Бившем председнику УНСа дугујем захвалност и зато што је моју породицу и мене напао на тако приземан начин и зато што се послужио измишљотинама.

Посведочио је тако, пре свега, о самом себи. Отац и ја смо, уосталом, имали више среће од Ракочевића и његових колега из косметских гета, које је Радомировић, у жару кампање, оптужио да су издајници Косова. Уочи изборне скупштине, када му је Ракочевић пружио руку, Радомировић је одговорио псовком. Сада је, верујем, свима јасно зашто чланови УНС-а нису могли да гласају за њега и зашто је изгубио упркос улагивању властима, подршци звучних имена београдског новинарства и спектакуларном учлањивању 350 нових гласача у УНС. Они који су га кандидовали могли су да виде иза кога су стали.

Чујем да су се многи покајали. Али има и оних који настављају ову постидну кампању, све позивајући се на британске стандарде и на наш „европски курс“. Радомировићево председниковање је прошлост и нема потребе да му се посвећује превише словних знакова. Више нећу одговарати на његове нападе.

Пошто је почео да баца блато и на моју породицу, ред је ипак да овом приликом обавестим читаоце да, када сам написао први текст за „Печат“ о Радомировићевој харанги против новинара са КиМ (објављен 30.4.2021), нисам знао да је мој отац кандидован за члана Управног одбора УНС-а. Насупрот

Радомировићевим измишљотинама, за ову неплаћену функцију, на иницијативу Петра Трајковића, кандидовао га је Клуб ветерана УНС-а (17. 4. 2021). Ветеранима је, наиме, досадило да их Радомировић и његови пријатељи третирају као људе другог реда. Одузели су им пуноправно чланство у УНС-у и прогласили их „придруженим члановима“. За неупућене, довољно је само да се прочита са каквим потцењивачким тоном бивши председник пише о ветеранима и о моме оцу, члану УНС-а од 1958. године. Зато су одлучили да на овим изборима у управи имају свог кандидата. И наравно, одбили су их са образложењем да на листи предлагача није било довољно „пуноправних чланова“. Ветерани нису посустали, придружило им се још „пуноправних“ и кандидатура је одобрена (25. 4. 2021).

На скупштини су, упркос годинама, опасности од пандемије и непријатној атмосфери, за разлику од Радомировићевих пријатеља, остали до краја, гласали и победили.

Морам да признам да је било заиста лепо наћи се, раме уз раме, са својим оцем и његовим ветеранима, са Живојином Ракочевићем и његовим колегама из косметских гета, у једној овако часној и праведној бици.

Када сам, на друштвеним мрежама, видео да је на изборну скупштину из Ораховца дошла и Оливера Радић, знао сам да не можемо да изгубимо. Дубока подела између отуђених, медијских, пословних и политичких елита с једне, и огромне већине обесправљеног народа с друге стране представља један од најважнијих феномена данашњице. Та подела је морална, културна и класна.

У Србији, став према Косову и Метохији представља кључну линију раздвајања. Већ сам писао о томе да се Срби јужно од Ибра, који су издржали више од 20 година непријатељске окупације, данас исељавају брже него икада. Они више не осећају било какву помоћ и подршку своје државе.

Покушај да се једним замахом сабље одсеку главе Живојина Ракочевића, Будимира Ничића и Дарка Димитријевића, представљао је свесну намеру да Срби из косметских гета буду коначно ућуткани и сломљени.

Победом Живојина Ракочевића та опасност је, макар привремено, минула. Обични, пристојни чланови УНСа, не само с КиМ него из Београда и целе Србије, они који нису дозволили да им било ко наређује како да гласају, одржали су нам драгоцену лекцију из солидарности, упорности и родољубља. За то охрабрење ово друштво дугује им захвалност.

 Нашим сународницима из косметских гета, још једном, све честитке на победи, уз поздрав догодине у Призрену!

Честитам Милошу Ковићу што му је пријатељ који се „гади фотеље“ постао председник Удружења новинара Србије.

Сада из фотеље државног функционера, с државном платом коју новинари могу само да сањају, води највећу новинарску организацију у земљи. Ковићу честитам и што му је отац изабран за члана Управе Удружења. Да је поштовао правила историјске науке и да је имао поштења, Ковић би читаоце „Печата“ – осим чињенице да му је пријатељ кандидат за председника – морао да обавести и да му је 83-годишњи отац кандидат за функцију у УНС-у, на предлог Ковићевог пријатеља, и да то може да утиче на његову објективност кад пише о Удружењу.

Сада, захваљујући и труду породице Ковић, највећа новинарска организација у земљи може у руковођењу да рачуна на мешавину искуства, лицемерја, лажи и државне интервенције. То лицемерје видели смо и чули у говору Ковићевог пријатеља на изборној скупштини УНС-а, када је између два јецаја изговорио ужасну лаж о колеги Петру Јеремићу, који није био присутан и који је, кад је чуо шта је речено, саопштио да је реч о „најодвратнијој могућој лажи“. Није му то било први пут да Петра Јеремића злоупотребљава у својим лажима. Урадио је то и прошле јесени на седници Управе, када је – и тада кроз сузе – закукавао за његовом судбином, лажући да је Јеремић напустио Удружење због неког другог, а не – како је сам Јеремић рекао – због тога што је генерални секретар Нино Брајовић од Удружења направио приватну фирму за себе и своју супругу.

Ви сте, Ковићу, прећутали позицију свог оца у Удружењу и то ко је њега предложио за функцију. Али има ту још чињеница с којима ратујете, падате под њиховим теретом, али (за поштовање је тај труд) настављате да се борите, измишљајући нове оптужбе без доказа.

РАЗУМ И ОСЕЋАЈНОСТ Дакле. Ви сте, Ковићу, не ја, дозволили да вам емоције утичу на расуђивање и тиме прекршили основно правило своје професије. Толико образовања да знам основе историјске науке имам, хвала на питању.

Ви сте, Ковићу, не ја, изнели у јавност оно што сам написао у поруци члановима Удружења на Косову и Метохији, само њима. Онда сте ме, заједно с оним ко вам је интерну преписку доставио, напали лажући да сам вашег пријатеља јавно оптужио за „сепаратизам“. Потом ме је ваш пријатељ, пионир „мимикрије“ у новинарству (како сам каже), пријавио државној Радној групи за безбедност и заштиту новинара као главну претњу српским новинарима на Косову и Метохији. Замислите то! Новинар из новобеоградских блокова (не с Врачара, Ковићу) већа је претња новинарима на Космету од Хашима Тачија, Рамуша Харадинаја, Кадрија Весељија или Аљбина Куртија. Од свих њих заједно.

За Живојина Ракочевића је Београд, чини се, једини кривац за стање на Косову и Метохији. Хтео је Ракочевић да УНС прошле године осуди „Вечерње новости“ због репортаже с Кошара, да УНС каже да су београдски медији одговорни за угрожавање безбедности Срба на Косову. Када смо то одбили да урадимо, уследио је напад на мене и колегинице из НИН-а и „Вечерњих новости“ које су биле у Извршном одбору Удружења и које су такође биле против издавања таквог саопштења. Наредни напад групе око Ракочевића уследио је када смо тражили да се коначно истраже убиства и отмице српских и албанских новинара, злочини за које су одговорни терористи и њихови наследници на политичким функцијама у Приштини. Тада нам је група око Ракочевића запретила да ће нас пријавити тужилаштву.

Која је то врста патриотизма, историчаре Ковићу? Она која се не сипа у трактор, али за џип није лоша?

Када смо у Удружењу почели да постављамо питања и тражимо податке о високим платама генералног секретара и његове супруге, о енормној амортизацији за коришћење сопственог аутомобила, о трошковима за реконструкцију који никад нису оправдани, о уговорима које је генерални секретар потписивао с државним фирмама без знања и овлашћења председника, о томе ко је и како регистровао УНС као међународну организацију у Приштини и ко је, без овлашћења и одлуке Управе, отворио рачун у Приштини, уследио је најжешћи, овај последњи напад, коме сте се и ви придружили.

Чињеница је да је Будимир Ничић тражио да Друштво новинара Косова и Метохије постане посебно правно лице, то сте могли и сами да утврдите да сте урадили посао историчара, разговарали са сведоцима и проверили документа. Чињеница је и да су га у томе подржали Живојин Ракочевић и Нино Брајовић. Управа Удружења новинара Србије одбила је тај захтев и тако сачувала јединство УНС-а. Шта ће урадити нова Управа, у којој је и ваш отац, кад добије нови захтев Ничића да се огранак УНС-а одвоји?

Претходно је, још 2014. године, Будимир Ничић уписао Удружење новинара Србије као страну организацију у приштинском регистру невладиних организација. То је учинио на своју руку, без сагласности Управе УНС-а и кршећи статут Удружења. И то је лако утврдити, Ковићу. Да је Ничић имао било какав доказ да је УНС одобрио овај нелегални упис, одавно би га показао. Уместо тога, он потура овлашћење које је у децембру 2014. године тадашња председница Љиљана Смајловић дала Маријани Симић и Предрагу Радоњићу да отворе рачун у пословној банци на Косову. У овлашћењу не пише да су они дужни да отворе рачун у Рајфајзен банци у Приштини. Зашто није отворен, на пример, у Комерцијалној банци у Косовској Митровици? Зашто то овлашћење никад није заведено у архиви Удружења? Ко је имао интерес да ово уради? Могао би ваш отац, Ковићу, да постави то питање на првој седници Управе, ако је породици Ковић толико стало до Косова и Метохије.

ДРЖАВНИ СЛУЖБЕНИК Хоћете ли и даље негирати да је Ракочевић на јавној функцији? Па, то не негира чак ни „његова“ Агенција за спречавање корупције, а он не показује намеру да одустане од своје државне функције, све причајући како се „гади фотеље“. Толико се „гади“ да више од десет година иде с једног на друго буџетско намештење.

Држава се на скандалозан начин умешала у изборе за председника Удружења новинара Србије. Прво сазивањем хитне седнице Радне групе за безбедност и заштиту новинара с лажном оптужбом да сам угрозио безбедност Живојина Ракочевића, а затим мишљењем Агенције за спречавање корупције да јавни функционер Ракочевић може да буде председник Удружења. После скупштине УНС-а ваљда је свима јасно колико су истините биле тврдње групе око вашег пријатеља да сам у Удружење учланио 500 људи који ће гласати за мене.

Шта смо добили после дводневне изборне скупштине УНС-а? Србија је једина земља у Европи у којој највећу новинарску организацију води државни службеник. Помогли сте, Ковићу, да се УНС врати у неславну прошлост, када је држава управљала њиме, када је ћутао на притиске и претње новинарима, када су шефови тог удружења окретали главе док је држава затварала новине и радио-станице. И сада су ти исти новинари и уредници из деведесетих гласали за Ракочевића, иако су у пензији више од двадесет година, а до гласачких кутија за несигурне руке водио их је Нино Брајовић.

Питајте ме слободно, Ковићу, ко су ми пријатељи. Не кријем их и, за разлику од вас и вашег пријатеља, не наплаћујем пријатељства. Исто тако, не кријем ни где сам и с ким у прошлости радио, ни ко и како финансира „Пиштаљку“, чији сам главни уредник (неки од тих донатора су исти они који су платили вашу стипендију у Енглеској). Моје деловање је јавно, новинар сам, од новинарства живим. Не кријем ништа, за разлику од вашег пријатеља.

После вашег одговора сигуран сам да знате шта сте урадили и да нисте неинформисани, како сте рекли неким пријатељима који су вас упозорили да сте изнели нетачне наводе о мени.

Сада гледајте шта ће се десити с Удружењем новинара Србије и Србима на Космету. Нећу вам дозволити да се сутра правите изненађени.

Аутор је главни и одговорни уредник „Пиштаљке“

Гостујући на телевизији Н1, Бранко Чечен је рекао да су избори у УНС-у важни, јер Удружење има много чланова, као и имовину од које живи, али да је лоше када се колеге због избора сукобе у јавности.

„Ако већ сукоб постоји и ако ћемо да се држимо стандарда који су записани у Кодексу новинара Србије – јавне функције јесу неспојиве са новинарством. Господин Ракочевић је просто неки функционер у некој општини “, рекао је Чечен.

Коментаришући мишљење Агенције за спречавање корупције да нема никакве сметње да Живојин Ракочевић, који је као директор Дома културе у Грачаници јавни функционер, буде председник УНС-а, Чечен је навео да Агенција не уређује Кодекс новинара. „Њима се обратио неко са питањем да ли је он функционер или није. Они су рекли да јесте, али не на том нивоу да не би могао да обавља функцију. То не обавезује УНС ни на који начин, а и новинаре генерално“, рекао је Чечен.

Он је рекао да новинари морају да покажу апсолутну неутралност. „Не можеш бити неутралан новинар, а истовремено функционер и служити одређеној влади. То значи да сте службеник те владе, да више нисте неутрални јер сте плаћени од те владе“, казао је Чечен, који је додао да о томе не би требало да буде много разговора, али да уколико га буде било имамо проблем са новинарским кодексом.

Кандидациона комисија УНС-а је, подсетимо, на основу члана 20. Статута УНС-а одлучила да директор Дома културе у Грачаници Живојин Ракочевић не може да буде биран за председника УНС-а.

Агенција за спречавање корупције послала обавештење Живојину Ракочевићу у коме наводи да „нема законских сметњи да поред јавне функције директора Дома културе у Грачаници обавља дужност председника УНС-а“.

УНС је, међутим, у реаговању навео да се државна Агенција умешала у изборе у УНС-у пресуђујући ко може да буде кандидат за председника Удружења и тумачећи Статут УНС-а на начин који одговара државном функционеру и бившем члану одбора те агенције Ракочевићу. „Живојин Ракочевић је јавни функционер, што признаје и Агенција, и као такав у односу зависности од државне власти. Државним функционерима и службеницима, били они републички, покрајински или локални, није место на челу УНС-a“, навео је УНС у саопштењу.

„Позивам Агенцију да повуче тумачење у случају УНС-а. Својим тумачењем Агенција даје могућност урушавања интегритета новинарске професија не узимајући у обзир природу ове професије, која се бави држањем одговорном власти“, написао је Зоран Гавриловић на друштвеној мрежи Твитер.

Pozivam @NeKorupciji da povuče tumačenje u slučaju @UNSinfo
Svojim tumacenjem Agencija daje mogućnost urušavanja integriteta novinarske profesija ne uzimajući u obzir prirodu ove profesije, koja se bavi držanjem odgovornom vlasti.https://t.co/J27h6ndpvt @NUNS_1994 @OSCE_Serbia

— Зоран Гавриловиќ (@GavrilovicZoran) May 28, 2021

Кандидациона комисија УНС-а је, подсетимо, на основу члана 20. Статута УНС-а одлучила да директор Дома културе у Грачаници Живојин Ракочевић не може да буде биран за председника УНС-а.

Агенција за спречавање корупције послала обавештење Живојину Ракочевићу у коме наводи да „нема законских сметњи да поред јавне функције директора Дома културе у Грачаници обавља дужност председника УНС-а“.

УНС је, међутим, у реаговању навео да се државна Агенција умешала у изборе у УНС-у пресуђујући ко може да буде кандидат за председника Удружења и тумачећи Статут УНС-а на начин који одговара државном функционеру и бившем члану одбора те агенције Ракочевићу. „Живојин Ракочевић је јавни функционер, што признаје и Агенција, и као такав у односу зависности од државне власти. Државним функционерима и службеницима, били они републички, покрајински или локални, није место на челу УНС-a“, навео је УНС у саопштењу.

Кандидациона комисија УНС-а је 19. маја усвојила приговоре новинара Анела Грбовића и Драгане Пејовић на кандидатуру Живојина Ракочевића за председника УНС-а, са два гласа за (Петар Јеремић и Љиљана Смајловић) и једним против (Снежана Брадић). Комисије је одлучила да Ракочевић због члана 20 Статута УНС-а не може бити увршћен у коначну листу кандидата за избор у органе УНС-а коју утврђује Кандидациона комисија УНС-а.

Живојин Ракочевић се ради отклањања сумње у вези спречавања сукоба интереса обратио Агенцији за спречавање корупције у Београду и добио обавештење да као директор јавне установе није радник локалног органа управе и да не постоје законске сметње да буде кандидат за председника УНС-а. Ракочевић је у одговору на приговоре Анела Грбовића и Драгане Пејовић доставио и тумачење Министарства државне управе и локалне самоуправе у којем се наводи да “директор Дома културе није функционер органа јединице локалне самоуправе”.

Одбијање кандидатуре Живојина Ракочевића за председника УНС-а је између осталог спорно и због чињенице да су одлуку о дисквалификацији Ракочевића донели Љиљана Смајловић и Петар Јеремић, који су потписници кандидатуре за Владимира Радомировића.

Постоји нешто у чему сам сагласан с Радомировићем. Он, наиме, примећује да се „наше поимање родољубља битно разликује“. Заиста, по мом мишљењу, истинско родољубље препознаје се по спремности на жртву за оно што се воли и у шта се верује. Право родољубље се плаћа, понекад веома скупо, и захтева одрицања. Лажно родољубље, међутим, жртвује друге. Оно доноси користи и отвара пут ка функцијама и положајима.

Нека Радомировић размисли о томе којој групи припада. Не знам где бих себе сврстао, али по мом мишљењу прави пример родољубља представља брачни пар из Грачанице: докторка Соња Ракочевић, која је лечила косметску децу, да би преминула у борби с пандемијом, и њен муж, писац и новинар Живојин Ракочевић, најјаснији глас Срба из косметских гета.

БРУТАЛНИ ОБРАЧУН У свом тексту сам, мерећи сваку реч, чак избегао да поменем Радомировићево име. Само сам дословно цитирао његове јавне оптужбе на рачун Живојина Ракочевића и поставио питање зашто му је потребно да се са својим противкандидатом за положај председника УНС-а обрачунава на тако бруталан начин? Одакле долази ова чудна агресија? Је ли положај председника УНС-а вредан тога? Јер, како написах, оптужбе које Радомировић износи против Живојина Ракочевића и Будимира Ничића нису безазлене. Они који познају Косово и Метохију знају какво безакоње тамо влада, колико су напети односи између самих Срба и шта тамо могу да значе овакве оптужбе из Београда. Зар нисмо баш ништа научили из судбине Оливера Ивановића?
Шта ако су Радомировићеве тврдње да су Ракочевић и његови пријатељи хтели да одвоје Удружење новинара на КиМ од УНС-а и да је он ту њихову намеру недавно открио – обичне лажи? О томе када је, како и зашто регистровано Удружење новинара Србије на Косову, и када је Радомировић то „открио“, нека сведоче упућенији од мене.
Радомировић се, међутим, ни ту није зауставио. Љиљана Смајловић и Петар Јеремић, чланови Кандидационе комисије УНС-а, који су иначе претходно потписима подржали кандидатуру Радомировића, одбили су Ракочевићеву кандидатуру и објавили да је он у сукобу интереса. Да то није тачно, утврдили су Министарство државне управе и самоуправе и Агенција за борбу против корупције. Они су то једноставно занемарили. Агенцију су чак оптужили да се меша у процедуру избора председника УНС-а.

ПРИЈАТЕЉСТВА Видим да ме Радомировић поучава занату историчара, па бих волео да сазнам – из које струке он долази и шта је његово основно образовање? То се у његовој кандидатској биографији не види. Када је реч о новинарском занату, нека ми буде дозвољено да питам: је ли ово професионални credo који ће српски новинари, с Радомировићем на челу, у будућности заступати? Таблоидно разрачунавање и уништавање живота колега и (бивших) пријатеља?

Докле ће нас довести чепркање по каријерама новинара и оптуживања због тога ко је где и с ким у прошлости радио? Зар Радомировић не може да очекује да ће се неко, на исти начин, позабавити његовом каријером, финансијерима и контактима? Али чему све то? Каква је корист од тога за наш јавни живот? У тексту препуном личних опаски, Радомировић инсистира на томе да ми је Ракочевић пријатељ. Треба ли онда да и ја њега питам – ко је његов пријатељ? Или пријатељица? По свему судећи, Радомировић своја пријатељства заиста прескупо плаћа.

Радомировић у свом тексту доказује да он не пије „капучино“ по врачарским баштама. Када сам написао да је „ударио Врачар на Грачаницу“ мислио сам, међутим, на чудну појаву да неко из београдске сигурности и мира узима себи за право да Србе из косовских гета оптужује због недостатка родољубља. То сведочи, по мом мишљењу, о недостатку основног осећања мере, реда и доброг укуса.

Србија је одавно напустила Србе из косметских гета. Зато се данас српска земља на Косову и Метохији распродаје у бесцење, брже него икада. Живот у гету из дана у дан све је тежи. Шта српске власти чине да им помогну? Како оне виде будућност тих људи и шта је план за Косово и Метохију? То су теме на којима бих волео да видим новинарску, грађанску храброст и родољубље Владимира Радомировића. Уместо тога, он је изабрао да се властима улагује (видети полемику коју ових дана води у Политици) и да јуначки удара по својим колегама из косовских гета. Коме је потребно да Срби који живе јужно од Ибра буду коначно ућуткани и да полако „исцуре“ ка северу? Мислим да Радомировић и не слути у шта се упустио.

Почетком априла председник УНС-а је члановима Управе сервирао своју фикцију да Извршни одбор огранка на Косову и Метохији хоће да се отцепи, зато што је, на његов захтев, ускладио своја стара Правила са постојећим Статутом УНС-а. Наставио је са изношењем неистина које је сада, са ИО огранка на КиМ, усмерио на свог противкандидата Живојина Ракочевића, Нина Брајовића и мене, оптужујући нас да смо „покушали да отцепимо“ огранак УНС-а на Косову од своје матице. Овде је, пре свега, реч о документима који су у нашим рукама.

Каже Радомировић да је тек пре неколико месеци сазнао да је Удружење новинара Србије регистровано у Приштини као међународна организација. Каже и да је „ова нелегална организација, којом се фактички признаје Косово као држава, направљена без знања и одобрења УНС-а и његових органа и противно нашем статуту“.

Документа кажу да Удружење новинара Србије на Косову као правно лице постоји од 2002, када је регистровано у администрацији привремених косовских институција (УНМИК). Након 2008. све регистроване организације и привредни субјекти били су у обавези да замене „уверења о регистрацији“ на којима уместо УНМИК пише Република Косово. Када сам 2014. поднео захтев за издавање новог уверења о регистрацији (јер га је мој претходник изгубио), била ми је потребна одлука да сам овлашћени представник УНС-а на Косову. У то време председница је била Љиљана Смајловић и од ње сам добио одлуку. Уз помоћ те одлуке Љиљане Смајловић, УНС на Косову је добио уверење о регистрацији са логом Република Косово. Пошто је логично да свако правно лице може да има и рачун у банци, Љиљана Смајловић је донела одлуку којом овлашћује двоје колега да у име УНС-а на Косову отворе рачун у банци (у прилогу одлука). Ако се неко пита да ли то значи да је Љиљана Смајловић признала независност Косова, тиме што је потписала одлуку помоћу које је УНС на Косову добио „уверење“ на којем пише Република Косово, мислим да није. Као што и држава Србија није, тиме што је на Косову регистровала ћерку фирму МТС д.о.о.

ПАТРИОТИЗАМ И КАМПАЊА Свој патриотизам Радомировић је у УНС-у почео да показује недавно, када је кренуо у предизборну кампању. Раније, не да му није сметало што је УНС регистрован и на Косову него је 2017. на једном скупу у Београду у организацији ОЕБС-а инсистирао да се прво мени да реч, да кажем с каквим се све проблемима суочавамо, само зато што смо у Приштини регистровани под именом Удружење новинара Србије.

Није имао обичај ни да раније исправља саопштења УНС-а за јавност, кад би се користили термини „Косово“ или „косовске институције“. Међутим, последњих месеци му смета термин Косово, па инсистира на „такозвана Република Косово“.

Није имао раније ништа против ни да УНС реагује и апелује на колеге да о осетљивим темама извештавају с дужном новинарском пажњом. Међутим, одједном није видео ништа спорно у тексту „Вечерњих новости“ од октобра прошле године, где се анонимни „свештеник“ који је скинуо албанску заставу с Кошара, на свом путу ка Кошарама лажно представљао и као новинар и тиме угрозио пре свега српске новинаре на Косову.

Колико је овакав „патриотизам“ опасан, најбоље говори Владимирова „борба“ за расветљавање случајева убијених и несталих новинара, где је у саопштењу УНС-а октобра прошле године, без договора с колегама с Косова, и Јеленом Петковић која се годинама бавила истраживањем случајева убијених и отетих новинара, навео: „Према подацима УНС-а, од 1998. до 2005. на Косову и Метохији је убијено и нестало 17 српских и албанских новинара и медијских радника који су се замерили тзв. ОВК и послератним владарима Косова.“ Упозорио сам га тада да такво саопштење не објављује, из разлога што сматрам да се Ђуро Славуј, Ранко Перенић и други српски новинари који су убијени и киднаповани, нису никоме замерили, већ да су само радили свој посао. Није послушао! Сада измишља да му је „ова група“ претила да ће га пријавити Тужилаштву за ратне злочине због тог саопштења.

Тај заокрет, с којим нестају професионални критеријуми зарад других апетита, газе чињенице, исписују лажи, очигледан је и за остале наводе из претпрошлог броја „Печата“. Зато је важно да се вратимо на почетак овог текста и видимо да је Радомировић осуђен за увреду свог колеге. Није му први пут да користи сва средства и без доказа блати своје колеге. Овог пута Живојина Ракочевића, Нина Брајовића и мене. То није новинарство.

Аутор је потпредседник Удружења новинара Србије, председник ДНКИМ и председник УНС-а регистрованог на Косову

"Последње седнице Управе обележене су ограничавањем слободе говора и видело се да тако даље не може. Зато је и настала и ова фарса око избора председника која личи на кампању у политичкој странци. Колективна учлањења, каквих није било од Другог светског рата, су пораз слободног удруживања, притисци, позиви, мобилизација, преко шест стотина делегата у доба короне на једном месту… Читаве редакције по директиви долазе у хотел „Југославија“ да реше судбину једне смешне фотеље“.

Тако је новинар и писац Живојин Ракочевић, кандидат за првог човека УНС-а, оценио актуелне сукобе међу деловима руководства и чланства тог струковног удружења, пред изборну Скупштину заказану за суботу, када ће се бирати нови председник.

Друга струја на унутрашњим изборима, окупљена око актуелног председника и кандидата за још један мандат – Владимира Радомировића, оспорила је Ракочевићеву кандидатуру, оценивши је кршењем одредби Статута УНС, по ком он, као истовремено јавни функционер, односно директор Дома културе Грачаница, не може бити биран на чело професионалног удружења.

Мишљење Агенције за борбу против корупције да вршењем те две функције Ракочевић не улази у сукоб интереса, већинска струја није узела у обзир.

Позиција председника професионалног удружења свакако неће угрозити водећу функцију у дому културе, али би функционер државне институције на челу новинарског удружења, итекако значио мешање политике власти у независан рад професионалне асоцијације, па Агенција, као независни државни орган, не би смела да се меша у рад УНС-а, оценили су поједини чланови његовог руководства.

* Да ли се власт на било који начин умешала или се меша у процес избора руководства УНС-а и уопште рад удружења?

– Ја долазим са крајње маргине нашег јавног живота и не припадам престоничким интелектуалцима опште праксе, па то не знам. Сигурно је да медији у власништву породица појединих политичара колективно долазе да гласају, и да су са маргиналним удружењима постигнути договори да се на такав начин легализују преко УНС-а. За април и мај стигло је око 400 пријава за чланство у УНС-у, а у последње две године 340. То нам све говори. Утицај политичког дискурса у деловању видим у нападима на Будимира Ничића, Нина Брајовића и мене јер смо представљени као издајници, сарадници хашких оптуженика и националних интереса. Лакрдија и глупост.

* Како оцењујете рад удружења за време трајања мандата Владимира Радомировића? Шта би се изменило Вашим избором за председника УНС-а?

– Не могу ја да оцењујем Радомировића јер су се он и група око њега директно окомили на личности које не мисле као они. Годину дана није донесена ниједна нормална одлука у УНС-у, нападане су колеге без потребе, осуђиване читаве редакције и изношене осуде и ставови који су изван професије и заштите колега. Што се мене тиче и мог мандата, ствари су потпуно јасне: кандидујем се да би проговориле мале редакције – Слободан Ћирић из Ваљева, Јасмина Стојковић из Грачанице, Јелена Спасић из Београда или Оливера Ковачевић са РТС-а. Они и њихови различити гласови ће бити председници а не ја.

Ради ефикасности у раду, регистрација за учешће у Изборној скупштини ће почети у 8.30 сати у суботу, 29. маја, и трајати до 12 сати. Молимо колеге који су гости хотела да се тада и региструју. Пријављивање за смештај у хотелу је могуће током целог дана.

Поручује у писаној изјави за Данас, Живојин Ракочевић (48) новинар и писац, актуелни директор Дома културе у Грачаници поводом изборне скупштине Удружења новинара Србије, на којој је кандидат за председника овог професионалног удружења, а око које је настао сукоб.

Наиме, друга „струја“ на изборима је формално оспорила његову кандидатуру, на челу са актуелним председником Владимиром Радомировићем, због тога што његова кандидатура није по Статуту УНС-а, упркос мишљења Савета за борбу против корупције.

„Измислили су издају на Косову, сарадњу са злочинцима, и што је најважније прекршили су статут УНС и сва правила професије. Уплашили су се, јер за своје ставове и принципе имамо сигурну, и стабилну већину колега“, истиче још Ракочевић.

Иначе он је, од новчаног дела награде „Александар Тијанић“ коју је добио као члан УНС-а Ракочевић је финансирао израду новог спомен обележја песнику Лазару Вучковићу у Горњем Селу у околини Призрена. И сам је добитник ове награде за своје песничко стваралаштво.

Критикован је да је био „ћутолог“ у Одбору за борбу против корупције, чији је члан био од 2018. до 2020.

У Савету Републичке Радиодифузне Агенције (РРА) био је од 2009. до 2014. Функцију потпредседника УНС-а у време мандата Љиљане Смајловић обављао је од 2019. до 2013. године.

Добитник је новинарске награде Вечерњих новости „Милан Пантић“ (2004. године) као и књижевних награда „Бранкова награда“, песничке „Лазар Вучковић“ и „Григорије Божовић“. Дуже од седам година био је главни и одговорни уредник КИМ Радија.

Живојин Ракочевић је дипломирао на Филолошком факултету у Приштини, а магистрирао је на Универзитету у Београду. Објавио је више књига поезије.

Не слови за инцидентну личност, али не и за човека који је спреман за „ватрени дијалог“. Ракочевићева супруга лекарка Соња преминула је у јануару 2021. године од последица ковида 19. Живи и ради у Грачаници где је директор Дома културе, који обједињује активности свих културних институција Срба на КиМ.

А чланица Управе УНС-а Вишња Аранђеловић подржала је Владимира Радомировића за други мандат на челу УНС-а исто онако како сваки члан удружења има право да подржава свог кандидата.

Међутим, и као чланица Савета РЕМ-а и као чланица Управе УНС-а тражим да јавно кажете ко то из ваших редова тргује мојим гласовима док се чека да РЕМ изабере чланове управних одбора јавних сервиса? Ко је тај високорангирани члан УНС-а који је, рецимо, једном кандидату за УО РТВ обећао моју подршку рачунајући да ће му се овај реванширати већ 29. маја на изборној скупштини Удружења?

Знате ли да је управо то наношење велике штете РЕМ-у, па и УНС-у који је на тај конкурс предложио своје кандидате?

У РЕМ-у радим професионално, независно и само по својој савести. На мој глас не може нико да утиче ни у УНС-у ни ван њега. И то сам дужна да кажем кандидатима за управне одборе.

Вишња Аранђеловић, члан Управе УНС-а и члан Савета РЕМ-а

П.С. Без обзира на острашћен језик који користи фамозни део чланова Управе УНС-а, најискреније ме радује опоравак колеге Драгољуба Јанојлића

Да је до мене, све би се радило пред свима, јавност је једина права заштита.

Драгоцено ми је сазнање да моја бивша колегиница из „Политике“ Оља Милошевић, са којом сваког месеца седим у Комисији за жалбе Савета за штампу, сматра да немам ни части ни морала. Да не би избора у УНС-у, да ја не подржах кандидатуру Владимира Радомировића а она Живојина Ракочевића, да ли бих икада сазнала шта Оља заиста мисли? Та ми је информација важнија од тога хоће ли се облизивати Славиша Лекић и Недим Сејдиновић.

Овако су чланови УНС-а, захваљујући изборима у УНС-у, сазнали нешто о мени што пре можда нису знали.

А нешто су свакако сазнали и о Ољи Милошевић.

Откако је Кандидациона комисија УНС-а, чији сам члан, применила одредбу Статута УНС-а која веома јасно забрањује јавним функционерима на државној плати да руководе УНС-ом, УНС је постао „тоталитаран“ и „једноуман“ (Живојин Ракочевић), а Љиља Смајловић је изгубила част и морал.

Мислим да је проблем групе аутора исти као и проблем адресе са које се јављају (clanoviupraveuns@gmail.com). Откако су у Управи УНС-а остали у мањини и откако су одбили да прихвате да су у мањини, фабриковали су адресу која је у први мах успешно преварила неколико редакција да поверују како им је са те адресе стигло саопштење Управе УНС-а. Адреси створеној да заведе необавештене (ко изван УНС-а заиста зна да осам аутора предвођених Будимиром Ничићем не представља ни четврти део Управе јер она броји 40 чланова?) преподобили су и аргументе. „Аргументи“ им пате од исте конструкционе грешке. Лоша адреса, лош текст.

Као председница УНС-а заступала сам став да нам је потребно једно велико, снажно удружење које ће да прими у себе много различитих струја, интереса и цео распон новинарског мишљења у Србији. Група аутора изгледа мисли да нам ниједан нови члан није потребан, ако нема гаранције да ће гласати за Живојина Ракочевића. То је потпуно наопак, а по УНС и опасан приступ.

Мање је важно, али ме свеједно мучи: зашто је генерални секретар УНС-а у Статут УНС-а унео одредбу да службеници које држава поставља и плаћа не могу на чело УНС-а?

Јер, до избора садашњег састава Извршног одбора УНС-а, Нино Брајовић је у УНС-у радио шта је хтео: уживао је и моје пуно поверење, потписивала сам све одлуке потребне за функционисање УНС-а које би ми он образложио и дао да потпишем. Двадесет година је алфа и омега у УНС-у, у ком смо и Владимир Радомировић и ја, као и председници Извршног одбора, обављали волонтерске, неплаћене функције, као добровољци и активисти.

Зашто је онда у Статут уносио одредбе које није имао намеру да поштује? Шта је очекивао: да ће, кад буде стани-пани, испословати да се не држимо Статута као пијани плота? Да, уместо Статута, применимо Живојина? Да препустимо тумачење савршено јасног члана 20. Статута УНС државној агенцији? Можда група аутора задужена за морал и част зна одговоре на та питања. 

Мислим да је права штета што ће избори у УНС-у већ за који дан. Ко зна колико би нам још о себи рекла група аутора, само да је више времена. Можда бисмо сазнали у чему је цела ова игра?

Осим да се ствари мењају како би остале исте. Да се руководство УНС-а мења, а да власт у УНС-у остаје у истим рукама у којим је последњих 20 година. 

„Оволико медијских радника се не пријави у УНС ни за две, па и три године. Другог објашњења нема – реч је о макијевалистичком приступу у служби победе садашњег председника Владимира Радомировића“, наводи ова група чланова Управе.

Оцењују да „челници УНС-а, користећи позицију моћи и ресурсе организације која припада свима нама, воде изборну кампању налик политичкој борби за власт, очито заборављајући чињеницу да нису политичка странка већ представљају новинарско удружење које мора остати доследно начелима професије – изнад сваке политике“.  

Позвали су Владимира Радомировића да јавно каже „шта је договорио са Зораном Величковићем и остатком ПРОУНС екипе, 23. априла у Прес центру Удружења новинара Србије“.

„Знамо да је након њиховог договора настао прави ’стампедо’ на УНС – пријаве за учлањења стизале су као да је расписана новчана награда за будуће чланове. Знамо и да су ПРОУНС-у заиста обећане неке награде као противуслуга за довођење гласача за Радомировића. Али, не знамо које тачно, колико то кошта и ко ће платити“, каже се у саопштењу.

Позвали су и Вишњу Аранђеловић, чланицу Савета РЕМ-а „да јавности Србије јавно каже да ли је тачно да је за изборне интересе једног дела УНС-а преговарала са представницима медија у Београду и још неким градовима Србије који су у директној надлежности РЕМ-а“.

„Зна ли да је то флагрантни сукоб интереса, злоупотреба положаја и овлашћења и директно наношење велике штете том регулаторном телу, али и Удружењу новинара Србије које ју је на ту функцију предложило?“, питају чланови Управе Вишњу Аранђеловић.

Ова група чланова Управе позвала је и Љиљану Смајловић и Петра Јеремића да „објасне како то чланица Комисије за жалбе Савета за штампу и председница Суда части УНС-а и један менаџер за етику, могу да погазе сваку етику у свом удружењу тако што као потписници кандидатуре Владимира Радомировића одлучују о дисквалификацији његовог противкандидата Живојина Ракочевића“.

Саопштење су потписали: Будимир Ничић, Слободан Ћирић, Јелена Петковић, Јованка Станојевић, Оливера Милошевић, Зорица Ђоковић, Едиб Хонић, Новка Илић и Драгољуб Јанојлић.

Од када је формално по статуту УНС оспорена кандидатура Ракочевића због тога што обавља функцију директора, што је Савет за борбу против корупције оценио као „непостојање сукоба интереса“ и једна и друга страна остају при својим ставовима.

– Никаквог раскола у Удружењу новинара нема, али изгледа да неки мисле да новинарско удружење треба да буде Централни комитет у коме влада једноумље. Удружење се развија, добија нове чланове из разних медија, и либералних и конзервативних, и оних који критикују власт и оних који је подржавају. Ако погледате списак кандидата за нашу Управу, видећете да су ту новинари из целе земље и готово свих медија, укључујући и Данас – објашњава Радомировић за наш лист.

Он наводи да је „десеторо досадашњих чланова Управе, која броји 40 људи, а који не могу за своје циљеве да придобију већину у УНС-у покушало преко Агенције за спречавање корупције и њеног директора Драгана Сикимића да дискредитују органе и Статут Удружења и да новинарима покушају да наметну државног функционера за кандидата за председника.“

– Чудно је да и медији који су обично најжешћи критичари власти подржавају идеју да један државни функционер може да буде на челу највећег новинарског удружења у земљи. То би био јединствен случај у Европи – каже Радомировић.

На другој страни Живојин Ракочевић, чију кандидатуру је потписало више од педесет новинара са КиМ, али и Србије за Данас из Грачанице поручује „зар не звучи некоме смешно да некоме смета моја кандидатура за председника УНС. Како то бесмислено изгледа када човек посматра са стране.

Изгубљен је осећај за дијалог и разговор, па је неки „положај“ постао изговор да сатиремо једни друге, да фалсификујемо чињенице, да се плашимо обичних избора и да мора бити само један кандидат.“

На питање да ли ће се кандидовати упркос ставу органа УНС, који су оспорили његову кандидатуру, Ракочевић каже да он не кандидује себе него принципе који су погажени.

– Кандидујем десетине и десетине појединаца чији је глас понижен, оклеветан или спинован. Никога ни речју нисам напао, ни једним словом, а немам ни намеру, јер ово треба да буде господски процес, каже Ракочевић и упозорава на „масовно учлањивање у УНС, што је најгоре што се десило у протеклим деценијама“.

– Тај феномен није постојао ни у социјалистичкој Југославији, нема га нигде у свету. Ко сте ви да колективно учлањујете новинаре? Јављају се колеге које и не знају да су их пријавили за чланство у УНС. Изгубљена је мера и осећај за нормалност. Сад је важно да се не уништимо као личности и огадимо Удружење оним нормалним људима – каже оспорени кандидат за председника УНС са КиМ.

У Управном одбору УНС-а постоје две струје, једна окупљена око Живојина Ракочевића, друга око актуелног председника Владимира Радомировића.

Упитан зашто се кандидовао и шта му смета у тренутном управљању у УНС-у, Ракочевић је рекао да у том удружењу годину дана није донета ниједна нормална одлука и да су чланови суочени са једном врстом тоталитаризма у доношењу одлука.

„Нисмо могли нормално да разговарамо, нема дијалога, на седницама Управе нема нормалне комуникације, нема здравог става о питањима професије, како ћемо се развијати… Једноставно, УНС су почели да напуштају озбиљни људи и да се клоне тоталитаризма“, истакао је Ракочевић.

Према његовим речима, УНС је у протеклих годину дана постало место где „не можете добити реч, где не можете говорити нормално и где се људима не да да говоре.

„Зато је дошло до раскола и пуцања у УНС-у и овог тренутка ми се боримо за демократски капацитет УНС-а, да изаберемо тај трећи пут, пут неке слободе која неће личити на партијска удружења и која се неће на овакав начин односити према својим колегама и према медијима, посебно на локалу“, нагласио је Ракочевић..

Како каже, дошло је до великог сукоба који се, на жалост, “пренео на личности и одузео људско лице УНС-у“.

Погледајте целокупно гостовање Живојина Ракочевића у емисији NewsMax Adria „Преглед дана“:

Државна агенција не види сукоб интереса у идеји да јавни функционер води удружење чији је посао да, између осталог, контролише и истражује како јавни функционери врше државну власт. Срећом, Статут УНС-а штити независност новинарске организације од утицаја државе и јавних функционера које држава поставља и плаћа.

УНС-у није потребна помоћ Агенције за спречавање корупције да примени сопствени Статут, па ни помоћ у тумачењу да ли јавни функционер може да буде биран за председника новинарског удружења. Статут УНС-а то забрањује.

Кандидациона комисија УНС-а одлучила је на основу члана 20. Статута УНС-а да директор Дома културе у Грачаници не може да буде биран за председника УНС-а.

„Поводом саопштења Удружења новинара Србије, од 22. маја 2021. године, у коме се износе ставови о умешаности у избор председника овог удружења, Агенција за спречавање корупције, као независни државни орган, указује да се до сада није, нити ће се мешати у рад било ког удружења, укључујући и Удружење новинара Србије“, навела је у саопштењу Агенција.

У саопштењу се додаје да је Агенције „једина институција у Србији овлашћена да тумачи сукоб интереса јавних функционера, даје мишљења и поступа у ситуацијама постојања сукоба интереса“.

„Агенција овлашћења врши по Уставу и закону и у обавези је да одговори на захтев јавног функционера за давање мишљења о постојању сукоба интереса. Поред тога, Агенција разматра све чињенице и релевантне прописе у поступку давања мишљења. У поступку оцене о постојању евентуалног сукоба интереса, Агенција цени и одлучује да ли се јавни функционери придржавају закона и других прописа, са циљем изградње и јачања поверења грађана у савесно и одговорно вршење јавне функције“, додали су.

Агенција закључује да је „чињеница да је Живојин Ракочевић био члан Одбора Агенције до 1. септембра 2020. године, нема утицаја на одлучивање Агенције, и он, као јавни функционер – директор КЦ Грачаница, имао је право, али и законску обавезу да од Агенције затражи мишљење, што је и учинио“, те да је она поступила по захтеву и донела мишљење.

УНС је, подсетимо, саопштио да су се Агенција и њен директор Драган Сикимић умешали у изборе у УНС-у пресуђујући ко може да буде кандидат за председника Удружења и тумачећи Статут УНС-а на начин који одговара државном функционеру и бившем члану одбора те агенције Живојину Ракочевићу.

„Кандидациона комисија УНС-а, једина меродавна да одлучује о томе, одбацила је кандидатуру Ракочевића за председника Удружења да би спречила утицај државе на Удружење будући да се Ракочевић налази на јавној функцији, што је у свом мишљењу потврдила и Агенција за спречавање корупције. То је и једина неспорна чињеница у мишљењу Агенције, јер за све остало Агенција се у овом случају не пита“, навео је УНС у саопштењу.

УНС је навео и да „Агенција, излазећи из својих надлежности, чини услугу свом бившем функционеру и издаје му потврду да са становишта јавне функције може да буде биран за председника УНС-а и да му Статут УНС-а у томе није препрека“. 

„Председник Удружења новинара Србије Владимир Радомировић није смео да дозволи да јучерашње саопштење буде објављено у име УНС, јер показује да комплетан УНС служи његовом реизбору, да чланови Управе УНС који подржавају кандидатуру Живојина Ракочевића нису УНС и да је једноумље пожељан образац за УНС“, стоји у саопштењу.

Наводи се да је оценом Агенције за борбу против корупције да нема сукоба интереса у случају Живојина Ракочевића „доведена у питање“ одлука Кандидационе комисије УНС да одбаци његову кандидатуру за председника удружења.

„Управо је Кандидациона комисија УНС уместо да се бави тумачењем Статута УНС, из ког је јасно да је кандидатура Живојина Ракочевића неспорна, зашла на терен тумачења закона, што није њен мандат. Тако је уместо Статута УНС разлоге за одбацивање кандидатуре Ракчевића та комисија тражила у Закону о спречавању корупције, зашта је надлежна Агенција за спречавање корупције“, пише у саопштењу.

Претходно је актуелни председник Удружења новинара Србије Владимир Радомировић упозорио на „скандалозно мешање државе и политике“ у изборе за председника УНС, заказане за 29. мај.

„На то смо реаговали и мислимо да је ту опет реч о покушају злоупотребе удружења и очигледној злоупотреби институција, као што су и мене недавно те исте колеге пријавиле да угрожавам безбедност новинара, а никакав аргумент и доказ нису за то имале. Само су хтели да искористе то у једној политичкој борби и да покушају да ме дисквалификују“, рекао је Радомировић за телевизију Пинк а пренео је УНС.

„Уколико је то мишљење тачно и потпуно пренето, њега бих разумео као одговор Агенције јавном функционеру на његово питање да ли ће са становишта јавног интереса и јавне функције коју обавља бити у сукобу интереса уколико буде изабран за председника УНС-а. И Агенција му одговара да може бити изабран за председника УНС-а, јер за то не постоје законске сметње", наводи Лакићевић. 

И питање и одговор су легитимни, али за УНС немају значаја, нити га обавезују, каже адвокат УНС-а. 

Лакићевић додаје да је мишљење Агенције дато са становишта јавног интереса и односи се на вршење јавне функције. Агенција је са тог становишта оценила да избор за председника УНС-а неће угрозити обављање и углед јавне функције коју Живојин Ракочевић има (функција директора Дома културе у Грачаници). „Али Агенција није оценила, нити има право да тумачи и оцењује постојање сукоба интереса са становишта Удружења новинара Србије, односно да ли се избором у органе УНС-а било ког јавног функционера у органу јавне власти – угрожава независност УНС-а, отварањем простора за утицај власти на рад и одлуке органа Удружења", каже Лакићевић. 

Он додаје да је смисао забране сукоба интереса, прописане Статутом УНС-а, управо у томе да се спречи утицај на рад органа УНС-а преко лица која се налазе у односу зависности према органима власти. „Због наведеног, мислим да обавештење Агенције, чак и да је предочено Кандидационој комисији, не би било од утицаја на њену одлуку", каже Зоран Лакићевић. 

Адвокат УНС-а каже и да Агенција за спречавање корупције нема овлашћење да тумачи Статут УНС-а, нити је од стране УНС-а позвана да то чини. „А поготово нема право да то чини погрешно и једнострано, да уноси забуну и меша се у изборе у Удружењу новинара", каже Лакићевић. 

„Чак и када је оцењивала да ли јавној функцији може шкодити избор јавног функционера за председника УНС-а, Агенција је радила погрешно и напамет, јер није имала увид у релевантне одредбе Статута УНС-а, битне за оцену постојања сукоба интереса у смислу Закона о спречавању корупције (послови и задаци УНС-а и положај и овлашћења председника УНС-а), него само у одредбу чл. 20, која Агенцији у наведеном смислу ништа не објашњава, нити је било како обавезује. 

С друге стране, Кандидациона комисија се у својим одлукама није позивала на Закон о спречавању сукоба интереса и „законске сметње“, нити је примењивала одредбе чл. 40, чл. 41 и чл. 49 тога закона, на које се наводно Агенција позива у своме „обавештењу“. Кандидациона комисија је примењивала одредбе Статута УНС-а, а према одредбама Закона о спречавању корупције је једино утврдила и дефинисала да је директор Дома културе, као директор установе – јавни функционер у органу јавне власти, што не спори ни Агенција", закључује адвокат Лакићевић.

Мања група чланова управе УНС саопштила је јуче да је Агенција за спречавање корупције оценила да директор Дома културе у Грачаници Живојин Ракочевић, као јавни функционер, може да буде и председник Удружења новинара Србије.

Радомировић је у Јутарњем програму телевизије Пинк рекао да се ради о скандалозном мешању политике и државе у изборе у УНС.

- На то смо реаговали и мислимо да је ту опет реч о покушају злоупотребе Удружења и очигледној злоупотреби институција, као што су и мене недавно те исте колеге пријавиле да угрожавам безбедност новинара, а никакав аргумент и доказ нису за то имале. Само су хтели да искористе то у једној политичкој борби и да покушају да ме дисквалификују, рекао је Радомировић.

Он је поновио да, по Статуту Удружења, особе које су на државним функцијама и које имају статус јавног функционера не могу бити биране на изборима највеће новинарске организације који се одржавају 29. маја у Београду. Кандидациона комисија УНС-а одбила је кандидатуру Живојина Ракочевића за председника УНС-а због тога што се он налази на функцији директора Дома културе у Грачаници.

- Досадашњи противкандидат је одбио да поднесе оставку на ту јавну функцију и не може бити биран за председника УНС јер бисмо онда направили преседан. Онда би Душан Бајатовић или Зоран Дробњак тражили да буду председници Удружења новинара Србије, што је потпуно бесмислено. Не може неко ко је на јавној функцији и ко прима плату из државног буџета, ко не живи од новинарства, да буде биран за председника УНС, казао је Радомировић и додао да ће се о томе изјашњавати Скупштина на заседању 29. маја на којој ће бити поштовани сви демократски принципи.

Радомировић, који је члан више међународних новинарских организација, каже да би био скандал када би неко ко је државни функционер био изабран за председника Удружења новинара Србије.

Председник УНС Владимир Радомировић рекао је да је током његовог мандата усвојен принцип да Удружење подједнако реагује и штити све новинаре у Србији. Додао је и то да често разговара са колегама из унутрашњости и да је захваљујући томе схватио да УНС некада селективно реагује и да није бранио све угрожене новинаре.

- Желим да охрабрим све колеге, посебно из унутрашњости, да нам се увек обрате када им је угрожена безбедност, када трпе притиске. У УНС-у се формирала интересна група која је годинама спречавала реакције у случајевима када је била угрожена безбедност новинара, пре свега оних са Косова и Метохије. Имали смо случајеве да су неки функционери УНС-а делили новинаре на Вучићеве, режимске и неке друге иако сами раде за неке државне медије. То је нешто што морамо исправити, више се то неће понављати, казао је Радомировић.

Он је за телевизију Пинк рекао и то да су поједини функционери УНС-а тражили да ово Удружење осуди Вечерње новости које су објавиле репортажу са Кошара.

- Заиста невероватна ситуација да нам колеге, за које смо мислили да су патриоте, траже да осудимо Вечерње новости због једне истините репортаже са Кошара. Био је случај и када су нам претили да ће нас пријавити Тужилаштву за ратне злочине јер смо тражили да се коначно покрену истраге и буду оптужени они који су одговорни за убиства и отмице наших колега на Косову и Метохији. Затим смо сазнали, што нама у руководству раније није било речено, да су УНС регистровали у Приштини као међународну организацију чиме су, мимо свих органа Удружења, признали Косово као независну државу, казао је он.