ДНКиМ
20. 11. 2017.
"Расејани" Еулекс понижава жртве
Удружење новинара Србије недавно је открило још једно убиство новинара на Косову, коментатора РТВ Приштина Криста Гегаја, који је настрадао у Истоку, септембра 1999.
Његово име до сада није се налазило ни у једној евиденцији страдалих новинара, а број убијених и киднапованих новинара и медијских радника током и након ратних дешавања на КиМ попео се на 14.
Ни за један од тих трагичних случајева нема одговорних. Истраживање је практично доказало оно на шта годинама указују породице жртава.
Гордана Ђикановић, члан Удружења породица косметских страдалника и новинарка која годинама пише о страдању Срба на КиМ, каже да је њихов превасходни циљ био да успоставе контакт са међународним мисијама на КиМ, "како би их натерали да раде свој посао везано за проналажење несталих, сазнавање истине о њиховим страдањима, процесуирање злочина над невиним српским цивилима".
Немушта објашњења
- Успели смо да се састанемо са готово свим шефовима тих мисија и успоставимо сарадњу са директно задуженима за решавање ових проблема. Од њих смо добили обрасце које су чланови породица попуњавали небројено пута и достављали им са траженом документацијом издатом од Кфора, Унмика или Међународног комитета Црвеног крста у време киднаповања или убиства несрећних Срба и неалбанаца. Сваки нови шеф јединице за истрагу ратних злочина, за судску медицину или Саветодавне комисије Унмика и Еулекса (а многима је мандат трајао само шест месеци), тражио је да породице страдалих поново попуњавају исте формуларе, тврдећи да они од свог претходника нису добили никакву документацију везано за случајеве киднаповања и убистава - каже Гордана Ђикановић.
Она истиче да су "комплетну документацију, често са личним сведочењима и навођењем имена извршилаца злочина, породице небројено пута предавале српском Тужилаштву за ратне злочине, Унмиковим и Еулексовим тужиоцима".
- Никада нисмо поверовали у објашњење да документације нема, јер је нису затекли преузимајући дужност. Ако су папири о страдањима косметских Срба и неалбанаца нетрагом нестајали, једини би закључак био да су докази о злочинима албанских терориста смишљено, константно сакривани или чак уништавани, како би били заташкани. Од свега је најлицемерније када данас, после десетина пута изнова попуњених образаца и документовања злочина, сви ти од којих породице косметских страдалника очекују и траже правду и за српске жртве, безочно захтевају нове "кредибилне" податке, покушавајући да сакрију свој нерад и неспособност или, можда, солидарисање са онима који су злочине наредили или починили - наводи наша саговорница.
У серијалу истраживачких текстова Удружење новинара Србије је дошло и до сазнања да је само једно од тих убистава, новинара и преводиоца Александра Симовића Симе, Еулекс истраживао као ратни злочин.
Коме смета плоча
Будимир Ничић, председник Удружења новинара Србије на КиМ, констатује да "иако на први поглед можда делује да се ништа не дешава и да мало кога то занима, ипак се нешто и променило протеклих месеци и година":
- Мада још ниједан од 14 случајева није решен, рекао бих да и ту постоји некакав помак јер је рецимо Еулекс, чији је између осталог то и посао, до пре две године имао само један регистровани случај када су убијени и нестали новинари у питању. Данас Еулекс располаже подацима о скоро свим случајевима. Дакле, и поред тога што по том питању још нема конкретних резултата може се рећи да се нешто померило са мртве тачке.
УНС је годинама уназад иницијатор постављања спомен-плоче у близини Велике Хоче, где су пре 19 година нестали новинари Ђуро Славуј и Ранко Перенић.
- Таблу на којој пише да су на том месту нестале наше колеге Славуј и Перенић постављамо од 2012. између Велике Хоче и Зочишта, на месту где су они последњи пут виђени 21. августа 1998. У последњих пет година пет пута нам неко ту таблу руши и односи. Пре десет месеци шести пут смо је поставили и за сада је још на свом месту.
До данас нисмо сазнали ко нам је рушио и односио те плоче. Све те случајеве смо пријавили полицији и тек смо први пут пре око два месеца из тужилаштва у Ђаковици добили одлуку да се одбацује случај против НН лица због недостатка доказа - истиче Ничић.
Када је реч о безбедности представника седме силе на Косову данас, Ничић додаје да ситуација "није ни боља ни лошија у односу на регион, па и свет можда".
- На Косову је проблем што заправо многи случајеви остају нерешени и што новинари немају посебан статус у, рецимо, кривичном закону где би се насртај на њих третирао као напад на неког ко ради посао од јавног значаја.
Када је реч о атацима на новинаре, наш саговорник подвлачи да је у последње четири године било десетак напада, физичких и оружаних, на српске новинаре и њихову имовину, а да је веома мали број решен.
- Што се српских новинара и медија тиче, мени је познат само један случај који је добио судски епилог, а то је напад на наше колеге из ТВ Пулс у Шилову током избора 2013. у Пасјану када су претучени сниматељ и новинар и уништена им је камера. Двојица нападача су осуђена на по три месеца затвора и 200 евра новчано.
Дискриминација на делу
Као председник Удружења новинара Србије на КиМ, Будимир Ничић, недавно је на једној конференцији био дискриминисан, и то од стране косовског тужиоца који је у потпуности игнорисао његово присуство, иако је седео на метар од њега.
Разлог је што се тужиоцу није допало име организације.
- Након моје реакције да се ради о дискриминацији, појаснио је да је нема, већ да постоји проблем са називом удружења јер "не зна да ли је реч о удружењу новинара из Србије или удружењу српских новинара са Косова, као и да мора да поштује институционалну хијерархију и институцију у којој ради". На крају је све разјашњено и мислим да је проблем превазиђен. То јесте била дискриминација и није ништа ново да Срби на Косову често буду дискриминисани, али још је већи проблем ако то прихватимо као некакву реалност, ћутимо и трпимо. Српски политичари су у највећој мери допринели томе, јер због својих личних и партијских интереса ретко дижу глас против таквих случајева и то полако, нажалост, постаје "нормалан" део свакодневног живота Срба - истиче Будимир Ничић.
Медији пред гашењем
О будућности српског новинарства на КиМ у оваквој ситуацији Будимир Ничић истиче да је углавном реч о "приватним медијима који су свих ових година буквално препуштени сами себи".
- Приштина, али ни Београд не показују никакво интересовање за њихове проблеме. Српске медије у животу још одржава пројектно финансирање од стране углавном међународних организација и институција. Ти фондови су из године у годину све мањи и ако се нешто институционално не промени у начину финансирања тих медија, њихова будућност је потпуно извесна. Угасиће се.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.