Фељтон о Студију Б
21. 04. 2023.
Стан претворен у студио
На осмом спрату Борбе, један део стана новинара Благоја Лазића, дописника из Лондона, добијао је обрисе радио-станице. Када је почео програм 1. априла, настала је анегдота: „чује се далеко овај Студио Б, чак и у стану Благоја Лазића“. А делио их је само зид. Касније се Студио Б проширио на цео стан.
| Дина Чолић: „Отишла сам у Студио Б и у том кршу и малтеру, јер још није било све довршено, препознала сам стан новинара Браце Лазића, чији син је био мој другар. Ја сам у тај стан раније долазила у посету и много ми је било смешно кад сам видела секретарицу Ингрид Лотариус да седи у њиховој кухињи а да је у купатило смештен студио. Све у свему, једна пријатна и интимна атмосфера.“ | |
Направљена су два студија, мада је у почетку коришћен само мањи. Постојање великог студија говорило је о томе да су амбиције Драгана Марковића биле много веће. Према сведочењу Јована Вишковића, техничког директора од 1971, студијске просторије са великим режијским прозорима пројектовао је Васа Димић, технички директор Радио Новог Сада.
Тражили су се тонци, водитељи, новинари. Значајну улогу у одабиру прве екипе радија имао је Борислав Митровић, главни уредник омладинског листа Сусрет и заменик главног уредника магазина Џубокс.
Први тон-мајстор био је Александар Аца Радојичић, који је искуство стекао на Радио Београду. Договор је био да се јави Драгану Марковићу и да препоручи младог колегу за посао тон- мајстора, али га је збунило питање: „А зашто ви не бисте дошли?“.
Аца није морао дуго да размишља. У Радио Београду сваки дан му је био исти, а нови посао обећавао је више изазова. Мало касније Аци су се придружили Бранко Стојнић и Зоран Јовановић.
Музичка редакција је већ била позната из Радио Авале: Борјан Костић и Слободан Коњовић, којима се касније придружио Горан Кобали Фалстаф.
„Били смо одушевљени када нас је Драган Марковић поново окупио, доживели смо то као поновно рађање после развејаних илузија у вези са Радио Авалом“, каже Слоба Коњовић, у почетку сарадник, а касније музички уредник. „Атмосфера у граду била је таква да смо и даље били пуни ентузијазма и жеље да направимо нешто са новом радио-станицом.“
Из Вечерњих новости и Борбе на радио прешли су Драган Јелић, који је врло брзо постао први помоћник главног и одговорног уредника, Александар Костић, Ђоко Вјештица, Бранко Чупковић, Звонко Пантић…
Глумац Иван Бекјарев сећа се да су људи из Студија Б данима „опседали“ Југословенско драмско позориште и да су припреме за водитеље доста дуго трајале. Глумци су снимани чувеним „ухер“ магнетофонима (за оно време чудо од технике) а тражило се да читају текстове спорије, брже, јаче, тише…
„Све је то био део смишљене тактике Драгана Марковића, који је био алфа и омега свега тога“, додаје Бекјарев, који је ипак имао више искуства од осталих, будући да је раније радио као водитељ естрадних приредби. Њему је припала част да 1. априла у минут до 13 званично отвори програм:
„Добар дан, овде Студио Б, почињемо с редовним програмом.“
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.