ДНКиМ
26. 06. 2026.
„Видовдански гласник” – сведочанство и израз снаге, заједништва и креативности
Најновији број часописа за књижевност и културу „Видовдански гласник“ објављен је у Дому културе „Грачаница“. Уз текстове Мирка Демића и Александре Димитријевић, читаоци могу да прочитају и интервјуе са проф. др Бисером Пенчевом и глумицом НПП-а Аником Грујић.
„Видовдански гласник“ промовише најзначајније догађаје и уметнике између два Видовдана. Часопис приказује и радове сликара настале на колонијама „Јесен у Призрену 2025“ и „Видовдан 2026“, као и поезију савремених песника.
Уредник „Видовданског гласника“, Живојин Ракочевић, каже да се иза сваког завршеног броја крије огроман труд који публика често не види на први поглед, а неретко и технички проблеми.
„Креативност у оквирима (не)слободе: ‘Видовдански гласник’ се не посматра само као обичан годишњак, већ као мозаик културне, духовне и животне стварности. Он представља једну од дефиниција слободе и приказује како креативност функционише у специфичним оквирима и околностима у којима заједница живи.
Култура сећања и критика: Часопис успешно отвара важне теме и доноси текстове који се баве културом сећања (попут прича о судбинама јеврејских породица, текстова о заборављеним интелектуалцима и завичајној историји). Истовремено, подстиче развој критичке мисли, окупљајући историчаре уметности, књижевнике и критичаре који помажу да се уметност и култура сагледају са неопходне дистанце.“
Ракочевић каже да часопис остаје трајно сведочанство и израз снаге, заједништва и креативности свих људи који у њему учествују.
У 34. броју овог часописа могу се прочитати текстови књижевника Мирка Демића, професора и песника Драгомира Костића, историчарке уметности Александре Димитријевић, те др Соње Јерковић.
„Овај број је, као и претходни бројеви, заиста богат како садржајем и новим текстовима писаним специјално за наш часопис, тако и фотографијама и радовима са наших ликовних колонија ‘Јесен у Призрену’ и ‘Видовдан 2026’, и, наравно, поезијом. Заиста је то нешто чега не морамо да се стидимо и са чим можемо да изађемо свуда где би могло да се говори о култури на највишем нивоу. Садржај је, као што сам рекао, заиста богат“, казао је књижевник и књижевни критичар Жарко Миленковић.
О музици, поезији, византијској и православној култури говори проф. др Бисера Пенчева у интервјуу. Посебна пажња у „Видовданском гласнику“ посвећена је глумици Народног позоришта Приштина Аники Грујић. Она говори о најновијој хит-представи „Покондирена тиква“ у режији Милана Караџића и својој улози Феме.
„Наравно, ту су и текстови који са историјске и културолошке позиције осветљавају нека питања наше културе. Такође, блок савремене поезије доноси песме наших овогодишњих учесника Видовданског песничког бденија“, рекао је Миленковић.
За „Видовдански гласник“ пишу Радмила Тодић Вулићевић и политиколог Стефан Филиповић.
„Ја сам се бавио животом Богдана Раденковића, за кога нисмо чули само зато што се није појавио у серији ‘Крај династије Обреновић’, која је била тако популарна. Појавио се Апис, појавио се Воја Танкосић, појавили су се сви, али се Богдан није појавио. Само зато што је можда рођен крај Звечана, у неком небитном селу које се некада звало Бугарић, а сада се зове Србовац, или само зато што је завршио Правни факултет у време Османског царства у Истанбулу, или само зато што је говорио седам страних језика, или само зато што је био, у ствари, иницијатор, организатор и творац онога што погрешно називамо ‘Црна рука’. У ствари, то је организација коју он ствара у Београду, у хотелу Москва, 1911. године. То је човек који је требало да буде митрополит рашко-призренски, човек који је био и свештеник, и учитељ, и обавештајац, и четник, и политичар, и преговарач. И митски“, каже Филиповић.
Говорећи о „Видовданском гласнику“, Филиповић каже да је реч о годишњаку у којем ствараоци могу да искажу своје мисли и осећања.
„Зато што ми овде можемо да читамо о култури, о уметности, о позоришту, о књижевности, о историографији, а јако важан елемент јесте, рекао бих, завичајна историја и завичајна историографија, на чему смо увек захвални нашем доајену Ђорђу Јевтићу, који овог пута није дозволио да се не помене Сушица и да се не помену важни људи нашег краја“, казао је он током промоције најновијег броја.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.