ДНКиМ
29. 10. 2024.
Одржана комеморација у Грачаници: Чувамо их од заборава
“У овој години изгубили смо колега таман онолико колико смо их изгубили уочи, током и после рата 1999. године. Ово је тешка година за све нас, најтежа за породице које ће се тешко помирити са фаталним изненађењем које нам се догодило”, рекао је председник Удружења новинара Србије (УНС) Живојин Ракочевић на комеморацији која је одржана у Дому културе у Грачаници за недавно преминуле колегинице и колеге са Kосова и Метохије.
Председник УНС-а Живојин Ракочевић је истакао да се морамо окренути уназад и помислити шта смо све прошли, шта су ти људи прошли и шта је све кроз нас прошло.
“Шта је све прошло кроз Славицу, Жарка, Бобана, Мирјану, Радета. Kакве силе и какве слике? Свако ко мисли да те слике могу кроз нас проћи, а да не оставе траг, тај се преварио. Ти трагови, судбина овог простора, несрећна судбина наше професије, живот поломили су ове људе пре времена. У то сам готово сигуран”, истакао је Ракочевић.
Говорећи о Жарку Ракочевићу, рекао је, да је био представник оне генерације приштинских Срба чију су младост и зрелост обележиле фаталне друштвене промене.
“Жарко одлазак из Приштине никада није преболео. Његова реченица која се памти је ‘У Београду смо криво срасли’. Изгледа да је усуд овог простора то криво срастање. Сваки човек има лице какво заслужује и носи га кроз живот. Лепо лице Жарка Ракочевића увек сам видео у сликама које је он правио и слао у свет. Не могу да се не сетим тренутка када сам на Слагалици у одјавној шпици видео уоквирено његово име. То је био тренутак када сам изгледа истински схватио да је отпутовао и да није са нама”, навео је Ракочевић.
Новинарка Снежана Симић је говорећи о Славици Радуловић истакла да је била изузетан професионалац, али и особа са добрим хумором.
“То што је била добар новинар је део њеног професионалног живота. Она је била посвећена бака, мајка, супруга, сестра. Оно што смо највише волели код ње је њен хумор. Имала је невероватан дар да сваком човеку зна да се обрати. Славица је волела да јој читам. Владика Николај Велимировић је говорио ‘Будимо оптимисти јер смрт није тако страшна како страшљивци говоре. Свако семе иструли пре него што из њега никне цвет. У смрти ми трулимо да бисмо цветали у новом животу’”, цитирала је владику и истакла да је Славица један најдивнији цвет који постоји негде тамо где ћемо и ми отићи.
Сећање на Мирјану Недељковић поделила је са присутнима њена дугогодишња колегиница и пријатељима, новинарка Јасмина Стојковић.
“Била је једна од оних новинарки која је бележила новинарство непосредно пре, за време и након оружаних сукоба на Kосову и Метохији. Извештавање са терена је волела изнад свега. То је била њена највећа љубав. Тако је и заволела новинарство и професију којој је била одана до краја, дајући јој себе без остатка. Остали су њени извештаји, емисије са терена који су сведочанство једног времена. Потписивала их је Мирјана Недељковић која би требало да буде пример професионалног, храброг и одговорног новинара, како данашњим младим колегама тако и будућим генерацијама новинара”, истакла је Стојковић.
Новинар Радио Грачанице Зоран Станковић, говорећи о Бобану Секулићу, истакао је да он има историју снимања пре рата, за време и после рата.
“Један је од људи са ових простора који је прошао свако место, свако село на Kосову и Метохији, када је било напорно, тешко и опасно. Никада код њега нисам видео да је поставио питање да не оде на задатак. Увек је спремно одлазио, без показивања било каквог страха. Увек је био расположен, насмејан. Остало ми је у сећању његово 'звиждукање’, чак и у временима када је било напето и тешко. Чујемо њега како иде уз степенице, звижди и тако нам преноси позитивну енергију", истакао је Станковић и додао да је Бобан био посвећен послу о чему говори то да се његов тренутак смрти и десио на путу ка послу.
О раду и сусрету са Радетом Негојевићем, његовој предусретљивости и борбеном духу говорио је новинар Будимир Ничић.
“Сада са ове дистанце можемо да кажемо да је човек био светионик транспарентности. Његов смисао за хумор и отвореност чинили су га да не буде само ефикасан портпарол, него и пријатељ нас новинара. Сећам се да је увек после тих формалних изјава које нам је давао, остајао по сат-два објашњавајући нам шири контекст да бисмо боље и дубље разумели ситуацију. То није морао, али имао је тај новинарски нерв и хтео је да наши извештаји буду потпуни и професионални. Из тих формалних и неформалних разговора и своје професионалне посвећености стекао сам утисак да је био човек са великим срцем”, истакао је Ничић.
Председница Друштва новинара Kосова и Метохије Ивана Вановац, говорећи на комеморацији, рекла је да морамо чувати преминуле колеге од заборава, како оне који су нас напустили у овој, али и у претходним годинама, јер сећањем на њих сведочимо о себи.
“Задатак нас новинара и медијских радника пре свега јесте неговање културе сећања. Сећања на оне који су важни за наше шире друштво, али пре свега неговање сећања на наше пријатеље, јер сви ови људи били су дивни, хумани, честити, породични људи, добри радници, добри извештачи, добри чувари и одашиљаоци истине са овог нашег Kосова”, закључила је Вановац.
Поред колега и пријатеља, комеморативном скупу у Грачаници су присуствовали и чланови породица преминулих медијских радника.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.