Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Фељтон о Студију Б

01. 04. 2023.

Аутор: Бранислава Милунов Извор: Бранислава Милунов/Данас

"Б" као Београд

За време трогодишњег боравка у Њујорку, када је радио као дописник Борбе из САД, слушао је разне програме и користио их као извор информација за свој посао извештача. А радио-станица у то време било је разних: само са политичким вестима, са информацијама о саобраћају и метеоролошким извештајима, са забавним садржајем или од свачега по мало. Неке станице емитовале су одређену врсту музике, поп, класичну, џез…

Шта би Београду могло да се понуди? Можда је боље питање шта Београду недостаје? Шта би он волео да чује ујутро када се буди и спрема за посао? Да ли би нека америчка схема могла овде да се примени? Зашто ми не бисмо могли да будемо та авангарда у Београду?

Да, одговор је био да!

Одушевљен, Слободан Глумац дао му је „одрешене руке“. И тако су почетком новембра почеле припреме.

Први задатак био је да са Борјаном Костићем, који је добио улогу првог техничког шефа и музичког уредника, обиђе неколико познатих радио-станица у Европи. Али како им се представити у свету, нови радио треба некако да се зове.

„Зваће се СТУДИО Б“, одлучила су њих двојица.

Студио је нешто што је неутрално, а „Б“ подсећа на Београд, на Борбу, али је „Б“ могло да стоји и само за себе. Према сведочењу Драгана Марковића, намерно нису хтели да „Б“ представља нешто конкретно јер је за неке потребе „Б“ могло да значи Борба, као име оснивача и места емитовања програма; за друге потребе „Б“ је било Београд јер је Студио Б градска радио-станица док је за све оне који нису били ни за Борбу, ни за Београд, било довољно и само „Б“. То је била њихова тактика.

Обилазак у то време најпопуларнијих радио-станица у Европи попут Радио Луксембурга, ББЦ-ја и Француског радија у Паризу потврдио је какав радио желе у Београду: друкчији од свих постојећих у земљи, слободан, отворен, ангажован, посвећен граду и интересима грађана. Драган Марковић је такав концепт програма дефинисао као „нешто што може да се хвата у лету, слуша у колима, у покрету, на улици, свуда је присутан и покрива све слојеве друштва“.

Након што се вратио са пута, са великим ентузијазмом кренуо је да организује посао. Испоставило се да Радио Авала није имала добро „оружје“ за рад једне озбиљне радио-станице. Опрема коју су откупили била им је представљена као последња реч технике, али је заправо била врло скромна и застарела па су морали да докупе одређене техничке уређаје. У Борчи је закупљено земљиште и уз помоћ Савезне управе за радио-везе и предузећа Минел, ту је подигнут мали објекат и антенски стуб висине 112 м.

Поред свих послова око набављања опреме, технике, проналажења новинара и водитеља морала је да се добије битка и са администрацијом. Требало је прибавити дозволе и папирне и усмене од утицајних особа чији је глас у одређеним републичким и градским одборима требало да преокрене резултат и порази радио-тврђаву у Хиландарској. Један од првих уредника Студија Б, Бранко Чупковић, рекао је да је најтеже било доћи до подршке републичких политичких организација, пре свих Партије и Социјалистичког савеза. „У гласању да ли да му се дозволи продор у етар, Студио Б је увек губио по правилу са петнаест, шеснаест према нула. Нико није био луд да гласа за нову радио-станицу, па да га прогласе блесавим! Тадашњи чланови комисије ЦК и Републичке конференције, били су углавном под утицајем званичног београдског радија, тако да је ново радио-дифузно пиле могло само да кљуца, како се то каже, у гвоздене виле, што се далеко не чује, једва до другог, трећег комшије. Занимљиво је да су у одборима и комисијама за одобрења седели и утицајни људи, или бар били близу њих, који су били стално запослени у Радио Београду“, говорио је Чупковић.

Радило се, дакле, на више фронтова истовремено, са ентузијазмом, без оптерећења, предрасуда и стандарда који би прописивали како и колико треба да се ради. На осмом спрату Борбе, један део стана новинара Благоја Лазића, дописника из Лондона, добијао је обрисе радио-станице. Када је почео програм 1. априла, настала је анегдота: „чује се далеко овај Студио Б, чак и у стану Благоја Лазића“. А делио их је само зид. Касније се Студио Б проширио на цео стан.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси