Изборна скупштина УНС-а 2021. године
11. 06. 2021.
Одговор на текст Владимира Радомировића „Одговор Милошу Ковићу“, објављен у прошлом „Печату“ (бр. 667 од 4.6.2021)
Велика и важна победа
Захваљујем Владимиру Радомировићу зато што је баш мени и моме оцу доделио тако важне улоге у победи Живојина Ракочевића на изборима за председника УНС-а. Није мала ствар када бивши председник, непосредно по губитку фотеље, коју је бранио дословно свим средствима, баш вама и вашој породици посвети свој опроштајни, гневни, осветољубиви чланак. Јер, по општем мишљењу, победа Живојина Ракочевића на изборима за председника УНС-а представља догађај од огромне важности.
Моме оцу и мени била би заиста велика част ако смо тој победи макар и мало допринели.
Бившем председнику УНСа дугујем захвалност и зато што је моју породицу и мене напао на тако приземан начин и зато што се послужио измишљотинама.
Посведочио је тако, пре свега, о самом себи. Отац и ја смо, уосталом, имали више среће од Ракочевића и његових колега из косметских гета, које је Радомировић, у жару кампање, оптужио да су издајници Косова. Уочи изборне скупштине, када му је Ракочевић пружио руку, Радомировић је одговорио псовком. Сада је, верујем, свима јасно зашто чланови УНС-а нису могли да гласају за њега и зашто је изгубио упркос улагивању властима, подршци звучних имена београдског новинарства и спектакуларном учлањивању 350 нових гласача у УНС. Они који су га кандидовали могли су да виде иза кога су стали.
Чујем да су се многи покајали. Али има и оних који настављају ову постидну кампању, све позивајући се на британске стандарде и на наш „европски курс“. Радомировићево председниковање је прошлост и нема потребе да му се посвећује превише словних знакова. Више нећу одговарати на његове нападе.
Пошто је почео да баца блато и на моју породицу, ред је ипак да овом приликом обавестим читаоце да, када сам написао први текст за „Печат“ о Радомировићевој харанги против новинара са КиМ (објављен 30.4.2021), нисам знао да је мој отац кандидован за члана Управног одбора УНС-а. Насупрот
Радомировићевим измишљотинама, за ову неплаћену функцију, на иницијативу Петра Трајковића, кандидовао га је Клуб ветерана УНС-а (17. 4. 2021). Ветеранима је, наиме, досадило да их Радомировић и његови пријатељи третирају као људе другог реда. Одузели су им пуноправно чланство у УНС-у и прогласили их „придруженим члановима“. За неупућене, довољно је само да се прочита са каквим потцењивачким тоном бивши председник пише о ветеранима и о моме оцу, члану УНС-а од 1958. године. Зато су одлучили да на овим изборима у управи имају свог кандидата. И наравно, одбили су их са образложењем да на листи предлагача није било довољно „пуноправних чланова“. Ветерани нису посустали, придружило им се још „пуноправних“ и кандидатура је одобрена (25. 4. 2021).
На скупштини су, упркос годинама, опасности од пандемије и непријатној атмосфери, за разлику од Радомировићевих пријатеља, остали до краја, гласали и победили.
Морам да признам да је било заиста лепо наћи се, раме уз раме, са својим оцем и његовим ветеранима, са Живојином Ракочевићем и његовим колегама из косметских гета, у једној овако часној и праведној бици.
Када сам, на друштвеним мрежама, видео да је на изборну скупштину из Ораховца дошла и Оливера Радић, знао сам да не можемо да изгубимо. Дубока подела између отуђених, медијских, пословних и политичких елита с једне, и огромне већине обесправљеног народа с друге стране представља један од најважнијих феномена данашњице. Та подела је морална, културна и класна.
У Србији, став према Косову и Метохији представља кључну линију раздвајања. Већ сам писао о томе да се Срби јужно од Ибра, који су издржали више од 20 година непријатељске окупације, данас исељавају брже него икада. Они више не осећају било какву помоћ и подршку своје државе.
Покушај да се једним замахом сабље одсеку главе Живојина Ракочевића, Будимира Ничића и Дарка Димитријевића, представљао је свесну намеру да Срби из косметских гета буду коначно ућуткани и сломљени.
Победом Живојина Ракочевића та опасност је, макар привремено, минула. Обични, пристојни чланови УНСа, не само с КиМ него из Београда и целе Србије, они који нису дозволили да им било ко наређује како да гласају, одржали су нам драгоцену лекцију из солидарности, упорности и родољубља. За то охрабрење ово друштво дугује им захвалност.
Нашим сународницима из косметских гета, још једном, све честитке на победи, уз поздрав догодине у Призрену!
Коментари (4)
Остави коментар17.06.
2021.
Ković pravo u srž
Ković je profesor i dobar analitičar koji razume pojave. Sve čestitke Živojinu, konačno pošteno biće na čelu UNS.
ОдговориČestitke i Koviću na jasnom i tačnom tekstu.
15.06.
2021.
"Не пада снег, да покрије брег..."
На крају сазнасмо основни разлог Ковићевог уплитања у изборе УНС-а!
ОдговориКад је отац у питању, поштено-треба имати разумевања! Све, све, али-у тате (нам) не дирајте!
11.06.
2021.
Zaključak
Zaključak je da ovo nije više nije nuns nego unk - udruženje novinara Kosova.
ОдговориSrećom, ja nisam član od 1993. godine vaše sadašnje udruge (uns), a bio sam član uns od 1976. godine.
Neka vam je sa srećom, iako sumnjam,
11.06.
2021.
И тачка...
Добро је што је професор Ковић “допунио” своје претходно иступање на сајту УНС. Уочи “уникалне” Скупштине која је, на жалост у прилично лошем светлу одсликала стање у нашој, дуге традиције, професионалној организацији. Што би се рекло, било је толико узбудљиво да овај догађај треба што пре да се заборави. Без обзира а што сам морао да прођем путем поновног учлањења( са чланским стажом од 1961), мислим да поводом Скупштине треба да се стави тачка. Толико је тема којима треба да се бави Удружење, да сваки дан кашњења у њиховом решавању, чини огромну штету.
Одговори