ДНКиМ
03. 03. 2016.
Повереник за језике на Косову Славиша Младеновић: Незадовољавајуће стање језичких права
На који начин се Канцеларија повереника за језике бори за поштовање Закона о употреби језика и да ли осећате да сте у тој борби победници или поражени? Канцеларија, али и међународне организације и организације цивилног друштва урадиле су анализу стања језичких права. Закључак је да постоје бројни проблеми у постизању задовољавајућег стања у области језичких права.
Сматрам да је перцепција постојања победника и поражених у овом дуготрајном послу непотребна и штетна. Најпре због тога што не видим ко би био поражен у случају пуне примене ЗУЈ коме стремимо. Такође, дубоко сам убеђен да је инсистирање на примени овог Закона дуг и напоран посао, који захтева пуно стрпљења и упорности.
Мислите ли да се свест грађана и косовских институција променила када је употреба званичних језика у питању?
Моја оцена је да се свест грађана и запослених у институцијама мења и поред бројних примера кршења Закона о употреби језика. У складу са својим могућностима, као мала Канцеларија, кроз сарадњу са цивилном друштвом промовишемо вишејезичје и организујемо курсеве језика.
Анализа говори да косовске институције у већем броју случајева немају довољно капацитета што проузрокује лош квалитет превода (пре свега на српски језик), него што не желе да поступе у складу са Законом. Разлоге не треба тражити само у одсуству свести или воље запослених већ, нпр. у недовољном броју запослених преводиоца чији је матерњи језик српски или неки други невећински језик на Косову.
Вашој Канцеларији Удружење новинара Србије упутило је више пута жалбе на кршење овог закона у јавним институцијама, пре свега у Председништву Косова? Ваши одговори су углавном садржали реченицу да ћете након детаљне провере о датом случају информисати УНС? Па пошто то до сада нисте учинили, а нисте ни навели у годишњем извештају ево Вам прилике?
Ваше удружење, чији је значај у многим друштвеним процесима, па и у процесу бољег спровођења Закона о употреби језика огроман, једном се, и то 8. априла 2014. године, обратило КПЈ на околност непреношења заседања Скупштине Косова на српском језику на РТК. Појединачно, примили смо више жалби новинара без назнака којем удружењу припадају, од чега се два односе на жалбу на рад Председништва. У једном случају се радило о конкретној жалби да није било симултаног превода на конференцији за штампу Председнице Косова. Од Председништва смо обавештени да организација скупа на коме се новинарима обратила и Председница није одржан у организацији Председништва па тако не могу сносити одговорност. Имајући у виду непрецизност законодавних аката у вези оваквих случајева, а желећи да убудуће избегнемо овај проблем и недостатак одговорности, инсистирали смо и утицали да Председништво ангажује преводиоца чији је матерњи језик српски.
Да ли ви чекате пријаву неког новинарског удружења о томе да није испоштован Закон о употреби језика или делујете пре пријаве, пошто вам је то, колико знамо, обавеза?
Свако ко је упознат са радом КПЈ зна да се ради о динамичној и, с обзиром на величину канцеларије, ефикасној канцеларији. У том смислу, ми далеко од тога да чекамо.
Моја стратешка оријентација је да иницијативе КПЈ, дакле наш утицај на институције Косова који нису последица поднетих жалби грађана, буду усмерене проактивно да би се језичке грешке отклониле у раду оних институција које имају стални контакт са грађанима. Тако смо, ради илустрације, помогли Агенцији за цивилну регистрацију да лекторише сву документацију са којом грађани имају додира кроз регистар цивилног стања. Слично је и са документима Централне изборне комисије, а у току је исти такав посао и са приштинским аеродромом. Наша жеља је да пропусте идентификујемо и утичемо да се они најфреквентнији отклоне.
На Косову имамо такво стање у поштовању Закона о употреби језика да и на основу добијених жалби не решавамо само појединачни случај непоштовања закона као повремени инцидент, већ кроз наше истраге константно долазимо до сазнања да је упућена жалба последица системских проблема у институцији на чији је рад грађанин упутио жалбу. Наши највећи напори уложени су да се тај системски пропуст отклони.
Верујете ли да ће председништво Косова ускоро медијима на српском језику олакшати праћење рада у складу са Законом о употреби језика?
То је њихова законска обавеза, ја је тако доживљавам и на томе инсистирам.
Колико сте казни изрекли или дисциплинских поступака покренули у складу са Администартивним упуством, када је реч о кршењу Закона о употреби језика?
Покушаћу да Вам приближим стање са правним и дисциплинским поступцима. Кршења ЗУЈ има неоправдано много и, нажалост, много више од броја жалби упућених КПЈ. Такође, треба знати да није подједнако лако доказиво код усмених и писаних превода. Даље, покретање поступака против институција које се не придржавају одредаба ЗУЈ у свом раду је последње средство које има канцеларија Повереника. Можда ће ово неког и изненадити, али пропусти оних институција на које су се грађани жалили су отклањани већ при првом контакту Кацеларије повереника и поменутих институција. У том смислу није ни било потребно покретање поступка за санкционисање. Зато и овде охрабрујем све грађане да захтевају највећи квалитет језичких услуга у пословима које имају са администрацијом Косова и да нам на сва кршења упуте одговарајуће жалбе.
На овом месту желим такође да истакнем и иницијативу КПЈ да се начин санкционисања одговорних јасније дефинише и персонализује, како би се избегло садашње решење да се кажњава институција као буџетски корисник, а не одговорне особе за спровођење Закона о употреби језика.
У 2014. години једна од жалби коју сте примили односила се на то да је у Радио-телевизији Косова организовано писано тестирање кандидата без тестова на српском језику. Да ли у оваквим ситуацијама сарађујете са Независном комисијом за медије и да ли је овај случај прошао само са опоменом или неком конкретном санкцијом?
Након оправдане жалбе од стране кандидата на непоштовање одредаба Закона о употреби језика у поступку тестирања кандидата на конкурсу РТК, полагање писаног теста је поновљено.
Законска процедура и подзаконски акти прецизирају да се у поступку провере навода из жалби обавља комуникација са институцијом на чији рад се жалба односи што је у овом случају РТК, а не Независна комисија за медије.
Недавно сте у Митровици одржали конференцију на којој је објављен Извештај о квалитету превода косовских закона на српски језик. Који су кључни резултати извештаја?
Уз захвалност организацијама цивилног друштва у изради овог извештаја, позивам све друге организације да се баве праћењем и акцијама за побољшање стања када је примена ЗУЈ у питању. Закључак са конференције је да се законодавство Косова обилује језичким грешкама, које су понекада толико изражене да стварају проблеме у вези са укупним тумачењем појединих чланова.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.