ДНКиМ
24. 07. 2024.
УНС, УНК и АМПЕК на дебати о Закону о Независној комисији за медије: Контрола, политички уплив и гашење медија
Примена Закона о Независној комисији за медије довешће до контроле, политичког уплива у рад ове комисије и гашења медија, сагласни су председници Удружења новинара Србије (УНС) на Косову и Асоцијације новинара Косова (АНК) Ивана Вановац и Џемаљ Реџа, као и извршна директорка Асоцијације независних електронских медија (АМПЕK) Ардита Зејнулаху.
На дебати „Закон о независној комисији за медије: Регулација или претња слободи медија“, која је одржана у Медија центру у Чаглавици, истакнуто је да овај закон представља претњу по слободу медија на Косову.
Вановац: Закон о НКМ даје широка овлашћења политичким структурама
Председница Удружења новинара Србије (УНС) на Kосову Ивана Вановац истакла је да овај закон неће бити добар ни за један слободни медиј, указавши на то да га прате бројне правне нејасноће, што је уједно и замерка Савета Европе и свих међународних организација.
„Разлог да се нешто замери медију биће довољан да тај медиј престане да постоји јако брзо. Шта су разлози због којих би неко ко се налази на власти могао да пожели да се ослободи једног медија? То су транспарентан и одговоран приступ јавности и новинарству у оном смислу у коме оно треба да постоји, а то је да има критичку позу према власти када она нешто не ради како треба“, навела је она.
Додала је да „овај закон даје широка овлашћења политичким структурама да сваки пут када медиј, неважно да ли он долази из албанске или српске заједнице, буде такао у неку тему која у датом тренутку политичким структурама не одговара, они ће имати врло лаке и лагодне механизме да у најмању руку ‘загорчају живот’ тим медијима“.
Вановац као најкритичније тачке Закона о Независној комисији за медије види повећање броја чланова комисије, продужење њиховог мандата, могућност реизбора.
„И све то праћено чињеницом да ће кључну реч у именовању чланова и председника комисије имати Скупштина Kосова. Друго, недовољна је конкретна тачка закона у којој се говори о новчаним казнама предвиђеним за медије у случају кршења етичког кодекса. Имајући у виду тренутну политичку ситуацију где је све што има префикс 'српско' на удару административног насиља, оправдана је бојазан српских медија да ће се они нарочито наћи на удару власти у Приштини којима овај закон даје могућност деловања посредством Независне комисије за медије“, истакла је она.
Реџа: Контрола и дисциплиновање медија
Председник Асоцијације новинара Kосова (АНК) Џемаљ Реџа рекао је да се види да је циљ овог закона напор Владе Kосова да контролише и дисциплинује медије.
„Посебно у одређеним члановима, попут новчаних казни које су до 40.000 евра. За мале медије до десет новинара и са малим бројем особља, ово води ка затварању. Наша забринутост је да овај закон покушава да умањи медијски плурализам на Kосову, што је нешто чиме се Kосово поноси, посебно када су у питању медији на албанском. Самоопредељење нам је показало да је њихов циљ био да контролишу ову институцију, да би контролисали медије”, навео је он.
Објаснио је да уколико овај закон не потпише председница Kосова, Скупштина га може вратити на претходно читање када га може и усвојити. Због тога је, сматра Реџа, важно да она изнесе свој став.
„Важно је да председница изнесе став и из њене перспективе каже да ли је закон у реду. Знамо да је Уставни суд оборио најмање пет закона ове владе због уставних повреда са различитих аспеката. Верујем да ће и овде постојати елементи за то. Свакако верујемо и поштујемо независан рад Уставног суда“, навео је Реџа.
Подсетио је да је Закон о Независној комисији за медије усвојен без претходних консулатија са медијима, медијским удружењима и представницима цивилног друштва. Овом закону успротивили су се и представници опозиционих странака у Скупштини Kосова, па су се тим поводом обратили Уставном суду.
Зејнулаху: Уплив политике који ће значајно угрозити слободу медија
Извршна директорка Асоцијације независних медија на Косову (АМПЕК) Ардита Зејнулаху истакла је да је један од основних проблема који доноси овај закон уплив политике који може значајно да угрози слободу медија.
„Први пут Независна комисија за медије почеће да региструје онлајн медије на Kосову. Поред тога, биће надлежна за њихове онлајн видео материјале и то није добро класификовано у закону што ће представљати велики проблем у имплеметнацији. Спорно је повећање броја чланова ове комисије са 7 на 11, али и избор председника који ће директно бити именован од стране косовског парламента што отвара могућност за политички утицај”, навела је она.
Зејнулаху је упозорила да повећање броја чланова омогућава политичким структурама да лакше утичу на одлуке комисије.
„Тиме се ствара клима страха и несигурности код новинара. И њихови мандати су проблем. Пошто сад имају блок мандате, 4 плус 4 године, а имаће још и ако им истиче мандат, они ће имати пуну ауторизацију да функционишу док парламент не изабере неког другог на њихова места”, објаснила је она.
Истакла је да могућност једног члана да на том месту буде 10 година ствара одређену врсту комотности и сам политички утицај над том особом ће бити много лакши. Са друге стране, упозорава да ће овим законом аутоцензура бити посебно изражена.
„Без обзира на износ новчаних казни, оне ће бити пресудне за мале медије. Доводиће их у ситуацију да ће морати да прибегавају аутоцензури како би избегли кажњавање. Аутоцензура ће бити велики изазов“, навела је Зејнулаху.
Скупштина Косова је на седници 11. јула, без учешћа опозиције, усвојила Закон о Независној комисији за медије.
На садржај Закона примедбе су, поред новинарских удружења изнели Канцеларија ЕУ на Косову, Мисија ОЕБС, Савет Европе и невладине организације, уз сагласност да је у супротности са европским стандардима. Сада се чека се одлука председнице Косова Вјосе Османи и све више појачава притисак и бојазан о његовој евентуалној примени.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.