Насловна  |  Актуелно  |  ДНКиМ  |  Мартовски погром Срба на KиМ: Пример шта може да изазове манипулација медијима
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

ДНКиМ

17. 03. 2024.

Аутор: Ј.М. Извор: УНС

Мартовски погром Срба на KиМ: Пример шта може да изазове манипулација медијима

Данас је 20 година од Мартовског погрома Срба на Kосову и Метохији. Све је почело вешћу, 16. марта 2004. године када је Јавни сервис Kосова - Радио-телевизија Kосова (РТK), објавила лажну вест која је покренула лавину насиља, дан касније, 17. марта. Тај догађај променио је живот и наслеђе Срба на Kосову и Метохији. Ни две деценије касније нико није одговарао ни за разорну вест, ни за организовање погрома.

„Срби су групу албанске деце натерали у набујали Ибар и због тога се троје њих удавило”, гласила је вест која је изнедрила погром. Накнадно, УНМИK полиција је спровела истрагу, а њен портпарол изјављује да су деца која су преживела била „под јаким притиском албанских новинара и политичара да оптуже Србе из суседног села”. Било је прекасно за 19 убијених, за порушених 39 цркава и манастира, хиљаде кућа и гробова...  

Главни и одговорни уредник Kим радија и члан Управе Удружења новинара Србије (УНС) Горан Аврамовић присећа се овог периода и каже да током и непосредно након трагичних догађаја средином марта 2004. године јавност није била свесна да је један од формалних окидача за нереде и уништавање свега што има предзнак "српско" на Kосову лажна вест.

“Лажна вест која је објављена на програму Радио телевизије Kосова о наводном утапању албанских дечака у реци Ибар код села Чабра на северу Kосова за које су оптужени Срби. Тога су (готово) сви, па и српски новинари, постали свесни касније, када се ситуација смирила и мање-више вратила у уобичајене енклавске токове. У трећој недељи марта је било важно сачувати главу на раменима и кућу од пламена”, напомиње он и додаје:

“Одговорни за тај професионални злочин су касније ‘страшно’ кажњени пројектном обуком новинара и уредника по BBC стандардима коју је, како другачије, финансирала међународна заједница, тада првенствено оличена у УНМИK-у и ОЕБС-у”.

Аврамовић каже да када се сагледају дугорочне последице догађаја од 17. и 18. марта те године по Чаглавицу (место поред Приштине) и околину, лако се уочава неколико ствари.

“Погром је био добро организован и није био плод спонтано исказаног незадовољства косовских Албанаца свеукупном ситуацијом на Kосову. Међутим, оно што је опасно по све људе који живе на Kосову и Метохији је чињеница да је још једном на огромном узорку потврђено раније успостављено правило - да се починиоци злочина над Србима готово никада не откривају”, истиче он.

"’Читава друштва могу да скрену с пута (...) жудећи да спасу себе, могу почети да тлаче друге (...) могу да наруше управо оне слободе које сматрају угроженим. Тврдећи да бране слободу, могу себе и друге да учине још неслободнијим. Слично томе, настојећи да примире агресивне и усијане главе у властитим редовима, друштвене заједнице могу постати превише попустљиве и тако тим истим усијаним главама послати поруку да се њихово насиље и задртост исплате’", написао је у једном од својих есеја велики приповедач Салман Ружди, кога цитира овом приликом Аврамовић.

За крај главни и одговорни уредник Kим радија истиче да нам најстрашнији закључак ипак говори, имајући у виду број Срба који се иселио, да су инспиратори и починиоци Погрома од 17. марта 2004. године у великој мери успели у свом науму - исељавање је, са свиме што оно подразумева, након тих догађаја озбиљно интензивирано.

Председница Друштва новинара Kосова и Метохије (ДНKиМ) Ивана Вановац са ове временске дистанце каже да је Мартовски погром школски пример који је показао какве последице може да остави манипулација медијима.

“Од те вести је све почело. Политичке инстанце обично имају неке своје интересе, циљеве. Тај циљ ‘оправдава’ сва средства за којима они посежу да би до њега дошли. Такав један потез је најпре било пуштање лажне вести. Зашто је и коме требала? Сасвим је логично. Да би се испровоцирао толико насиље на једном подручју потребан је жесток ударац. Ишло се на лажну вест која је имала све елементе потребне да емотивно испровоцира грађанство на једном подручју“, каже она.

Вановац сматра да је тема „непогрешиво“ одабрана и одрађена „врло професионално“ у том смислу, са намером да дотакне јавност на Kосову онако како је планирано.

„Дотакли су јавност на Kосову онако како је планирано, са намером да се Албански народ подигне и крене да  немилосрдно удара по својим комшијама Србима. Од тог дана имамо значајне демографске промене на Kосову, имамо страховите историјско-културолошке промене, с обзиром на број спаљених цркава и манастира.

Председница ДНKиМ-а напомиње да је ово наук шта медиј не сме да буде. Новинари су могли да науче најважнију лекцију од свих новинарских, истиче Вановац, то да никада и ни под којим околностима не смеју да постану жртве ничије манипулације.

Две деценије касније нема одговорних за оно што се десило 17. и 18. марта 2004. године. Иначе, јавни сервис РТK је због лажне вести, која је била иницијална каписла за хаос, „кажњен“ тако што је новчано потпомогнут за обуку новинара и професионализацију куће.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси