Хроника напада Јунајтед групе на УНС
29. 10. 2020.
Кривицу утврђују и наши судови: Пресуда из Цириха, по тужби Драгана Шолака, против три српска медија, мора бити верификована у Србији
СУДСКИ спор који је Драган Шолак, сувласник "Јунајтед групе", водио против Пинка, "Информера" и Студија Б, у Швајцарској, а који се последњих дана нашао у жижи јавности, и за који "Јунајтед група" тврди да га је добио, отворио је питање да ли се и како могу водити процеси против наших држављана или правних лица у иностранству.
Да ли је могуће спор водити у одсуству туженог, уколико овај није упознат са тужбом или му није уручен позив за суд? Да ли му се у таквим ситуацијама поставља заступник по службеној дужности? Како се обезбеђује извршење пресуде у Србији?
- Случајеви тужби против медија помало су специфични, јер држављанин било које земље може преко интернета да види неку информацију за коју сматра да му је њоме повређена част и углед и да покрене у тој земљи спор. Уколико је у питању нпр. егзотична или удаљена дестинација, окривљени тешко да до ње може да пошаље и голуба писмоношу, а камоли да оде - каже адвокат Александар Цвејић из Адвокатске коморе Србије.
Генерално, објашњава, како ће се процес водити зависи од закона одређене земље. По правилу, тужба, иницијални акт или било које друго писмено, туженом се може доставити директно, на адресу, или замолним путем, преко наше амбасаде у тој земљи. Амбасада прослеђује акт Министарству спољних послова у Београду, а ово даље Министарству правде, у складу са принципима међународне правне помоћи.
- Каква је процедура била у конкретном случају, ми не знамо, као што и даље не знамо ништа ни о самој пресуди, па ни да ли је правоснажна. Уколико јесте, да би имала правно дејство у Србији потребно је пред Вишим судом покренути поступак за признавање стране судске одлуке. Наш суд онда разматра да ли је пресуда у складу са нашим законима и правним системом или постоје сметње да се изврши. Из случајева у којима сам био ангажован, знам да наше судство врло озбиљно и студиозно разматра сваку пресуду - каже Цвејић.
Суштина је да се ниједна страна пресуда не признаје аутоматски. О свакој понаособ Виши суд расправља. А да је било и случајева одбацивања, потврђује Цвејић, и наводи пример наших грађана којима је суђено у Доминиканској Републици на шпанском, без судског тумача.
РАЗЛИЧИТА ПРАВИЛА
НАЧИНИ уручења тужбе различити су од земље до земље. У Америци је довољно да вам неко гурне насред улице папир у руке и да се сматра да је уручен. У многим земљама, као и код нас, сматра се да је писмено уручено, уколико достава није успела, ако се окачи на огласну таблу суда. У већини земаља туженом се у одсуству одређује привремени заступник, али ни то није правило - наводи Цвејић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.