Хроника напада Јунајтед групе на УНС
27. 10. 2020.
ЛИЧНИ СТАВ
Петар Јеремић, менаџер за етичке стандарде Адрија Медија Групе: Сметају ми лицемерје и лажни професионализам
Медији у власништву Јунајтед групе и новинари и уредници запослени у њима ових дана распалили су паљбу из свег расположивог оружја по Удружењу новинара Србије, његовом председнику Владимиру Радомировићу, бившој председници овог удружења и садашњој председници Суда части Љиљани Смајловић, али и бројним новинарима члановима УНС, колективно их оптужујући за непрофесионализам и срамну улогу током деведесетих година, називајући их чак и нечаснима.
УНС замерају непотписана саопштења, рад за интерес власти и њених медија, опасно спинујући чињеницу да су се огрешили о професионалне етичке стандарде, и уместо да признају ту своју грешку, нападима на највеће новинарско удружење све се више закопавају у живо блато, у које су упали објављујући прво као своју вест, а потом исправљајући је и потписујући као саопштење свог власника о пресуди швајцарског суда против три српска медија, без доказа да су видели шта у њој пише.
УНС немам разлога да браним, растао сам се са њим пре више од две године, после девет година на једној од руководећих функција, и остао само један од око две хиљаде чланова. Уписао сам се у њега 2002. године. Нисам био у њему деведесетих, нисам радио ни за један од хушкачких медија, нисам никада написао нити једну једину реч говора мржње или нечега сличног. Као и огромна већина чланова УНС.
Знам да су, након Петог октобра, одлуком Суда части, из УНС искључени сви главни уредници Милошевићевих медија, управо због тешког огрешења о професију. Сада сам ангажован у компанији која је издавач ових новина, управо на помоћи да се унапреди поштовање етичких стандарда, па ми смета и када су Курир за кршење Кодекса нападали медији у власништву Јунајтед групе управо због указивања на њихове пропусте.
Зато, смета ми када Слободан Георгиев на свом Твитеру наводи како ће из тог удружења иступити сви часни чланови. Смета ми када лаже да УНС не припада зграда у Ресавској улици. Смета ми када себе представља часним новинаром и пита се где су у УНС новинари, најављујући да је тамо 10 до 15 њих који ће сами отићи наредних дана. Смета ми и када Јелена Обућина, чланица управе УНС и уредница у медију који води Слободан Георгиев, после његове најаве напусти Удружење новинара Србије. Управо ми буди сумњу да је слушати газду опасна навика.
Јуче на РТС или данас на Њузмаксу, све је једно. Смета ми што Георгиев тражи да УНС објасни своју улогу деведесетих, јер је она објашњења и судским одлукама. Смета ми што тражи имовину, јер је и она неприкосновена, управо на основу судских одлука. Смета ми и што ти медији сада као хероја професионалног новинарства представљају, рецимо, Жаклину Таталовић, заборављајући њену запажену улогу у промовисању управо ове власти, не тако давне шопинге по свету и селфије из малих авиона. Смета ми што се Иван Ивановић тек недавно сетио новинарске солидарности, и што се не сећам да сам га видео, рецимо, на протесту испред тадашњег Б92 када је Ољи Бећковић укинута емисија. Унапред му се извињавам ако због „гужве“ нисам успео да га приметим. Тада му је било лепше да пропагира актуелне министре, иако му ја, без обзира на то, не спорим да је новинар.
Смета ми и када неки други новинари са Нове.рс, чији досадашњи рад искрено ценим, критикују УНС и таблоиде, истовремено заборављајући да у њиховој редакцији има много новинара и уредника баш из тих таблоида, који су у тај, самосебепредстављајући професионални медиј, пренели баш оно за шта оптужују те исте таблоиде и раде исто као и што су радили док су били запослени у тим таблоидима. Смета ми и кад ти медији себи дају за право да упозоравају на кршење етике, а то право оспоравају другима, па и највећем новинарском удружењу, које је и један од оснивача Савета за штампу.
Смета ми и што се јављају поједини политичари и странке у осуди УНС, заборављајући да кажу како су баш они донели онај закон против медија 2009. године. И како су баш они хтели да отимају имовину УНС плаћајући рекет НУНС за писање оптужница против новинара. Које су поднели, али су изгубили.
Разумем да је жеља да се опере биографија већа од било каквог достојанства, али ми много смета кад Н1, Нова С и Нова.рс, као и Њузмакс Адрија, који себе представљају као професионалне, и у чије сам многе професионалне домете имао прилике да се уверим, сада непрофесионално раде исто оно што смртно замерају „режимским“ медијима, како их зову. Они, који кукају да су нападнути чим их неко спомене на Твитеру, или у неким новинама које им нису по вољи, због неког постављеног питања, сада раде то исто. Воде хајку у својим медијима и на Твитеру против оних који њима постављају питања. А питања су једноставна: где је пресуда и шта у њој пише? Зашто сте то прећутали? Зашто сте прво објавили вест, да бисте је после преименовали у саопштење? Зашто сте прекршили Кодекс? И зашто сада водите хајку на оне који на то указују?
Коментари (1)
Остави коментар27.10.
2020.
Nisu svi isti
Pažljivo sam pročitala vas Jeremiću i nekako ispada da vi najbolje znate ko je ko u UNSu i da je rasćišćeno sa svima koji su devedesetih po medijima ßirili rasnu, versku i nacionalnu mrźnju. Izvinite ali ja pamtim neke kolege koji su se provukli “ kroz iglene uši” i nikom ništa. E, to mene boli. Prave lustracije nije bilo pa zato danas opet imamo da se novinari medju sobom blate i zaboravljaju da su kao i političari vešti preletaći
Одговори