ДНКиМ
20. 09. 2023.
Три месеца без српске штампе на Косову и Метохији
Три месеца након одлуке Владе у Приштини да забрани улаз робе произведене у централној Србији на Косово и Метохију, до продавница и киоска не стиже ни штампа на српском језику, чиме се по ко зна који пут угрожава право грађана на информисање на матерњем језику.
Дистрибуција српске штампе на Косову и Метохији онемогућавана је неколико пута у последњих десет година. Празно место где је стајала штампа упечатљиво је за сваког грађанина, како за оне којима су новине представљале основни извор информисања, тако и за сваког човека који познаје и вреднује своју културу.
“Навикао сам да читав живот читам новине. То је био мој начин живота“, истакао је шездесетогодишњи Милан Перић из Грачанице.
“Читав живот сам читала ‘Политикин забавник’. Иако припадам млађој генерацији, новине не бих у потпуности мењала за савремени приступ информацијама”, објашњава нам тридесетогодишња Виолета Митић из Лапљег села, надомак Грачанице.
Ракочевић: Тражимо да све релевантне међународне организације омогуће слободан проток штампе и информација
Председник Удружења новинара Србије (УНС) Живојин Ракочевић истиче да је прекинут један цивилизацијски процес, једна од основних потреба и навика коју има савремени свет од Гутенберга до данас.
„Укинуте су нам новине, а самим тим и књиге. Укинуте су навике за хиљаде оних који желе да прочитају нешто на српском језику, од Горе преко Речана код Призрена, Штрпца, Грачанице, села у Поморављу. Тражимо да све релевантне међународне организације омогуће слободан проток штампе и информација. Након свега, можда ова реченица звучи као фраза, али ми од ње не можемо одустати, јер на тај начин то је знак да одустајемо од слободе и нормалног живота“, истиче Ракочевић.
Вановац: Решење је притисак на приштинске власти
Председница Друштва новинара Косова и Метохије (ДНКиМ) Ивана Вановац сматра да не постоје околности под којима ће неки демократски закон, нека одлука коју доноси наводно демократска влада смети да обустави право једног народа на информисање.
“Ово се сматра најдиректнијим ударом на слободу штампе и на право српског народа да се информише на свом језику. Последице су катастрофалне. Најпре, старија популација која као средство информисања највише користи штампане медије, ускраћена је за информације. Друго, право избора на начин информисања се сужава. Штампа је јефтин медиј, потпуно неусловљен електроенергетском ситуацијом и телекомуникационом опремљеношћу домаћинства“, објашњава Вановац.
Председница ДНКиМ истиче да су овим наметнутим препрекама на још један начин нарушена елементарна права српског народа.
„Ако изузмемо мали број међународних званичника, нико се због тога не потреса превише. Решење је притисак на приштинске власти. Међународна заједница то може и не знам зашто се толико снебива“, закључује Вановац.
Континуирано ометање дистрибуције српске штампе на Косову и Метохији
УНС је средином априла 2014. године најоштрије протестовао због опорезивања београдске штампе на КиМ. Тада је истакнуто да је недопустиво да се од дистрибутера београдске штампе тражи да плаћају ПДВ, а од Еулекса и Омбудсмана на КиМ затражено је да омогуће несметану дистрибуцију и обезбеде заштиту дистрибутера београдске штампе.
Власти у Приштини су 2018. године наметнуле додатне таксе од 100% на штампу из централне Србије. Из Удружења је овај поступак оцењен као флагрантно кршење права грађана на информисање, те да дистрибуција информација мора бити ослобођена свих ограничења економске или политичке природе. УНС и ДНКиМ су о томе обавестили Међународну и Европску федерацију новинара.
Овај потез најоштрије је тада осудило Министарство културе и информисања Републике Србије и позвало приштинске власти да повуку ову одлуку и омогуће српском становништву право на информисање на матерњем језику.
Забринутост је изразио и тадашњи председник ОЕБС-а за слободу медија Арлем Дезир подсетивши на неопходност заштите права свих грађана на приступ информисању на свом језику.
Неколико дана касније, УНС и ДНКиМ саопштили су да је дистрибутер Беоколп био спреман да плати додатну таксу од 100% на малопродајну цену новина како би српски народ добио штампу, али су цариници захтевали да поред тога, на фактури робе која иде за северни део Косовске Митровице, уместо „Косово“ стоји „Република Косово“.
Ово је био период када су грађани Косова и Метохије први пут од сукоба 1999. године, у оволико дугом периоду остали без штампе. УНС је тада у сарадњи са Домом културе “Грачаница” организовао набавку и достављање по једног примерка најтиражнијих дневних и недељних листова. На тај начин је грађанима омогућено да у читаоници „Даринка Јеврић” читају дневну и недељну штампу на српском језику.
После пет месеци, на киосцима и маркетима на КиМ у понуди су се нашли примерци дневне штампе из централне Србије. Тада је представник фирме "КИМ Беоколп" Звездан Михајловић, која дистрибуира штампу на Косову и Метохији, потврдио да је такса од 100 плаћена и да ће штампа бити испоручена.
И таман када се чинило да ће штампа неометано стизати на КиМ, косовски цариници, од 31. маја 2020. године, на прелазу Јариње поново нису дозвољавали доставу новина из централне Србије, позивајући се на уредбу владе у Приштини којом је био забрањен улаз робе на којој не стоји „Република Косово“.
Након што је косовска истиче Влада поништила мере које су ометале улаз српске робе на Косово и Метохију штампа из централне Србије се поново нашла на киосцима.
Данас, три месеца након последње одлуке владе у Приштини да забрани улаз робе произведене у централној Србији на Косово и Метохију, до продавница и киоска поново не стиже штампа на српском језику.
УНС и ДНКиМ непрекидно понављају да је слобода штампе темељ демократије, а право на информисање на сопственом језику једно од основних људских права чије уживање мора бити обезбеђено у сваком тренутку, без ограничења.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.