Удружење новинара Србије (УНС) позвало је новинаре телевизија Н1 и Нова С да се придржавају новинарског кодекса. Ово је изазвало бурну реакцију како самих новинара, тако и дела опозиционе јавности. На површину су избили стари сукоби Удружења новинара Србије и Независног удружења новинара Србије (НУНС). Упитали смо бившег председника Независног удружења новинара Србије Славишу Лекића како оцењује овај потез Удружења новинара Србије.

По извештавању Н1 и Нова С о одлуци суда у Швајцарској, а по тужби Драгана Шолака, УНС је у свом саопштењу оптужио новинаре ових телевизија да су прекршили правила новинарске етике и позивали их на поштовање истих. На овакве оптужбе, новинари поменутих телевизија су изјавили да су оне упућене на погрешну адресу, те да такав потез УНС-а указује на непоштовање рада новинара који раде у овим медијским кућама. Новинари Н1 и Нова С телевизије су истакли чињеницу да се свакодневно новинарска етика крши у многим другим медијима, да су они једни од ретких који поштују етички кодекс новинарства, као и да овакав потез УНС-а више личи на медијску одмазду. Сагласан са таквим ставом је и новинар Славиша Лекић који је нагласио да УНС деценијама уназад није мењао своју политику рада.

Гостујући на телевизији Прва Љиљана Смајловић изјавила је данас да је УНС хтео да утврди све оно што је Н1 у извештавању о пресуди непрофесионално и некоректно изоставио, а да је реакција те телевизије била „ нуклеарна“ иако утицај сајта УНС-а није ни близу утицаја који имају медији у власништву Јунајтед групе.

„Они су реаговали да су Љиљана Смајловић и Владимир Радомировић представници страшне политике 90-их. То је страшно подмукло. Да не говорим да наше биографије немају никакве везе са оним о чему говоре. Зашто нам не кажу основне чињенице и како је могуће да се извештава о пресуди ако је нису видели?“, упитала је Смајловићева.

Жељко Бодрожић, председник НУНС-а, рекао је да они који су предмет интересовања новинара морају да схвате да су „некада и напорни и досадни“, као и да никоме не спори право да се бави овом темом. Друга стране те приче, рекао је, да тужени медији на дневном нивоу стотину пута прекрше професионални кодекс.

„Ми имамо посла са малигнитетом који је захватио нашу професију. Зна се ко највише загађује медијски простор - баш ови које је сувласник Н1 тужио. То су рекли и наши судови“, рекао је Бодрожић. Он је, међутим, казао да је Н1 отишао „корак даље“ са оптужбама да су колеге из УНС-а из 90-их, да се он са тим не слаже, али да се Н1 на тај начин „бранио“.

„Ко се овде брани? На сајту УНС-а се појавио текст младе новинарке. To можда није највећа ствар на свету, али ту младу новинарку треба подржати. Свако новинарско удружење је дужно те ствари да ради“, рекла је Смајловићева.

Председница Суда части УНС-а навела је и да је осим оптужбе да је УНС удружење 90-их и подмукла још једна - да брани таблоидне медије, те да им УНС не налази мане. 

„Из документације УНС-а испало је да нико није угроженији од Н1, да смо више од пола времена провели бранећи ту телевизију, новинаре и итекако нападали таблоиде“, навела је Смајловићева.

Истакла је да није фер рећи да је УНС покренуо хајку против Н1, с обзиром на разлику у јачини и моћи те телевизије. „Када је неко јачи од оне друге стране, када дневник почиње са нападом на УНС у тренутку када експлодира број новозаражених, није то одбрана већ напад“, рекла је председница Суда части.

Смајловићева је рекла да је председник НУНС-а с правом подсетио да тужени медији губе спорове пред српским судовима, што је тачно, али да се онда поставља питање зашто је тужба била пред циришким судом, иако она нема ништа против тога.

Бодрожић је истакао и да је Н1 требало да „спусти лопту“ јер портал УНС-а не досеже до великог броја људи, али да су тај текст мултиплицирано искористили тужени медији не да би одбранили Радомировића и Смајловићеву већ да би се пред јавношћу представили као невини.

„Ако отворите страницу УНС-а тамо имате занимљивих тема. Информер, Студио Б и Пинк су се одједанпут заинтересовали за ово и по читав дан то користили. УНС и НУНС се труде да примире сцену, да колеге ослободимо да раде како професија налаже, да се не боје никог, да могу да отварају сваку тему, па и ову како је Шолак тужио у Швајцарској“, рекао је он.

Говорећи о саопштењу Н1 као реакцију на УНС-ово у којем се позива на поштовање кодекса, Смајловићева је рекла да је непристојно што је Југослав Ћосић организовао „своје камермане, сниматеље, чак и временску прогнозерку коју јe користио у својој бици са Телекомом“ да потпишу саопштење Н1.

„Необично је да је у редакцији, која стално прича о другачијем мишљењу, монолитност као у совјетском Полтбироу. Како је могуће да тамо нико није рекао - стварно је УНС грозан и грозни су ми ти људи из 90-их, али није требало да овако урадимо. То показује колико је то рововска ушанченост“, рекла је председница Суда части УНС-а.

Смајловићева је додала и да је у потпуности сагласна да Н1 заступа јавни интерес, те да не повлачи ниједно слово похвале да су извештавали о догађајима које друге телевизије нису, као и похвале на рачун Јелене Зорић, добитнице награде НУНС-а.

Она је подсетила и да је у време када је била главна уредница Политике моћан тајкун Нанди тужио тај лист пред судом у Лондону, јер су објавили да је у једном дану са својих рачуна изнео 17,5 милиона евра. Разлози за тужбу пред лондонским, а не српским судом били су да у Србији влада диктатура, да нема владавине права, те да не може да добије правичну заштиту.

„Политика је победила на суду али не зато што смо ми доказали да смо писали истину, то би била лаж. Суд је рекао - господине Нанди Политика је доказала да имате српско држављанство. Тужите је у Београду. Прочитали су мишљења Европске комисије о Србији да није тачно да је у Србији диктатура, иако постоје критике на рачун владавине права“, казала је она.

За Зорић би се могло додати да је бескомпромисна, храбра и истинољубива, а они који је мало боље познају рекли би и колегијална, предусретљива и вечити позитивац. Овогодишњу награду „Душан Богавац“ добила је и редакција листа Данас, али двојац Н1 је својим професионалним праћењем јулских протеста одржао лекцију новинарства. Јелена је своју награду посветила будућим новинарима, студентима журналистике, као и свим колегама са Н1.

* Награду си посветила читавом тиму Н1 – колико је важно, посебно у новинарству, да постоји разумевање, отворена комуникација и сагласност у ставовима између новинара, уредника, директора… и свих других у ланцу креирања нечег што се зове објективно и непристрасно извештавање?

– Поштовање међу сарадницима је кључно. Н1 функционише као тим и то смо и у најкомпликованијим ситуацијама доказали. Када радим на некој причи, најважније ми је да она буде истинита, непристрасна и јасна. Важно ми је, док радим на њој, и како је доживљава сниматељ, возач, монтажер, графичар, организатор, а не само уредник. Да ли сам успешно извела задатак прва назнака стиже према реакцијама из режије од реализатора. Да прича стигне и до оних који у том моменту нису испред ТВ-а или немају Н1 највише нам помаже сјајна веб редакција. Много људи налази се у том ланцу слања приче до гледалаца и читалаца. Сви они отварају пут истини. Новинари, као што је познато, умеју да буду и нервозни некада: да ли ће прикупити све информације, да ли ће на време, поготово у дневном ТВ новинарству, стићи да ураде причу… међутим, цео тим је ту да помогне и колеге репортери, уредници, али и сви остали људи иза камере. Сви они које сам споменула помажу новинарима како би новинари помогли грађанима приказивањем истине.

* Баш у овим тренуцима Удружење новинара Србије (УНС) напада кућу у којој радиш тврдећи да власници Н1 терају новинаре да раде под притиском. Рекла си да те то вређа. Како се бранити од таквих напада?

– Не браним се, пошто то суштински не доживљавам као напад, већ како сам и рекла: увреду. Критика је заиста добродошла и од УНС-а, НУНС-а, сваког гледаоца. Критика нам помаже да радимо на себи и напредујемо. За увреде од неких гледалаца имам стрпљења, трудим се да имам и разумевања. Људи су у тешким временима, попут овог, било због пандемије или чега год неретко напети, а онда и склонији неким импулсивним моментима, па и увредама. Дужна сам да то не заборавим. Међутим, када вас колеге увреде, па још неистином покушају да деградирају ваш рад, то уме да заболи, али и мотивише да наставите да преносите истину још одлучније.

* Новинари Н1 су честа мета напада и етикетирања на друштвеним мрежама, али све чешће и у непосредном контакту. Да ли су ти напади последица етикетирања које годинама долази пре свега од високих представника власти?

– Свака власт је увек одговорна за атмосферу у друштву, па тако и за однос према новинарима. Забрине ме напад на колегу из било ког медија, не само на колеге са Н1. Увреде на рачун Н1 су, чини ми се, учесталије, баш зато што их износе и високи представници власти. Онда оне крену да се понављају као реплике из филмова. Та атмосфера је вероватно и главни разлог због ког немам друштвене мреже. Чини ми се да је потребно много нерава и умешности изборити се у полемикама, које неретко прерасту у вређање, на тим мрежама. Немам времена за то. Све што имам да кажем, кажем у својим извештајима, репортажама или емисијама које урадим. И ту се искрено веома трудим да не изнесем сопствени став, већ само информације битне за гледаоце. Интерес гледалаца не сме да трпи због увреда које фрустрирају свакога, па и новинаре.

* Колико ти је оне ноћи на београдским улицама било тешко да извештаваш, нагутана сузавцем усред масе различитих агресивних групација. О чему си размишљала у тим моментима?

– Углавном о томе да урадим посао и да гледаоцима пренесем тачно и објективно шта се дешава. Било је и, како наводиш, агресивних групација, микрофон Н1 је био ту и за њих. Занима ме мишљење свих, разлози за поступке које чине. Заправо, сматрам да има гледалаца које то занима, те сам дужна да омогућим да се чује и њихов глас. Као и глас полицајаца у тим моментима, свих присутних фракција. Моје је да им понудим да говоре за Н1, а закључке доносе гледаоци. Сузавац није пријатан, али то су ситуације које нису неуобичајене на протестима, те смо и сниматељ и ја били обавезни да се прилагодимо, радимо и пружимо стварни приказ ситуације свима који су поклонили пажњу и поверење да нас гледају.

* Док је Н1 уживо извештавао са демонстрација, на РТС-у је ишао филм са Џекијем Ченом. Шта то говори о јавном сервису? И, уопште, каква је медијска сцена Србије?

– То је питање за јавни сервис. Грађани бирају шта ће гледати, а није добро ако неко угрози такву слободу избора. Управо због таквих ситуација. Веома ми је значајно да су после те прве вечери, свих осталих вечери колико су трајали протести готово сви медији извештавали о томе шта се дешава на улицама не само Београда, већ и других градова у Србији. Имали су различите приступе у извештавању, али је слика била углавном иста на свим медијима. Дакле, могуће је.

* Шта те мотивише да се бавиш темама које свакодневно обрађујеш – криминал, корупција, манипулације власти… Делује ли ти то понекад као Сизифов посао?

– Оно што лекаре мотивише да се боре с болестима и излече пацијенте, тако и ја из перспективе новинара сматрам да је криминал болест целог друштва. Основа новинарског посла је извештавање о темама од јавног интереса. Сматрам да је истину о криминалу неопходно износити колико год да је то опасно, пошто је једини начин да се с том пошасти друштво избори тако што ће најпре сазнати истину о томе. Ако грађани знају колико је заиста криминал присутан у њиховој држави и ако им то смета, некада управо они могу да га зауставе. Како? Рецимо, на Сицилији је постојала једна од најјачих мафија икада – Коза Ностра. Нису успели да је зауставе ни полиција, ни судије, ни тужиоци, ни политичари, докле год грађани нису изашли на улице и рекли: „Не мафији.“ Управо протести грађана и одбијање приватника да плаћају мито криминалцима подстакли су власти Италије да разбију ту мафију. Данас је Сицилија позната као туристичка атракција, а не мафијашка домовина.

Новинари су дужни да буду објективни

* Често истичеш колико је објективност важна у новинарском послу. „Бити објективан новинар уопште није тешко, заправо, ако нисте објективан новинар, ви нисте новинар“, изјавила си недавно. Да ли се објективност – један од основних новинарских постулата – све више губи у нашем послу?

– Знам шта је мој и посао мојих колега, дужни смо да будемо објективни зато што смо новинари. Другачије, учили су ме, не ваља. Ипак, понављам, гледаоци су ти који доносе закључак и одлуку кога ће гледати. Избор је на њима, на нама је да им пружимо истинито и објективно новинарство. И дајемо све од себе, свакога дана, сви запослени на Н1, да им то пружимо.

Страх може и да уједини људе

* Није лако било ни под скафандером правити репортажу из ковид болнице. Да ли је то искуство променило твоју перцепцију у вези с опасношћу од корона вируса и људи који се са њим свакодневно суочавају?

– И сниматељи и ја који смо били у ковид болницама, мислим да смо постали одговорнији. Видела сам колико се муче и пацијенти, али и лекари и медицинско особље. Видела сам да страх може и да уједини људе да се снажно и заједнички боре против опасног непријатеља. Видела сам са колико пожртвованости лекари улазе у битку са ковидом и колико дају себе за сваког пацијента. Видела сам колико се радују кад је некоме боље и колико је само добро здравље довољно да се назовемо срећнима.

Као и увек када се новинари свађају, прилику користе политичари. Овога пута у еснафски сукоб се први укључио Војин Ракић, председник недавно основаног удружења „Нови 6. октобар”. Саветник председника Демократске странке Зорана Лутовца стао је на страну „Јунајтед групе”, објашњавајући да напади на њих долазе јер „нису ’на линији’ власти”.

Читаоци „Политике” сетиће се Војина Ракића као наводног „шефа Унеско Катедре за биоетику у Европи”. По тој титули га је српска јавност знала до средине августа док „Политика” није обелоданила да Ракић није шеф катедре Унеска, да таква катедра никада није ни постојала и да његови јавни иступи (у којима је центре за социјални рад оптужио за низ кривичних дела, између осталих и за крађу беба) нису имали никакве везе са чувеном међународном организацијом са седиштем у Паризу. Други медији домогли су се после и писма које је на Ракићеву адресу стигло из Париза, а у којем се од њега захтева да престане да се представља као неко ко има везе с Унеском.

У неко друго време овакав скандал био би погубан по репутацију јавне личности, али не и данас, у дубоко политички поларизованој Србији. Војин Ракић је као „шеф катедре Унеска” у многим медијима објављивао жарка антирежимска уверења, а ти медији наставили су да му указују поверење и после дебакла с Унеском. Медији у оквиру „Јунајтед групе”, уосталом, о тој дискредитацији нису ни обавестили своју публику. Ракић је тамо остао присутан као морални судија у важним друштвеним питањима, а Унесково упозорење у ком се Ракићу налаже да престане да користи име и лого те организације, игнорисано је.

Случај Војина Ракић још једном показује колико су и Србија и медијска сцена у њој подељене. У тим паралелним световима, у таблоидима Војин Ракић је називан најгорим именима, а у медијима друге Србије херој којем откривањем лажног идентитета није нарушен углед. Читаоци таблоида на скандалозан и недозвољен начин обавештени су и о детаљима његовог приватног живота који нису смели да постану јавни, док други његов кредибилитет не доводе у питање ни када Унеско својим потписом потврди да он није оно за шта се представља.

Не тако давно, тачније 2012. године, Драгомира Јанковића само један текст је делио од ТВ звезде задужене за економске теме до таме анонимности. Када је у „Новом магазину” објављено да не постоји Европски економски институт Европске комисије у Бриселу, чији је он наводно био извршни директор, никоме више није пало на памет да га сматра пожељним саговорником. До тада готово да није било медија који га није радо угостио како би чуо нешто о односима Београда и Брисела – од војвођанског јавног сервиса, телевизија Б92, Ал Џазире, листа „Глас јавности”, па до „Политике”. Негде је говорио као консултант или се издавао за експерта, а негде у је био у улози извршног директора. Увек одмерен, без прејаких речи, у чему су многи и видели тајну његовог успешног дугогодишњег представљања испред непостојећег института.

Али да је Јанковић само неколико година касније измислио институт и своју директорку позицију, вероватно је да га то не би много коштало. Вероватно би и даље био радо виђен гост у оним медијима који би били на његовој политичкој линији.

- Случајеви тужби против медија помало су специфични, јер држављанин било које земље може преко интернета да види неку информацију за коју сматра да му је њоме повређена част и углед и да покрене у тој земљи спор. Уколико је у питању нпр. егзотична или удаљена дестинација, окривљени тешко да до ње може да пошаље и голуба писмоношу, а камоли да оде - каже адвокат Александар Цвејић из Адвокатске коморе Србије.

Генерално, објашњава, како ће се процес водити зависи од закона одређене земље. По правилу, тужба, иницијални акт или било које друго писмено, туженом се може доставити директно, на адресу, или замолним путем, преко наше амбасаде у тој земљи. Амбасада прослеђује акт Министарству спољних послова у Београду, а ово даље Министарству правде, у складу са принципима међународне правне помоћи.

- Каква је процедура била у конкретном случају, ми не знамо, као што и даље не знамо ништа ни о самој пресуди, па ни да ли је правоснажна. Уколико јесте, да би имала правно дејство у Србији потребно је пред Вишим судом покренути поступак за признавање стране судске одлуке. Наш суд онда разматра да ли је пресуда у складу са нашим законима и правним системом или постоје сметње да се изврши. Из случајева у којима сам био ангажован, знам да наше судство врло озбиљно и студиозно разматра сваку пресуду - каже Цвејић.

Суштина је да се ниједна страна пресуда не признаје аутоматски. О свакој понаособ Виши суд расправља. А да је било и случајева одбацивања, потврђује Цвејић, и наводи пример наших грађана којима је суђено у Доминиканској Републици на шпанском, без судског тумача.

РАЗЛИЧИТА ПРАВИЛА

НАЧИНИ уручења тужбе различити су од земље до земље. У Америци је довољно да вам неко гурне насред улице папир у руке и да се сматра да је уручен. У многим земљама, као и код нас, сматра се да је писмено уручено, уколико достава није успела, ако се окачи на огласну таблу суда. У већини земаља туженом се у одсуству одређује привремени заступник, али ни то није правило - наводи Цвејић.

Суд у Цириху донео је пресуду којом је утврђено да су Пинк, Студио Б и Информер повредили права личности сувласника Јунајтед групе Драгана Шолака. Вест је саопштио Н1, део Јунајтед групе, али нико није видео пресуду суда. УНС је тражио од Н1 да објави пресуду ако је у њу имао увид јер је то у интересу јавности да у супротном крши новинарски кодекс. И једни и други већ данима тврде да се против њих врши хајка.

Председник Удружења новинара Србије Владимир Радомировић каже да постоји етички кодекс који обавезује новинаре да информације и вести неспутано долазе до грађана без обзира на то да ли неко врши притисак.

"Ми смо тражили ту пресуду, али нисмо је добили с образложењем да би се повредила приватност људи који се помињу у случају. Обратили смо се и Министартву правде око 10. октобра, а затим објавили текст", тврди Радомировић.

Директор вести телевизије Н1 Југослав Ћосић каже да је та телевизија 28. септембра објавила вест у којој није наведен извор већ аутор текста.

"У тој вести није наведено да је извор Јунајтед група. Новинар удружења је пренео исту ту вест без речи више, без коментара, јер је проценио да је Н1 релевантан извор за ту вест", каже Ћосић.

Ћосић тврди да је УНС тек после 19 дана од објављивање ове вести на свом сајту одједанпут објавио саопштење видевши ту могућност да се нешто исконструише у неку кампању.

"Никакву хајку ми нисмо вршили. Драган Шолак не дâ да се објави пресуда. Ви сте показали да радите у интересу власника, а не у интересу јавности. Не може Удружење новинара да води хајку против новинара, али је покренута хајка против УНС-а. Новинари су у обавези да се одупру сваком притиску", одговорио је Радомировић.

Ћосић каже да сигурно није било потребно да власник Јунајтед групе Драган Шолак зове Н1 да би објавио ту вест.

"Н1 је објавио укупно две приче о томе, а погледајте колико је УНС имао саопштења у којим медијима се спроводи кампања. Ради се о десетинама и десетинама текстова који су објављени у последњих недељу дана, а УНС лажно оптужује новинаре Н1 да крше новинарски кодекс", рекао је Ћосић.

Председник УНС-а каже да је од свих саопштења писаних у одбрану новинара на које је вршен неки притисак УНС написао најавише за Н1, док Југослав Ћосић тврди да УНС брани провладине и таблоидне медије осуђене за клевету.

УНС замерају непотписана саопштења, рад за интерес власти и њених медија, опасно спинујући чињеницу да су се огрешили о професионалне етичке стандарде, и уместо да признају ту своју грешку, нападима на највеће новинарско удружење све се више закопавају у живо блато, у које су упали објављујући прво као своју вест, а потом исправљајући је и потписујући као саопштење свог власника о пресуди швајцарског суда против три српска медија, без доказа да су видели шта у њој пише.

УНС немам разлога да браним, растао сам се са њим пре више од две године, после девет година на једној од руководећих функција, и остао само један од око две хиљаде чланова. Уписао сам се у њега 2002. године. Нисам био у њему деведесетих, нисам радио ни за један од хушкачких медија, нисам никада написао нити једну једину реч говора мржње или нечега сличног. Као и огромна већина чланова УНС.

Знам да су, након Петог октобра, одлуком Суда части, из УНС искључени сви главни уредници Милошевићевих медија, управо због тешког огрешења о професију. Сада сам ангажован у компанији која је издавач ових новина, управо на помоћи да се унапреди поштовање етичких стандарда, па ми смета и када су Курир за кршење Кодекса нападали медији у власништву Јунајтед групе управо због указивања на њихове пропусте.

Зато, смета ми када Слободан Георгиев на свом Твитеру наводи како ће из тог удружења иступити сви часни чланови. Смета ми када лаже да УНС не припада зграда у Ресавској улици. Смета ми када себе представља часним новинаром и пита се где су у УНС новинари, најављујући да је тамо 10 до 15 њих који ће сами отићи наредних дана. Смета ми и када Јелена Обућина, чланица управе УНС и уредница у медију који води Слободан Георгиев, после његове најаве напусти Удружење новинара Србије. Управо ми буди сумњу да је слушати газду опасна навика.

Јуче на РТС или данас на Њузмаксу, све је једно. Смета ми што Георгиев тражи да УНС објасни своју улогу деведесетих, јер је она објашњења и судским одлукама. Смета ми што тражи имовину, јер је и она неприкосновена, управо на основу судских одлука. Смета ми и што ти медији сада као хероја професионалног новинарства представљају, рецимо, Жаклину Таталовић, заборављајући њену запажену улогу у промовисању управо ове власти, не тако давне шопинге по свету и селфије из малих авиона. Смета ми што се Иван Ивановић тек недавно сетио новинарске солидарности, и што се не сећам да сам га видео, рецимо, на протесту испред тадашњег Б92 када је Ољи Бећковић укинута емисија. Унапред му се извињавам ако због „гужве“ нисам успео да га приметим. Тада му је било лепше да пропагира актуелне министре, иако му ја, без обзира на то, не спорим да је новинар.

Смета ми и када неки други новинари са Нове.рс, чији досадашњи рад искрено ценим, критикују УНС и таблоиде, истовремено заборављајући да у њиховој редакцији има много новинара и уредника баш из тих таблоида, који су у тај, самосебепредстављајући професионални медиј, пренели баш оно за шта оптужују те исте таблоиде и раде исто као и што су радили док су били запослени у тим таблоидима. Смета ми и кад ти медији себи дају за право да упозоравају на кршење етике, а то право оспоравају другима, па и највећем новинарском удружењу, које је и један од оснивача Савета за штампу.

Смета ми и што се јављају поједини политичари и странке у осуди УНС, заборављајући да кажу како су баш они донели онај закон против медија 2009. године. И како су баш они хтели да отимају имовину УНС плаћајући рекет НУНС за писање оптужница против новинара. Које су поднели, али су изгубили.

Разумем да је жеља да се опере биографија већа од било каквог достојанства, али ми много смета кад Н1, Нова С и Нова.рс, као и Њузмакс Адрија, који себе представљају као професионалне, и у чије сам многе професионалне домете имао прилике да се уверим, сада непрофесионално раде исто оно што смртно замерају „режимским“ медијима, како их зову. Они, који кукају да су нападнути чим их неко спомене на Твитеру, или у неким новинама које им нису по вољи, због неког постављеног питања, сада раде то исто. Воде хајку у својим медијима и на Твитеру против оних који њима постављају питања. А питања су једноставна: где је пресуда и шта у њој пише? Зашто сте то прећутали? Зашто сте прво објавили вест, да бисте је после преименовали у саопштење? Зашто сте прекршили Кодекс? И зашто сада водите хајку на оне који на то указују?

У спорном чланку, чије ауторство потписује „Н1 Београд“, наведено је већ на почетку прве реченице оно што читаоци и гледаоци тог тајкунско пропагандног гласила које себе не назива тако, треба да запамте: да таблоиди и поједине телевизије свакодневно објављују неистине о Драгану Шолаку (Đilas style); те да је суд у Цириху, где Шолак има пријављено пребивалиште  стога донео пресуду којом је „непобитно утврђено“ да је дошло до повреде права његове личности од стране Пинка, Информера и Студија Б, „лажно га оптужујући и објављујући неистине које се односе на саму личност и начин пословања тужиоца и наводни политички ангажман“.

Затим је додата и још кварнија реченица: „Тужени медији на суду нису доказали ниједну од тврдњи које објављују“, без иједне назнаке да није ни дошло до сведочења тужених; да су у обавези да исплате Шолаку обештећење у девизном износу, без икаквог наведеног износа; као и да „морају да уклоне странице свих текстова и линкове емисија на којима су вршили повреду права личности, као и да се уздрже од будућег понављања овог дела и да објаве садржај пресуде“, без иједне назнаке о томе о којим текстовима и емисијама се тачно ради и шта је то неистинито у њима, односно без навођења конкретног предмета тужбе. Уместо тога, предметом је једним потезом пера творца вести проглашено све оно што ТВ Н1 као медијска батина Јунајтед групе иначе пропагира о туженим медијима (опет Đilas style), па је тако пресуда страног суда постала злата вредна потврда њихове пропаганде која се тиме претвара у непобитну истину.

У покушају да дође до информација које су у вести Н1 изостављене и отклони оправдану сумњу која се појавила због ове уопштене, али тенденциозне штурости, УНС у коначници није успео да добије копију пресуде од суда у Швајцарској, али ни од Јунајтед групе, чијим Управним одбором председава Шолак, нити од медија у њеном власништву који су вест објавили. Штавише, сутрадан је одмах утврђено и да су тужени медији за пресуду сазнали из објављене вести и да је још увек нису добили. Уместо тога, из Н1 је УНС-у одговорено да вест представља пренето саопштење Јунајтед групе и да увид у пресуду није имао ни уредник сајта Никола Стојић, који је затим брже-боље извршио модификацију у лиду објављене вести, додавши у продужетку „саопштила је Јунајтед група“ и тако супротно правилима кодекса фалсификовао оригинални чланак. УНС, који иначе редовно прима саопштења од Јунајтед групе и никада није примио наводно саопштење, као ни други медиј у Србији, пронашао је у овоме оправдани основ сумње да новинари ТВ Н1 не обављају професионално свој посао када су по среди интереси њиховог власника и позвао их да се одупру његовим очигледним притисцима.

Другим речима, струковно удржење је на случају сопствене истраге открило да оно што ће у јавности бити накнадно представљено као саопштење једне компаније, по свему судећи, није састављано у просторијама њеног ПР одељења, већ у кабинету медија који је у њеном власништву и чији је програмски директор Југослав Ћосић. А ово је стрикно забрањено Кодексом новинара Србије, али и Законом о јавном информисању и медијима, који Н1 као званично прекогранична телевизија, чији програм контроверзно производи фирма у Србији истог Југослава Ћосића, константно заобилази. Интересантно је, ипак, да УНС није примећивао да се то дешава већ читав низ година у свим чланцима који представљају обрачун или разрачунавање Драгана Шолака лично, или његових компанија попут СББ и Јунајтед медије, са највећим пословним конкурентима или институционалним препрекама за остваривање пословне добити у Србији, као што су Телеком Србија, РЕМ и Радио-телевизија Србије. Сваки од тих текстова такође је увек био потписиван истим ауторским печатом – „Н1 Београд“.

У изради свих тих квазисаопштења, која су само формално корпоративна а суштински политичка и манипулативна, одговорно тврдим то на основу вишегодишњег мониторинга, стила писања, реченица и циљева, сваки пут је у консултацији са неким из Јунајтед групе, било Драганом Шолаком, Александром Суботић или Драгицом Пилиповић, учествовао Југослав Ћосић. Није тајна да је и читав пројекат ТВ Н1 настао по претходном договору Шолака и Ћосића, као и да се Ћосић већ годинама пре тога није бавио толико новинарством колико медијском трговином, профитирањем из посредништва у докапитализацијама и приватизацијама телевизија које данас знамо као Б92 и Прва (некада Фоx), што је јавности својевремено потврдио и његов пријатељ Ратко Кнежевић.

Да један од другог много зависе и колико је Ћосић битна карика у остваривању Шолакових пословних интереса, да му служи као неформални медијски саветник с којим се стално консултује, сведочи и позиција истакнутог члана Управног одбора коју је Шолак Ћосићу наменио у посебном СББ телу које се кроз филантропске активности бави побољшавањем пословног имиџа те компаније у друштву. А ово је неспојиво са активностима програмског директора једне телевизије и представља чист сукоб интереса, према дефиницији тог појма у Кодексу новинара Србије. Ћосић се тиме добровољно смешта у фигуру човека који је, због економских бенефиција које му пружа власник медија, принуђен да глуми новинара и новинарство, што га чини псеудо или квазиновинарем. Из ове чињенице произилазе одговори на сва питања о томе због чега Југослав Ћосић, али и Веселин Симоновић и Слободан Георгијев који су у сличним позицијама на нова.рс и NewsMax, толико упорно – да то вређа интелигенцију сваког човека – не одступа од настојања да себе приказује у иритантном über alles режиму, као врхунског, ексклузивног, професионалног новинара, а свој медиј као једини независан, објективан и непристрасан, те зашто пада у присилну неурозу контраоптужби сваки пут кад осети да га читава јавност Србије све време перципира у супротном светлу.

Заборавио је УНС да су Шолак, Ћосић и Суботићева подметачину прекопираног типа – а то је она која више говори о ономе што је сакривено него о ономе што је обелодањено – већ извели почетком године, када су најпре оптуживали Телеком да је искључио сигнал свим каналима Јунајтед медије на Супернови и да је то учинио по политичкој директиви. Пошто је Телеком пружио доказ електронске преписке из које је било јасно да је Суботићева та која усред преговора, под претњом кривичне пријаве за пиратерију, налаже Телекому да сместа прекине емитовање њихових канала, кампања остваривања пословних циљева Драгана Шолака потпуно прелази на политички ниво, а Ћосић допушта да се ТВ Н1 злоупотреби и стави у функцију мамца. Јунајтед медија понудила је као трик Телекому само Н1, знајући да Телеком жели све канале и да неће прихватити такву понуду, само да би у јавности добила квазиаргумент да је доказала да власт од почетка не жели да емитује тај канал, слично као што ће у исту сврху бити употребљена пресуда суда у Цириху девет месеци касније.

Посао од тог тренутка прелази у ресор Југослава Ћосића и тако настаје бизарна и безукусна кампања самопонижавања запослених изграђена на лажи, под називом #DaSeVidiN1, у којој програмски директор Н1 врши мобинг и, иживљавајући се, присиљава своје раднике (запослене у његовој фирми) под претњом отказа да снимају пропагандне спотове у корист власника Јунајтед групе и симулирају угрожавање медијских слобода. И баш онако како је тада као прави садиста малтретирао Милену Лазаревић, презентерку временске прогнозе, да провлачи политичке поруке у јадним метафорама о сунцу и облацима, тако је, већ отрцано и предвидљиво за тајкунско-медијски конгломерат, сада натерао своје запослене, укључујући камермане и новинарке културне рубрике попут Тијане Ромић, такође некадашње презентерке временске прогнозе, и опет исту Лазаревићеву да се потпишу испод саопштења у којем се од УНС-а тражи да прекину некакву кампању (!) против „професионалних новинара“, а исто удружење оптужује да брани „Вучићеве медије“ као што је током деведесетих бранило Милошевића и хушкало на ратове. Запосленима је сугерисано и да у наредним данима иступе из УНС-а ако су његови чланови.

Али не само што је утеран страх у кости запосленима, тајновити поступак подношења тужби у иностранству, а затим бомбастично објављивање њихових пресуда уз недостатак информација да су донесене без заступања тужених, служи да би се кроз демонстрацију Шолакове моћи над једним страним судом – како рече и опозициони адвокат Владимир Гајић – који не би могао да суди да тај човек нема посебне везе у швајцарском правосуђу, застраше све јавне личности и медији у Србији који не могу више да издрже да не критикују то врхунско лицемерје непрофесионализма које се усуђује да тврди да је професионализам и да их неко на тај начин прави лудим и испира им мозак као што то чини Југослав Ћосић. Вучићевић ће ми између осталог зато одговорити: „Знам ја да нам Шолак у Србији овом пресудом не може ништа. Ваљда. Али, може да нам прави озбиљне проблеме у Европи. Може, нпр, да издејствује да нам се заплени сва имовина која се задеси у иностранству, да нам одузимају кола када негде кренемо, на пример...“

Сличну ствар осетио сам и на својој кожи. Када сам јавности открио да се налази у сукобу интереса и да седи у Управном одбору СББ-овог тела где ради за добробит компаније истог власника, Ћосић је почео да ми упућује претеће мејлове, покушавајући да ме застраши како ћу проћи ако наставим да пишем о њему. Пошто је видео да то није упалило, договорио се са својим пријатељем Славишом Лекићем да се сними документарац „Медијски врисак“ у којем ће се користити моја фотографија, а затим ишарати у пределу главе црним фломастером, у смислу прецртавања. Ту емисију Ћосић ће на Н1 да репризира у прајм тајму готово по правилу сваки пут кад у будућности будем написао неки текст о њему, Шолаку или Јунајтед групи.

И најзад, када сам показао да је спиновао и манипулисао таблом и убаченим летцима да неко жели да га, заједно са Н1, протера из Србије, Југослав Ћосић је покренуо кривични поступак против мене јер сам у тексту, по његовом убеђењу, изјаву сведока да му канцеларија уочи одласка на снимање емисије одише алкохолом користио у сврху да га увредим, а не ради тога да покажем да је таква пракса неспојива не са професионалним, већ са било каквом врстом новинарства. Само месец дана касније појавила су се истраживања и прилози у којима они сами и њихова новинарска удружења признају да, због притисака које трпе (најчешће од својих власника), хронично све више прибегавају истим пороцима – пијанству и наркоманији. Требаће му доста среће да докаже супротно, због чега не могу да не кажем да сам у шоку што процес није покренут пред, узмимо, неким аустралијским судом.

Не знам како се председница Суда части УНС-а Љиљана Смајловић осећа када само дан након што је у Недељнику исхвалила новинарку Н1 Јелену Зорић, познату по томе што јој је полицајац из кордона испред Скупштине иза којег се крила иронично рекао да слободно у свом извештају пренесе оно што види, да их руља гађа док они мирно стоје и трпе ударце, доживи сачекушу у студију ТВ Нова С, а затим и координисану салву оптужби на њен и рачун УНС-а од колумниста сајта нова.рс и других лакрдијаша. Или председник УНС-а Владимир Радомировић, чија је истрајност да дође до комплетног текста пресуде суда у Цириху упоређена са оним што је учинио у бањалучко-београдском недељнику Репортер 21. октобра 2001, када је као уредник објавио контроверзни списак од 362 (не 356, како тврди Србљановићева) већином пензионисаних инвалида и одликованих радника у МУП-у који треба да буду испоручени Хагу, што ће бити шлагворт ЈСО-у да се у новембру дефинитивно окрену од премијера Зорана Ђинђића, а годину и пет месеци касније га и убију.

Нека сада обоје размишљају зашто им је било потребно шест година да схвате да професионално новинарство још од првог дана не станује на Н1 и зашто су решили да то јавно обзнане, заједно са сада и дефинитивном потврдом да је управо појавом ове телевизије започет пројекат вештачке поларизације у друштву, тек када се Шолакова и Ћосићева машинерија обрушила на њих.

На крају још и ово. Премда стоји да је суд приписивање политичког ангажмана тужиоцу од стране тужених медија наводно декларисао као неистину, у квазисаопштењу сасвим извесно лажног новинара Југослава Ћосића и нимало лажног тајкуна Драгана Шолака, данас можда највећег на Балкану, додато је симптоматично образложење да се Шолак обратио швајцарском суду јер тамо „по његовом мишљењу, тужени медији не уживају заштиту владаоца“. Реч употребљена да означи председника Србије Александра Вучића, нимало случајно, идентична је оној по којој је назван документарац који је тај исти Шолак заједно са Ћосићем након раскола са Суперновом наручио од Славише Лекића и који се већ репризира на Н1. Не ради ли се овде о отвореном, беспризорном ругању у лице и поруци која би вулгарно могла да се преведе: види ме, владаоче, могу да машем судском одлуком да немам никакве везе с политиком и истовремено да те управо политички јебем?

Те странке су навеле да се очекивало од удружења новинарских професионалаца, као што је УНС, да чешће и енергичније критикује такве појаве, а не да их мирно посматрају и да нападају новинаре који нису "владаочеви гласноговорници".

"Власт је одговорна што су новцем држаних предузећа купљени таблоидни медији, које онда режим користи бескрупулозно у политичкој борби. То је питање на које би и УНС требало више да обрати пажњу", указује се у саопштењу.

Међутим, истакао је, ту пресуду нико није видео и док она не буде објављена нико не може да зна о чему се ту ради.

Додао је да није познато ни да ли су тужени знали да су тужени.

УНС је, каже, на све начине покушавао да дође до те пресуде прво од Јунајтед групе и Н1 ТВ, затим од циришког суда, као и информацију с тим у вези од Министарства правде, али без успеха.

Прецизирао је да је циришки суд прво обећао УНС-у да ће им доставити пресуду, а после седам дана су им рекли да не могу то да учине, јер се у том документе налазе лични подаци.

Након објављивање информације о наводној пресуди циришког суда, Радомировић истиче да је покренут "напад" медија Јунајтед групе на УНС.

Уследио је позив УНС-а новинарима медија Јунајтед групе да поштују новинарски кодекс, а посебно након што је промењена информација о наводној пресуди у Цириху, па је, уместо као вест Н1 ТВ, та информација приказана као саопштење Јунајтед групе.

Приметио је да је управо и то кршење кодекса: када нешто у вести исправите, а не наведете ни шта, ни када.

Истакао је да је у питању јасан пример кршења новинарског кодекса, не само, како каже, то што је оригинална вест исправљена, већ и начин на који су монтирани интервјуи са Смајловићом и са њим.

По свему томе, истиче Радомировић, јасно је да су се новинари у овом случају ставили у функцију власника медија, а не јавности, што је, како је рекао, "драстично кршење кодекса".

Радомировић каже да му се чини да је ово јединствен случај да новинари нападају УНС, који их позива на поштовање кодекса и основних правила.

Уверен је да су новинари медија Јунајтед групе под притиском власника, па је тако, каже, и новинарка Јелена Обућина напустила УНС после твита њеног директора, Слободана Георгијева, којим је најавио иступање новинара из чланства тог удружења.

Све то, истиче Радомировић, наводи на закључак да су новинари тих медија под притиском власника.

Дачић је подсетио да су у време када је био у коалицији са ДС-ом, измене Закона о информисању тада писали Тадић и Динкић с циљем увођења рестриктивних мера па су га, каже, позвали да га консултују, али је он, каже, одбио да у томе учествује.

Наводи да ни он ни Александар Вучић нису учествовалу у доношењу тог закона, јер је закон, каже, договорен на вишем нивоу.

Али је, каже, ускочио Чеда Јовановић и тај закон је тада захваљујући њему усвојен.

Радомировић је рекао да су медији Јунајтед групе последњих дана изнели велики број неистина, додао да не зна зашто то раде, али да познаје доста колега који раде у тим медијима.

Они су, сигуран је, под великом притиком и позвао их да се јаве УНС-у, које ће им, како је истакао, пружити сву подршку.

“Тражили смо ову пресуду од суда у Цириху, они су нам најпре рекли да ће нам доставити пресуду, а затим су јавили да не могу да пошаљу због заштите података о личности, што је веома чудно”, рекао је Радомировић.

Он каже, нико није објавио те документе, и додаје да би то требало да буде доказ да су тужени знали за суђење.

“Напали су нас и рекли да водимо хајку на њих, а управо су они ти који су нас напали”, рекао је Радомировић.

Како каже, “овде је дошло до промене оригиналне вести и до кршења кодекса новинарства”.

“Ово је јасан пример да су они, прво тиме што су изменили оригиналну вест, па и то како су монтирали прилоге и писали саопштења, ставили су се у функцију власника медија а не у интерес јавнисти и то је велико кршење кодекса новинара Србије”, рекао је Радомировић.

Радомировић је рекао да је такође постојао притисак на новинаре да потписују та саопштења и да излазе из њиховог удружења.

“Ово је јединиствен случај да новинари реагују на позив Удружења да поштују етички кодекс новинари. Они нападају удуржење новинара које њих позива да поштују основна правила новинарства и етику новинара. Чини ми се кад гледам та саопштења и те потписе новинара који раде у тим редакцијама да је  ту власник извршио притисак на њих. Ви сте видели у овом ваше прилогу да је Јелена Обућина која је сад на Нењсмаџадриа, која је део Јунајтед групе, иступила из чланства нашег удуржења, али је то дошло после Твита њенг дирекотра Слободана Георгиева, који је најавио да ће неки новинари иступити из чланства  УНС и то води ка закључку, да је постојао неки притисак да новинари потписују та саопштења и излазе из чланства нашег удружења”.

“Ја добро познајем колеге посебно на Н1 и они су под великим притиском и ми ћемо им пружити подршку. Ми разумемо то, људи зависе од новца који добијају на телевизији и порталу. Они нас оптужују да смо режимско удружење, а од 2012. ниједан предлог УНС – а није прошао неки документ владе или скупштине… “, додао је он.

Радомировић је поновио и да ова прича има предисторију када су га пре месец дана позвали, како је рекао, са Н1 да прича о нападу радника обезебежења на новинарску екипу.

“Прво питање било је како коментариште напад Горана Весића на Ивана Ивановића. Ја сам само констатовао чињеницу да Иван Ивановић није новинар већ хумириста и нека га онда брани удуржење хумориста и зато хе на Н1 и на свим вестима кренула кампања на мене, па је онда и новина Данас на насловној страни објавила да се УНС уплашио Горана Весића.

Подсетимо, портал Нова.рс контактирао је Удружење новинара Србија (УНС) поводом напада на Јунајтед групу и скандалозних оптужби о сакривању чињеница о пресуди којом је сувласник ове групе Драган Шолак добио телевизије “Пинк” и “Студио Б”, као и лист “Информер” на суду у Цириху због клеветања и ширења лажи у медијима. Иако је Окружни суд у Цириху одбио да достави пресуду УНС-у јер се ради о грађанском спору и јер би достављањем била угрожена заштита података о личности, то удружење је у неколико текстова истакло “да је реч о сакривању информација и укључило се у оркестрирану хајку на Јунајтед групу без претходне провере свих чињеница”.

УНС напада Јунајтед групу зато што она не доставља пресуду, мада у спору није била Јунајтед група него Драган Шолак као грађанин, па стога нема ни право ни обавезу да пресуду било коме доставља на увид.

Портал Нова.рс је питања о оптужбама проследио УНС-у захтевајући образложење на питања зашто износе неистине у својим текстовима, пре проверавања свих података везаних за поступак за који су интересовање показали тек након што су тужени медији покренули хајку, док их пре тога поменути спор није интересовао. Ипак, одговоре на наша питања нисмо добили.

Неспорно, Јунајтед група не крије пресуду којом је утврђено да су поменути таблоид и режимске телевизије оштетиле једног од њених власника Драгана Шолака, а што је и суд утврдио, те није јасно због чега УНС заступа став о сакривању података.

Ипак, из УНС-а тврде да су поменутог става јер Јунајтед група тврди да има пресуду, али је не даје на увид јавности.

Спор је иницирало Удружење новинара пошто је телевизија Н1 28. септембра 2020. године објавила следећу вест:

„Због свих неистина, које се свакодневно објављују у таблоидима и на појединим телевизијама у Србији о сувласнику United Grupe Драгану Шолаку, Шолак је тужио Pink International Company д.о.о, Радиодифузно Предузеће Студио Б д.о.о, Инсајдер Тим д.о.о, који је званични власник таблоида Информера, и Драгана Ј. Вучићевића. Окружни суд у Цириху донео је пресуду којом је непобитно утврђено да је дошло до повреде права личности Драгана Шолака од стране тужених медија“.

Удружење новинара Србије, према наводима на сајту www.uns.rs, покушало је да дође до текста ове пресуде у Јунајтед Групи и у Окружном суду Швајцарске. Без успеха.

Удружење је објавило саопштење у коме, између осталог стоји:

„Удружење новинара Србије позива новинаре и уреднике телевизије Н1 и Нова, као и портала Нова.рс да се одупру притиску власника и да престану да својим извештавањем драстично крше Кодекс новинара.

Колеге из ових медија подсећамо да је етичким кодексом прописано да ‘економски и политички интереси издавача не смеју да утичу на уређивачку политику на начин који би имао за последицу нетачно, необјективно, непотпуно и неблаговремено информисање јавности’.

Н1, Нова и Нова.рс прекршили су етичка и професионална правила извештавајући о пресуди циришког суда по тужби Драгана Шолака против Пинка, Информера и Студија Б, као и о информацијама које је УНС објавио о том судском поступку. Драган Шолак је сувласник Јунајтед групе у чијем су власништву Н1, Нова и Нова.рс.

Н1 је крајем септембра вест о пресуди објавио, а да ту пресуду није видео, да би накнадно изменио вест навевши да је реч о ‘саопштењу Јунајтед Групе’. Према смерницама Савета за штампу, онлајн медији сваку измену у објављеном тексту морају да назначе и да наведу шта је у оригиналном чланку измењено. Када је УНС затражио пресуду од Јунајтед групе и Окружног суда у Цириху и објавио чланак да су и Јунајтед Група и Окружни суд одбили да нам је доставе, медији Јунајтед Групе покренули су кампању против Удружења, председника Владимира Радомировића и председнице Суда части Љиљане Смајловић“.

На овај позив, Удружењу новинара Србије отписали су новинари Н1, Нова С, НењсМаџ Адриа и Нова.рс, појединачно се потписујући под одговоре.

У тим одговорима се УНС оптужује да тако ревносно није осуђивао клевете које су таблоиди објављивали о власнику Јунајтед Групе, а председница Суда части Љиљана Смајловић се оптужује да стоји и иза председника УНС-а Владимира Радомировића и целог овог УНС-овог посла.

„Н1 позива УНС да престане са кампањом неистина против Н1 и да коначно почне да се бави заштитом оних медијских радника у Србији, који заиста јесу под великим притисцима и који несумњиво добијају инструкције не само власника, него и из врха власти и других центара политичке моћи“, саопштио на Н1.

И Радомировић и Смајловићева су усред овог спора дали изјаве медијима у власништву Јунајтед Групе, које је пренео сајт УНС-а.

„УНС штити новинаре и медијске раднике од притисака, напада и других околности које их спречавају да свој писао обављају у пуном капацитету, слободно и професионално. Драган Шолак није ниједно од та два, напротив, он је власник медија и, по Кодексу новинара, уредници не смеју да дозволе да се он меша у уређивачку политику медија. Нарочито не би смео да злоупотребљава медиј за своју личну добит и промоцију, на пример тражећи од вас да постављате оваква питања. Није посао УНС-а да брани интересе власника медија, а није ни ваш“, одговорио је, између осталог, Радомировић на питања портала Нова.рс.

„У Кодексу новинара постоји реченица да је уређивачка политика самостална и да не могу интереси газде да диктирају уређивачку политику. Разочарана сам у Н1 и Нову да нас нису обавестили о томе да нису имали увид у пресуду. Увек је дозвољено објављивање саопштења, али ред је да се каже, без обзира на газду, ми нисмо имали увид у пресуду“, изјавила је Смајловићева за Нову С.

„Да ли ви разумете да из пресуде нисмо сазнали чак ни шта је у ствари пресуда, колика је новчана казна досуђена, ни то нам није речено, не знам зашто, али у пресудама је најважније да се види чиме се суд руководио. Овде Јунајтед група неће да покаже пресуду, али жели да јој верујемо“, додала је Смајловић.

Са медијима у власништву Јунајтед Групе солидаридао се Ресорни одбор Демократске странке за информисање и Удружење Нови 6. октобар.

Демократе су осудиле „и речи и тон“ којим се Удружење новинара Србије, по њиховим речима, обрушило на новинаре и уреднике телевизије Н1 и Нова, као и интернет портал Нова.рс.

„У том тексту практично само понављају оптужбе које на рачун поменутих медија већ годинама упућује пропагандна машинерија Александра Вучића. Тиме се УНС, по ко зна који пут практично сврстао на страну владајућег режима“, оценила су демократе.

„Мислили смо да је време политичких комесара у новинарству прошло, али напад руководства УНС-а на своје колеге само због тога што другачије мисле и извештавају и нису на линији власти опомиње да нисмо изашли из тог мрачног периода“, оценио је Војин Ракић, председник Удружења Нови 6. октобар.

Расправу је с политике на суштину спора донекле вратио председник Независног удружења новинара Србије Жељко Бодрожић.

„Ја сам рекао да ме чуди инсистирање колега из УНС-а на тој пресуди, она је само једна од ствари које се нама дешавају на медијској сцени. Али, с друге стране, морамо да разумемо да смо ми ђавољи адвокати, новинари су ту да постављају негативна питања… и разумем сад ове из УНС-а који питају ‘где је печат'“, рекао је Бодрожић гостујући на Н1.

Али је ипак додао: „Има много разлога да се упути такав јавни позив многим редакцијама пре него Н1“.

"Н1 и Нова су се изненадили. На напад су одговорили покушајем да се баве новинарством и интервјуишу протагонисте УНС-овог обрачуна, заборављајући да је тај разговор немогућ и то не зато што УНС ради за Вучића (или барем не само то), него зато што то није никакво новинарско удружење и зато јер ту новинара нема. То је један од паралелних вишедеценијских центара моћи који је у историји увек био ту да подржи наше најмрачније тренутке", пише Србљановић у колумни објављеној у Блицу од недеље.

Она истиче да се "искрено пита шта има Н1 и Нова уопште да интервјуишу председника УНС, новинара Владимира Радомировића, вишегодишњег уредника босанког гласила Репортер, који је не баш тако давно објавио онај чувени лажни списак од наводних 356 полицајаца које тражи суд у Хагу, што је био један од непосредних повода оружане побуне ЈСО и сам увод у убиство премијера (Зорана) Ђинђића".

"Шта од таквих 'новинара' уопште очекивати, зашто им заборављати претходне радове? Зашто заборавити да је на место председника УНС дошао након осам година дуге владавине своје менторке Љиљане Смајловић, коју је верно пратио свуда, а која и не скрива ко је прави председник моћног медијског удружења и владарица из сенке?", пита Србљановић.

"Зашто су ти људи доскора имали простор баш и на Н1 и Новој и тиме добијали легитимитет и простор за утицај, да ли су ови медији заиста заборавили о каквом је 'новинарству' ту уопште реч и заиста се изненадили кад се и њима догодио овакав напад УНС? Шта један озбиљан медиј може да очекује кад интервјуише ове депутате 'Удружења', који сад јавно сеју сумњу да швајцарска пресуда уопште и постоји, како то да тек сада са изненађењем схватају како је УНС-ов напад 'повратак у деведесете'", закључује Србљановић.

Додаје, међутим, да то заправо, "уопште није" повратак у деведесете, "јер деведесете се у том свету никада нису ни прекинуле".

"Оне у континуитету трају у овом паралелном систему моћи, медијске страховладе и пропагандних ратова, у том мутном царству лажног новинарства, које заправо нема жељу да ради за режим, већ јасну амбицију да режим поставља", оценила је Србљановић у колумни.

Од доласка Н1 у Србију, 2014. године, наше удружење је издало 20 саопштења у којима позива на заштиту слободе и права на рад новинара те куће, њихово право на одговор, право да не шаљу питања унапред, хитну реакцију државних институција на претње упућиване новинарима, сниматељима, уредницима, па и програмском директору Н1 Југославу Ћосићу, кога смо штитили од „узнемиравања“.

Ове чињенице најбоље говоре о политикантској природи оптужби Н1 на рачун УНС-а који је у свом саопштењу позвао да „УНС именом и презименом најзад почне да реагује на нападе провладиних медија на независне медије што је јединствен феномен историји новинарства као и да јавно осуди праксу наручивања питања чији је циљ неретко покушај дискредитације независних медија у Србији“.

Оптужени смо да, за разлику од поруке запосленим у тим медијима, нисмо опомињали Информер, Пинк и Студио Б, нити им упућивали апел да се одупру притисцима, што јавна база саопштења УНС-а недвосмилено демантује.

Подаци из базе података УНС најбољи су одговор на политички напад Јунајтед групе, јер неумољиво демантују све неистине изречене у саопштењима Н1. Апсурдно је да поред свих изречених неистина током ове хајке на УНС управо они који те неистине износе у свом саопштењу оптужују да УНС води „кампању неистине” и позивају највеће медијско удружење да „коначно почне да се бави заштитом оних медијских радника у Србији који заиста јесу под великим притисцима и који несумњиво добијају инструкције не само власника, него и из врха власти и других центара политичке моћи“.

Уместо одговора ауторима саопштења Н1 и испод њега потписаним новинарима, у коме се УНС између осталог позива и „да најзад почне да реагује на нападе провладиних медија на независне медије, што је јединствен феномен у историји новинарства, као и да јавно осуди праксу наручивања питања чији је циљ, неретко, покушај дискредитације независних медија у Србији“, кратко ћемо подсетити на све што је УНС урадио протеклих година за заштиту новинара и новинарства у Србији, а што друга новинарска удружења, која Н1 и не помиње, нису.

УНС је покренуо иницијативу за смену државног секретара Александра Гајовића када је новинара Николу Радишића оптужио да „измишља“ нападе.

УНС је једино је медијско удружење које је заштитило новинара Н1 Миодрага Совиља чије је дискредитујуће фотографије из прошлости објавио Пинк, због чега је сајт те телевизије био приморан да их повуче.

УНС је највише пута упозорио Информер и Драгана Ј. Вучићевића на кршење Кодекса.

Главни уредник Информера уједно је једини главни уредник на чије је непрофесионално понашање УНС реаговао четири пута, чак и када је непримерен садржај објављивао на друштвеним мрежама или у програмима других телевизија износио нетачности или увреде на рачун колега.

На поштовање Кодекса новинара Србије професионализам и објективност, УНС је упозоравао све дневне штампане медије, али и РТС, РТВ, Пинк и Студио Б.

Позив да се одупру притисцима и да објективно и професионално извештавају, упутили смо новинарима тих медијских кућа чак и у ситуацијама када они сами нису били нападачи, него жртве хајке или напада због наводне пристрасности њихових програма - као што је насилни упад демонстраната у зграду РТС-а, марта 2019. 

На исто позивамо и уреднике и новинаре Н1, Нова.рс и Нова С док извештавају о захтеву УНС да добије пресуду циришког суда.

У кампањи медија Јунајтед групе против УНС-a наводи се да штитимо Пинк, али чињенице неумитно говоре да је управо УНС захтевао истрагу о могућој злоупотреби националне фреквенције Пинка и редовно покретао поступке у РЕМ-у - због откривања идентитета малолетника, вређање колега (између осталог и током гостовања Драгана Ј. Вучићевића) и других непримерених садржаја у програму те телевизије.

Откад Н1 емитује сигнал у Србији, издали смо многобројна упозорења таблоидима да поштују Кодекс новинара Србије. Па ипак ниједан од тих медија никада није водио хајку против највећег новинарског удружења какву данас води Јунајтед група преко својих медија.

Представници УНС-а напуштали су комисије Министарства културе и информисања и локалних самоуправа у знак протеста због доделе средстава таблоидима и другим медијима који крше Кодекс.

Такође се, у знак протеста, УНС 2018. и 2019. године одрекао средстава која су му додељена на конкурсу Града Београда, управо јер су највише новца на конкурсу добили рекордери у кршењу Кодекса.

Једини смо истраживали и редовно обавештавали грађане о томе да се највише новца додељује онима које нас, у недостатку професионалних аргумената, Јунајтед група оптужује да бранимо - Информеру и Студију Б. А нашим наводним штићеницима Савет за штампу, чији је УНС један од оснивача, изрекао је неколико хиљада казни и јавних опомена због кршења Кодекса.

Као и у сукобу са Друштвом судија Србије и Адвокатском комором Београда, 2018, УНС и данас брани право новинара – на обавештавање јавности о свим аспектима сваког судског процеса. Захваљујући УНС-овом инсистирању на томе и медији Јунајтед групе обилато се користе УНС-овим извештајима са медијских процеса у српским судовима, које помно пратимо. Тог права у име новинара у Србији УНС се не сме и неће одрећи само зато што Јунајтед група очекује да процес у Цириху буде једини медијски  процес о којем се не сме извештавати.

УНС је претње тужилаштву пријавио преко Сталне радне групе за безбедност новинара, у којој су уз представнике УНС-а и других новинарских и медијских удружења високи представници полиције и тужилаштва.

Испод објаве Удружења под називом „УНС позива новинаре Н1, Нове и Нова.рс да се одупру притиску власника и престану да крше Кодекс новинара“ коју смо 23. октобра поставили на Твитеру налазе се више од двеста агресивних, вулгарних и увредљивих коментара.

Хајци против УНС-а на Твитеру су се придружили уредници и новинара медија Јунајтед групе, постичући своје симпатизере да језиком мржње и агресивности коментаришу УНС-ово саопштење, у којем их позивамо да се одупру притиску власника и да престану да својим извештавањем драстично крше Кодекс новинара.

Покушај дискредитације УНС-а на Твитеру уследио је након што смо саопштили да су Н1, Нова и Нова.рс прекршили етичка и професионална правила извештавајући о пресуди циришког суда по тужби Драгана Шолака против Пинка, Информера и Студија Б, као и о информацијама које је УНС објавио о том судском поступку. Драган Шолак је сувласник Јунајтед групе у чијем су власништву Н1, Нова и Нова.рс.

Осим на Твитеру, редакцији УНС-а на имејл и у коментарима на сајту стигао је низ једнако увредљивих и вулгарних коментарa на то саопштење, као последица непримерене кампање коју воде медији Јунајтед групе.

Као члан Сталне радне групе за безбедност новинара УНС ће наставити да доставља претње тужилаштву које подстичу насиље и представљају претњу по нашу безбедност.

Политичка пропаганда Н1, која уместо аргумената потеже догађаје од пре тридесет и више година, те личне дисквалификације председника УНС-а и председнице Суда части УНС-а који са тим давним догађајима нису имали никакве везе, не могу да сакрију суштину збрке коју је Н1 направио грешком свог директора.

Удружење новинара Србије замерило се Југославу Ћосићу тиме што је затекло Н1 у кршењу основних новинарских правила и што је о томе обавестило стручну јавност, у професионално беспрекорном тексту Јоване Пешић на сајту УНС-а. Ћосићева одмазда против УНС-а кренула је тек кад су тај текст пренели Ћосићеви медијски и политички ривали.

Уместо да објасни или исправи свој, на први поглед релативно банални професионални промашај, Н1 је оптужио УНС да „свесно даје муницију таблоидима“.

Али ко је овде „муницијом“ снабдео таблоиде, да се послужимо ратним речником који је Ћосић одабрао за одмазду против УНС-а? Ко блати колеге да би сакрио сопствени пропуст?

Управо Телевизија Н1, која је 28. септембра известила како је швајцарски суд у спору Драгана Шолака против Информера, Студија Б и ТВ Пинк пресудио у корист Драгана Шолака јер, обратите пажњу, „тужени медији на суду нису доказали ниједну од тврдњи које објављују“.

Н1 је тог дана сакрила основну информацију: да тужени медији на суду нису ништа доказали, нити покушали да докажу, будући да тужени медији суду нису ни приступили. Што ће рећи да тужене медије на суду нико није заступао, да се њихови аргументи тамо нису чули, да њихови адвокати нису ни изводили доказе за тврдње које су тужени медији објавили.

Могуће је да би, све и да јесу, исход био исти. Но Телевизија Н1 је јавности ускратила битне информације о томе како је швајцарски суд могао да донесе пресуду у корист Драгана Шолака ако тужене стране суду нису ни приступиле? На основу чега је швајцарски суд одлучио да има јурисдикцију у овом случају? Како тачно гласи пресуда, колико износи казна за осуђене и који су правни аргументи? Да ли се у српском новинарству икада извештавало о пресуди за коју нико не знао како гласи?

И даље је нејасно зашто Н1 није ни покушао да одговори на та питања, како би испунио први захтев Кодекса новинара Србије о објективном, тачном, потпуном и благовременом извештавању.

На крају, зашто је Н1 накнадно преиначио своју вест од 28. септембра, да би је ретроактивно крстио саопштењем послодавца?

Одговор се може наћи у првом ставу Првог поглавља Кодекса новинара Србије (оног о  „Истинитости извештавања“), где пише да је обавеза новинара да „тачно, објективно, потпуно и благовремено“ извести о догађајима од интереса за јавност, поштујући право јавности да сазна истину и држећи се основних стандарда новинарске професије“. Пише и да „могуће дејство објављене информације на медиј или медијског власника не сме да утиче на одлуку о њеном објављивању“, те да „саопштења политичких странака или других интересних група морају да буду означена као таква. У случају да је саопштење редакцијски обрађено, читаоци/ гледаоци/слушаоци морају да буду обавештени о примарном извору информација“.

Југослав Ћосић је све ово знао и пре него што је кришом променио стару вест на сајту Н1, али и 28. септембра, када је саопштење власника Н1 лажно представио као вест редакције Н1. Је ли онда депласирано питати га да ли под притиском власника прави пропусте које прави?

Тек је несхватљиво зашто је све новинаре и камермане Н1 потписао под апсолутну, проверљиву и доказиву лаж да „Радомировић и Смајловић данима покушавају да направе ’случај’ који не постоји“ (саопштење Н1 од 23. октобра)? И зашто Жаклина Таталовић у вестима Н1 ту лаж понавља као своју сопствену тврдњу?

Ништа Владимир Радомировић и Љиљана Смајловић нису „данима покушавали“. Одлична млада новинарка са сајта УНС-а писала је о пропусту у извештавању Н1. А Радомировић и Смајловић су се јавно огласили тек када су их о швајцарској пресуди директно питале телевизије Н1 и Нова С.

Sada bi bilo fer i pošteno da Vladimir Radomirović i Ljiljana Smajlović svim članovima UNS-a objasne razloge za napad i kampanju protiv N1, https://t.co/yjOcKNLSxl i Nove S. pic.twitter.com/OxAM2XJtMy

— Jugoslav Ćosić (@JugoslavCosicN1) October 24, 2020

Што можда сада даје и основ за сумњу да су телевизије Н1 и Нова С у своје програме позивале председника УНС-а и председницу Суда части УНС-а, не би ли Жаклина Таталовић и Н1 могли да их потом оптуже да нешто „данима покушавају“. У прилог професионализму ове телевизије не говори ни то што је, у дану када је забележен највећи број заражених од короне од почетка епидемије, централни дневник Н1 започео вишеминутним нападом на УНС.

Редакција Н1 имала је могућност да исправи свој почетни пропуст и одговори на питања стручне јавности. Уместо тога, Југослав Ћосић се одлучио на језик ратног похода, „муницију“ и политикантство о давним деведесетим годинама. Зашто, кад је све лако могло да се реши професионалним разговором о новинарским стандардима?

Истиче се да је "цинично и непристојно" за кршење етичких принципа прозивати оне који - "што је, нажалост, реткост у Србији" - поштују своју професију и раде у интересу грађана, бивајући контролори власти и критичари политичких и друштвених девијација.

"Да нема Н1 и Нове, и још неколицине медија, грађани Србије би били у потпуном медијском мраку или би били принуђени да се ваљају у антицивилизацијском блату режимских медија, које УНС здушно подржава", наводи се у саопштењу.

Пар сати после твита директора Њузмакс Адрије, уредница програма тог медија Јелена Обућина обавестила је Управу УНС-а да подноси оставку на место у Управи удружења и да иступа из чланства. Она није потписала писмо директора, уредника и новинара Нове С и Њузмакса против УНС-а.

Програмски директор телевизије Н1 Југослав Ћосић на Твитеру је коментарисао то што је Јелена Обућина поднела оставку на место у Управи УНС-а и иступила из чланства. „Сад би било фер и поштено да Владимир Радомировић и Љиљана Смајловић свим члановима УНС-а објасне разлоге за напад и кампању против Н1“, написао је Ћосић.

Имејл Обућине члановима Управе УНС-а гласио је: „Поштовани чланови управе, подносим оставку на место члана Управе. Истовремено иступам из удружења.  Пуно среће на путу који сте изабрали. Свако добро“.

Председник УНС-а Владимир Радомировић одговорио је новинарки да му је жао због њене одлуке и да је стекао утисак да је под великим притиском власника и директора.

„Поштована Јелена, жао ми је због твоје одлуке. Не могу да се отмем утиску да си под великим притиском власника и директора. И даље у сваком тренутку можеш рачунати на подршку Удружења. А пут који смо изабрали кад смо почели да се бавимо новинарством јесте да проверавамо информације, да се не сврставамо на било коју политичку страну и да не дозволимо да власници медија или било ко други са довољно новца или моћи утиче на наше извештавање, као и на рад Удружења. Хвала ти на досадашњем ангажману. Пуно среће у даљем раду и животу. Влада“, одговорио јој је председник УНС-а.

У одговору уредници програма Њузмакс Адрије члан Управе УНС-а Предраг Аздејковић истиче да је „дискриминација на основу чланства у организацијама забрањена законом“.

„Поштована, трепните два пута ако трпите притисак на послу због чланства у УНС-у како бисмо Вам помогли. Дискриминација на основу чланства у организацијама је забрањена законом. Поздрав, Предраг“, стоји у одговору главног уредника магазина „Оптимист“ Аздејковића.

Овим је потврђено оно на шта Курир упозорава јавност месецима уназад - да ови медији, који често преузимају улогу арбитра и дају себи за право да пресуђују који то медији раде у складу са кодексом, а који не, и сами не поштују новинарске стандарде, већ су практично ПР медији који раде за интересе својих власника и политичких структура које су са њима повезане!

Неспојиво с новинарством

- УНС позива новинаре и уреднике телевизија Н1 и Нова, као и портала Нова.рс, да се одупру притиску власника и да престану да својим извештавањем драстично крше Кодекс новинара. Колеге из ових медија подсећамо да је етичким кодексом прописано да „економски и политички интереси издавача не смеју да утичу на уређивачку политику на начин који би имао за последицу нетачно, необјективно, непотпуно и неблаговремено информисање јавности“ - наводи се у саопштењу УНС, објављеном на њиховом сајту, као и да су „Н1, Нова и Нова.рс прекршили етичка и професионална правила извештавајући о пресуди циришког суда по тужби Драгана Шолака против Пинка, Информера и Студија Б, као и о информацијама које је УНС објавио о том судском поступку“.

Подсетимо, Драган Шолак је сувласник Јунајтед групе у чијем су власништву Н1, Нова и Нова.рс.

- Н1 је крајем септембра вест о пресуди објавио, а да ту пресуду није видео, да би накнадно изменио вест наводећи да је реч о „саопштењу Јунајтед групе“. Према смерницама Савета за штампу, онлајн медији сваку измену у објављеном тексту морају да назначе и да наведу шта је у оригиналном чланку измењено. Када је УНС затражио пресуду од Јунајтед групе и Окружног суда у Цириху и објавио чланак да су и Јунајтед група и суд одбили да нам је доставе, медији Јунајтед групе покренули су кампању против Удружења, председника Владимира Радомировића и председнице Суда части Љиљане Смајловић - наводи се у саопштењу.

УНС још наводи да, како кажу, „тој кампањи, неспојивој са новинарством, медији Јунајтед групе обмањују саговорнике“, „прекрајају њихове изјаве, коментаришу измишљене наводе и лажно тврде да УНС ‘штити Вучићеве медије’“.

- Овде није реч о томе ко је за власт или против ње, већ о правилима новинарства. Захтев да се новинари угурају у супротстављене политичке таборе погубан је и за новинарство и за демократију. По чему су Н1 и Нова бољи од провладиних медија ако ни сами не поштују новинарске стандарде? УНС апелује на новинаре и уреднике Н1, Нове и Нова.рс да одбију захтеве власника који су супротни правилима новинарства и да не дозволе злоупотребу медија за његове пословне интересе - додају из овог удружења.

Непрофесионално извештавање 

О непрофесионалном извештавању медија у власништву Јунајтед групе, иако телевизија Н1 покушава да се постави као морална вертикала у медијском свету, Курир је више пута писао.

Можда је најдрастичнији пример непрофесионализма показан на почетку пандемије, када је извештавање Н1 деловало као да ова телевизија ради искључиво у интересу власника те медијске куће, а не општег интереса грађана.

Утисак је био и да ова телевизија користи ситуацију с коронавирусом како би допринела јачању опозиције, пре свега Драгана Ђиласа и његовог Савеза за Србију. Власницима Н1 највише би одговарало да Ђилас, као њихов политички експонент, освоји власт како би они могли да дођу до великог профита и успоставе монопол на медијском тржишту. Спрега између Н1 и Ђиласа је и те како уочљива у програму ове телевизије. Ова телевизија је, може се рећи, постала пропагандни сервис Драгана Ђиласа, јер се највећи део прилога о опозицији бави њиме - и то искључиво афирмативно - па скоро и да нема места за неке друге опозиционаре. 

ИНТЕРНА АНАЛИЗА ККР И ЦНН 

Н1 Београд необјективан

Да је Н1 необјективан, документовали су и светски стручњаци. Тако су интерне анализе о програму Н1, које је на захтев руководстава ККР и ЦНН направио стручњак из ББЦ Џејмс Хардинг, показале да уредништво телевизије „води необјективну, неизбалансирану, антивладину и антидржавну уређивачку политику информативног програма“. Овај извештај је код водећих људи из Јунајтед групе и БЦ партнерса, власника ове ТВ, изазвао велико незадовољство радом београдског Н1.

Н1, НОВА С И ЊУЗ МАКС АДРИЈА 

Радимо професионално

На став УНС јуче је реаговала телевизија Н1, док су се Нова С и Њуз макс Адрија огласили заједничким саопштењем, а сви тврде да критике не стоје и да свој посао раде професионално.

- Новинари Н1 самостално уређују програм и извештавају о догађајима у Србији, без утицаја и притисака, и имају слободу да износе своје ставове о уређивачкој политици - наводи се у одговору Н1, док су из Нове С и Њуз макс Адрије поручили:

- УНС је организација проблематичне прошлости, која је због свог подилажења властима у деведесетим остала без новинара који су имали образа и поштења и који су имали неки новинарски кредибилитет.

Саопштењем је реаговао и портал Нова.рс који је одбацио ставове УНС.

СВАКО ко је провео више од месец дана у некој новинској редакцији зна да саопштења институција и организација, осим у ретким и ванредним околностима, до медија стижу без потписа аутора. Такав је, на пример, случај са саопштењем о пресуди швајцарског суда које је Јунајтед група наводно послала телевизији Н1 28. септембра. Никаквог потписа нигде, осим заглавља с логотипом ове компаније. Питам се, због тога, зашто је телевизији Н1 потписивање саопштења одједном толико важно да у вестима од 23. октобра чак четири пута напомињу да је непотписано саопштење Удружења новинара Србије у којем се они и колеге им из сестринских медија Нова и Нова.рс позивају на поштовање Кодекса.

МНОГО је бизарније што за потписом кукају они који нису потписали вест о победи Јунајтед групе пред судом у Швајцарској због које је до спора и дошло. Још је чуднији принцип којим се воде, попут Кристине из "Маратонаца", од свих стега малограђанског морала ослобођени објективни професионалци са Нова.рс када, на пример, не потписују онај текст којим се гази Милорад Вучелић док се у несвесном стању на респиратору бори за живот. Зашто храбри новинари који једногласно сада потписују позив УНС-у да престане са кампањом против њих, професионалних, нису исто тако именом и презименом стали и иза ова два у мноштву примера? Да није и њих саме било срамота? Сазнали смо ко је писао "непотписано" саопштење УНС-а, али ко стоји иза оне срамоте с Вучелићем вероватно никада нећемо.

ПИТАМ се и хоће ли се професионални новинар који је изменио (да не кажемо фалсификовао) оригиналну вест Н1 о пресуди, односно саопштењу, потписати? Колико год то апсурдно звучало, часније би било да стави свој потпис на то него што га је ставио на позив УНС-у да му никада више на памет не падне да у сумњу доведе морални интегритет и професионалност новинара Јунајтед групе. А знамо да га је и тај новинар потписао, јер Н1 са поносом истиче да су се потписали сви новинари те куће. Примећујете ли какво једноумље влада под кровом Јунајтед групе? Можда и није једноумље него немогућност отпора притиску власника на који упозорава и УНС? Будимо реални, том притиску нису могли да се одупру ни Европска комисија, нити Влада Србије која је била приморана да због њих мења Закон о информисању.

ПРИМЕТИО бих и да док се боре да докажу како поштују све новинарске стандарде, новинари Н1 и остали из Јунајтед групе те стандарде крше. Има ли на сајту Н1 тог првог "непотписаног" саопштења УНС-а, или вести о том саопштењу? Нема га, не постоји. Као и у готово сваком другом случају када је угрожен пословни интерес власника ових медија изворне вести нема, него све креће од њиховог реаговања на изворну вест. Ово је било најочигледније у случају сукоба Јунајтед групе и Телекома где су новинари ових медија наступали као војници компаније. Када смо код војника, тако наступају и многи други који званичне везе са Јунајтед групом немају па, на пример, бранећи тобож интерес грађана од "лопова" из Телекома позивају на бојкот државне компаније и прелазак код конкурентског кабловског дистрибутера, оног у власништву Јунајтед групе.

РЕКАО бих да је врло знаковит и речник из саопштења редакције Нова.рс у којем се УНС позива да им "више не пише". Поред безобразног и уличарског тона тог апела, који с обзиром на биографију првопотписаног и не чуди, у очи упада то да је позив упућен "менаџменту" УНС-а, а не председнику, Скупштини, Управи, Извршном одбору" Што јесу органи овог удружења које, за разлику од корпорација, нема "менаџмент".

ИАКО им је лепо објашњено, новинари Јунајтед групе не схватају чиме су се то огрешили о Кодекс, па питају: "Тиме што ви не можете да дођете до пресуде изречене у Цириху. Јесмо ли вам ми криви због тога? Потрудите се, пресуда је куцана на 32 стране." Овде се показују две ствари. Прва је убеђеност да су васколико професионални и сналажљиви што имају пресуду свог газде, на чему им обични смртници који таквог газду немају могу само завидети. Друга је та да упркос томе што пресуду имају, одбијају да је изнесу у целости и да објаве њене детаље који би интересовали јавност. Не занима нас колико страна пресуда има, него шта у њој пише, за шта су и како дотични медији осуђени. Необјављивање тога представља кршење Кодекса на које вам УНС, између осталог, указује.

КАД смо код изненађених и увређених, поменимо и Жељка Бодрожића, председника Независног удружења новинара Србије, који бранећи Н1, Нову и Нова.рс од Кодекса новинара Србије показује да је и он изненађен и увређен, али не толико чињеницом да УНС брани таблоиде који "загађују јавни простор" и "дехуманизују сваког ко се усуди да каже нешто против власти", колико односом Запада према демократији у Србији. "Свако ко има нешто мало у глави у Србији", каже Бодрожић, требало би да буде увређен што нас сматрају недораслим за демократију. Није га вређало док су нас с тих истих адреса сматрали геноцидним балканским касапима и то није сматрао дехуманизацијом. А дехуманизација није ни наслов објективног дневника "Данас" по којем "УНС брани 'Информер' и Пинк од новинара Н1 и Нове С". "Информер" и Пинк, изгледа, не чине новинари. Депрофесионализација, дехуманизација, или сатанизација? Ђаво ће га знати, кад већ Бодрожић не зна.