ДНКиМ
30. 04. 2024.
Горан Аврамовић: Између два Светска дана слободе медија претње новинарима, затвореност институција за комуникацију и тежак материјални положај највећи проблеми новинара на КиМ
Лош положај локалних медија, све чешће претње новинарима, затвореност представника институција за комуникацију, неостварена радна права и неповољни радно-правни статус су, како каже за сајт УНС-а уредник РТВ КиМ Горан Аврамовић, кључни проблеми са којима су се суочавали новинари медија на српском језику на Косову и Метохији у претходној години.
“Медији су претежно у полуурбаним и руралним срединама. Јужно од реке Ибар они се налазе искључиво у руралним областима. Ситуација је нешто повољнија у Северној Митровици, Звечану и Лепосавићу, као више или мање градским срединама”, навео је Аврамовић.
Локални, професионални медији су, како је додао Аврамовић, у све тежем положају, а рад им отежава везаност за донаторе услед непостојања стабилног и дугорочног извора финансирања.
“Такви медији имају све већу потребу за раздвајањем новинарских и административно-финансијских послова унутар редакције. Већина локалних медијских кућа има мало запослених, а само неколико њих запосли оне које могу да напишу квалитетне и успешне предлоге пројеката”, додао је он.
Од сукоба на КиМ почео је, како је рекао, јачи или слабији тренд исељавања Срба који је довео до недостатка кадрова.
“Број запослених ретко прелази 10. Као лоша пракса се јасно уочава и ‘преузимање’ особља из мањих редакција од стране платежно способнијих, најчешће буџетски финансираних медија. Она прети да угрози не само функционисање, већ и постојање редакција са мањим бројем запослених”, рекао је Аврамовић.
Због специфичних услова у којима живе Срби на Косову, медији, како је додао, само повремено остварују минималне и незнатне приходе од оглашавања и спонзорстава.
“Читава заједница опстаје, пре свега, захваљујући пословима у секторима школства и здравства које финансира Република Србија. Привреде, ван трговине и услуга, у српским срединама готово да нема, а косовски Албанци нису заинтересовани и одбијају понуде за рекламирање на програмима медија на српском језику”, истакао је Аврамовић.
Разуђеност српских средина и живот у изолованим енклавама чине, како је додао, готово бесмисленим ваљано истраживање потенцијалног медијског тржишта.
“Такво истраживање би допринело бољем препознавању трендова и образаца понашања публике и омогућило медијима да унапреде своју понуду”, објаснио је он.
Медијску годину иза нас обележило је, навео је Аврамовић, и повећање броја претњи, притисака и напада који су резултат тензије због политичких догађаја на Косову.
“Осећању опште несигурности новинара доприноси и чињеница да су све локалне и међународне институције потпуно подбациле када је у питању расветљавање судбине убијених, киднапованих и несталих новинара и медијских радника на Косову у периоду од 1998 до 2005. године. Јавности је њиховим нечињењем поручено да злочини над новинарима, па чак и они најтежи, могу да прођу некажњено”, додао је он.
Аврамовић је као проблем са којим се суочавају новинари на КиМ навео и затвореност представника политичких партија и локалних и централних институција за комуникацију са новинарима.
“Новинари имају проблема и са селективном доступношћу свакодневних информација у вези са локалним институцијама, док је сарадња са централним нивоом оптерећена проблемима са званичним документима на српском језику који често уопште не постоје, или су без одговарајућег превода”, истакао је он.
Иако је српски језик формално у званичној употреби на Косову и равноправан са албанским, повремено на конференцијама за новинаре које организују институције, додао је Аврамоић, нема превода са албанског на српски језик.
Због доминације политике, Аврамовић је као проблем уочио и занемаривање тема које се односе на живот грађана.
“Политика је доминантна тема у медијима Срба на Косову, па се често и остали садржај, свесно или несвесно, 'прелама' кроз призму политике и актуелне политичке ситуације, што потискује проблеме 'обичних грађана' и свакодневни живот у други план ”, рекао је Аврамовић.
Феномен новијег датума који је препознао Аврамовић је и производња вести заснованих на објавама са друштвених мрежа и “прерада” текстова који су већ објављени у другим медијима, без одласка на терен.
Имајући у виду свеукупне прилике на Косову, вести које локално производе српски медији често су, како је рекао Аврамовић, регионалног значаја.
“То представља одговорност за медије из изолованих средина. Догађаји у њима се, нажалост, најчешће негативно, рефлектују много даље и утичу не само на односе Приштине и Београда, већ и на ситуацију у региону”, навео је он.
Аврамовић је подсетио на годишње истраживање „Анализа трендова“, невладине организације „Актив“, према коме највеће поверење грађани на терену имају у српске медије на Косову.
“Независни медији и медији са националном фреквенцијом из Београда забележили су пад поверења, а у поређењу са 2022. годином, приметан је значајан пад оцене поверења у медије са националном фреквенцијом из Београда, који су у ‘Анализи трендова’ годинама заузимали прво место. Овакви резултати указују на разочараност Срба на Косову извештавањем медија из Београда о дешавањима која су обележила 2023. годину”, додао је он.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.