новина је именовао лично, и нико ко није имао писмено одобрење партије није се могао бавити новинарством. Користећи апсолутну контролу над штампом, постепено је градио легенду о себи као о човеку који је увек у праву и који може да реши све политичке и економске проблеме. Лично је, у временским размацима, преузимао вођење министарстава унутрашњих послова, војске и оружаних послова, Министарства иностраних послова, градских управа, јавних радова и понекад истовремено био на челу више министарстава, а уједно био председник владе и вођа најмоћније странке. Опозицију је слистио.
Препознајете ли ову личност и кога Смајловићка брани на гробу Ћурувије!
Ако не препознајете, на вашу штету.
Ово су изводи из биографије Бенита Мусолинија, свака сличност није случајна, па ви видите!
Остали текстови из преписке налазе се овде.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.