Што се тиче менаџерских одлука, Б92 је приватна компанија и она на своју штету или своју корист може одлучити како жели.

Оља има уговор са том компанијом и она је може тужити и добити одштету. Ја не видим ту цензуру. Цензура би била уколико би неко од политичких моћника исплатио тој компанији новац да скине Утисак недеље. Е то бих ја схватио као цензуру, наводи у разговору за Данас Горан Милић, директор вести и програма на Ал Џазира Балканс, који је у Београду боравио поводом промоције серијала емисија "Алхемија Балкана".

Он додаје да су се такви примери догодили у Хрватској у два наврата, али да су то сви прећутали иако су сви знали о чему је било речи.

Да се то догодило са Утиском недеље, ја бих се сложио да је то цензура. Овако, право је сваког приватног медија, наглашавам на своју штету или корист, одлучивати какав ће им бити програм, напомиње Милић коментаришући ситуацију у медијима у Србији након укидања емисије Утисак недеље.

Оља Бећковић је тим поводом гостовала на Ал Џазири, где је јавно изнела тврдње да је Утисак недеље забранио премијер Србије Александар Вучић. Да ли сте се прибојавали да ће вас неко звати после те емисије?

То је њено право. На Ал Џазири не одговарамо за изјаве људи који наступају у нашем програму. Једино имамо принцип да ми немамо ставове о политичарима. Наш новинар не може рећи, на пример, да је Александар Вучић лоше или добро поступио. Ми и када преносимо спортске утакмице, не кажемо "заслужена победа Динама", јер се онда доводи у питање зашто онда није заслужена победа Партизана. Унутар једног националног корпуса, неке телевизије поједине вредносне судове устаљују и на тај начин показују на којој су страни. Код нас није допуштено рећи ни "нажалост погинуло је 50 људи", јер онда "нажалост" мора бити и за Багдад, и за Сирију, и онда то постаје узречица. Када је реч о изјавама саговорника, само не дамо да се псује, да се вређа, да се износе фашистички и други универзално неприхватљиви ставови.

Европска комисија је у извештају о напретку Србије на путу ка ЕУ оценила да у Србији постоји утицај на независност уређивачких политика медија и повећан степен аутоцензуре. Како видите ситуацију у медијима у Србији?

Поредити степен медијских слобода из времена Тита и данас је бесмислено. Онда је 90 одсто свега било ограничено. Данас говорити о медијским забранама је мало претерано. Ви данас имате безброј начина да свој став саопштите. Ако неће ваша новина, ви имате избор од 80 телевизија у Србији, 100 портала, један ће то сигурно објавити. Ако заиста имате аргументе, и на најмањем порталу да објавите, имаћете милион кликова. И онда шта вам ко може. Предлажем више креација, идеја, истраживања и аргумената, а не унапред викати "цензура, цензура".

А што си то понудио да се цензурише?

Многи представници медија у Србији оцењују да је данас горе него деведесетих година. Код Милошевића си могао завршити под земљом. Лично Милошевић, којег знам, са којим сам студирао, којег сам виђао, није много бринуо о медијима није волео ни наступати, давати интервјуе... Али је његова супруга била у томе врло ревносна, тако да ако одвајате супруга од супруге, правилније је рећи у "Мирјанино време" него у "Милошевићево време". Мирјанино време показаће, ако се икад откопају све тајне, да неки који су завршили са метком у глави или у темељима неке грађевине више вуку везу ка женском него ка мушком лицу. Тад је било жешће, било је ратно време, премлаћивања, претње су биле значајније, тада није било ни заштите новинара. Да неко добије џип са полицијом, као што сада има Бранкица Станковић, што је неки сигнал државе да брине, сумњам да би у то време било могуће.

Ал Џазира се емитује у више земаља у региону. Да ли сте се ви суочавали са политичким притисцима?

Било је, али врло мало. У почетку су то били класични притисци, па су видели да не реагујемо на то и да је узалуд.

Да ли је тајна из које земље региона је највише било притисака?

У почетку је то било о третману Косова и Срби и Албанци. Било је питања зашто Србин извештава са Косова или зашто Албанац извештава са неког другог места, зашто Србин извештава са хрватских избора. Нисмо после више ни одговарали на то. Етнички није битно. Нама Србин извештава из Вуковара и из Сребренице. Било је онда и замерки Бошњака типа "ето ми сада имамо нашу телевизију, а она није наша".

А колико ваш власник утиче на програм?

Имајући у виду да је из Катара, земље са другачијим начином живота и вредностима, да ли постоје одређена правила о томе како извештавати о појединим темама? Има један кодекс, од 250 малих страница и прилично великих слова, и то је новинарски кодекс који направио стручни тим БиБиСија. То је преписани стандард Би-Би-Си-ја, осим једне реченице:

"Би-Би-Си промовише британски начин живота". Ми ту реченицу немамо, јер ми не промовишемо ничији начин живота.

Нема неких табу тема?

Не, ниједна табу тема не постоји.

На друштвеним мрежама је било доста замерки зато што нисте извештавали о Паради поноса у Београду.

Човек може то прогласити средишњим догађајем. Може ако има мртвих. Ако је истучен брат премијера, ми смо то објавили. Ако кажемо да су били сукоби са полицијом, ми смо то објавили. Ако кажемо шта је рекао неки релевантни чиновник, ми смо то објавили. Зашто би геј прајд, зато што је то неко прогласио главним критеријумом демократије, и за мене то био главни критеријум? Навешћу вам један пример. Хрватски водитељ, када је британски парламент усвојио закон о геј браковима, дао је ту вест речима: "Британија је усвојила закон о геј браковима, што показује да је Лондон само два сата удаљен авионом од Загреба, а да је Британија хиљадама светлосних година удаљена од Хрватске". Али ти си сад направио да је удаљеност Британије хиљадама светлосних година далеко по критеријуму људских права, а да је главни критеријум однос према геј браковима. Навешћу само један пример, Дејвид Камерон је 18. премијер Британије који излази из Идн Колеџа. Тај колеџ постоји 300 година, а у њега ниједна жена није ушла. Ако причамо о људским правима, мислим да је то много проблематичније. Геј права, дакле, не сматрамо главним људским правом, већ једним од њих. Радничка, медијска и сва друга права, за мене и за свет који тако гледа су много важнија.

Која земља из региона представља највећи извор вести на Ал Џазири Балканс?

Зависи од догађаја. Када су биле поплаве, људи који у Србији гледају Ал Џазиру ми приђу и кажу ви сте кренули поплаве са Србијом, зар нисте босанска телевизија? Почели смо са поплавама у Србији, јер су биле највеће, најопасније и најјача вест, онда са Босном, па тек са Хрватском иако сам ја као директор програма Хрват. Да сам на хрватској телевизији, почео бих са поплавама у Хрватској. Да сам босанска телевизија, кренуо бих са Босном. Да сам српска и да су поплаве мање него у Босни, опет бих, нормално, кренуо са Србијом. На Ал Џазири, међутим, ми немамо ту националну причу. Имамо два, три проблема који се стално враћају. То су извештавања о годишњицама страдања. На овим просторима сваки народ жели бити најугроженији, најпострадалији, највећа жртва. И то је врло тешко. Зато сукцесивно и сваке године смањујемо те годишњице. Два места универзалних страдања не дирамо, то су Вуковар и Сребреница.

А како извештавате о Косову?

Није лако ни Косово, али то смо решили и подједнако су незадовољни и задовољни и Срби и Албанци. Ми нисмо службено признали да је Косово република на Ал Џазири. Енглеска Ал Џазира даје мапу Србије без Косова, ми дајемо Србију са Косовом, али тако да су две различите боје тако да су то и две и једна земља. Наши репортери кад оду, рецимо, на Јариње они кажу: "Ево нас у Јарињу, на прелазу који Београд зове административним, а Приштина државном границом". И убудуће говори само Јариње или прелаз. Ми не кажемо Република Косово, али кажемо Влада Косова. Али тако се каже и у Србији. Док год УН не признају Косово, ми нећемо рећи република. Међутим, ако то Хашим Тачи каже, преносимо како он каже. Ако Србин каже Косово и Метохија, преносимо тако.

Најмања гледаност у Србији и Хрватској

У којој земљи региона је Ал Џазира Балканс најгледанија?

У БиХ смо најгледанији. На другом месту, према броју становника, налази се Црна Гора. Трећа је, врло растућа, Македонија. Такође, већа је гледаност и у Санџаку као делу Србије, јер тамо локалне телевизије пуштају наш програм по сатдва. И онда су Хрватска и Србија, за сада најмање. Али ћемо сада видети како ће бити након емитовања серијала емисија „Алхемија Балкана“, која се бави животом грађана у земљама региона данас.

Ова компанија јуче је донела одлуку да стави тачку на целу причу тако што ће и званично раскинути уговор са Бећковићевом.

Да бисмо проверили информацију, позвали смо Горана Драганића, адвоката Оље Бећковић, који је у краткој изјави потврдио наша сазнања.

"После седам недеља безуспешних покушаја да натерамо менаџмент Б92 да поштује закључен уговор и омогући емитовање „Утиска недеље“, данас сам од правног заступника Б92 добио одговор да је та телевизија и званично решила да раскине уговор и да нас позивају да разговарамо о раскиду", рекао је јуче Драганић.

Он тврди да ће прихватити разговор и покушати да заштити интерес ауторке емисије Оље Бећковић с обзиром на досадашњу вишенедељну јасно изражену вољу Б92 и менаџмента Б92 да не изврше уговор.

Оља Бећковић се прошле недеље појавила на протесном скупу испред ТВ Б92, али је и тада рекла окупљенима да јој се чини „да су се узалуд окупили“. Ољу су тада подржали колеге новинари, представници НВО удружења, бројни грађани и поједини опозиционари.

- Требало је да много раније имам утисак, и да ми сви имамо утисак, да ће ово да се догоди, да ће нас забранити - казала је Бећковићева, која је била у пратњи оца Матије и сестре Људмиле.

- Као озебао човек сунце, тако супруг и ја чекамо повратак емисије „Утисак недеље” Оље Бећковић на мали екран, а по свој прилици то прижељкује и овај окупљени народ - казала је Мирна Влајић, пензионерка, стрпљиво ишчекујући да стави свој потпис на петицију подршке Бећковићевој, за спас емисије „Утисак недеље”.

Грађани, којих је, према процени чувара реда, испред улаза у телевизију Б92 у 21 час било око хиљаду, својим доласком у време предвиђено за емитовање „Утиска недеље” и потписивањем петиције поручили су да чињеница да се налазе на том месту говори више од њихових речи.

- Нисмо равнодушни. Мислимо главом, јер је укидање једне емисије атак на слободу медија - додао је студент Арсен Петровић, док су његови вршњаци хорски казали - Ми осећамо горчину због свега што се дешава.

Окупљени су носили транспаренте „Могу да буду опасни” и „Није ти Србија Северна Кореја”. Скупу су присуствовали и Зоран Живковић, лидер Нове странке, Бојан Пајтић, председник Демократске странке, и Латинка Перовић, историчар. - Ово је трећи по реду протест, и рекао бих да је овог пута окупљање масовније - оценио је Вукашин Обрадовић, председник Независног удружења новинара Србије.

- Ми желимо овим и будућим окупљањима да направимо притисак на све оне који мисле да је стезање обруча у јавном мњењу пут ка Европи - казао је Обрадовић. Према његовим речима, у извештају Европске комисије види се да је још неопходно радити на слободи медија.

- На новинарима и грађанима је да покажу да без критичког дијалога и слободе медија нема европске Србије - рекао је председник НУНС-а.

Оља Бећковић је трудом и даром направила емисију која би задовољила стандарде најбољих европских телевизија. Каријере Александра Вучића до јуче, прекјуче свела са на подстрекивање на мржњу, рат, на прекрајање граница, мржњу према другим народима, штићење ратних злочинаца Младића и Караџића и иних.

И какве он има квалификације за функцију премијера? Он пред Ангелом Меркел, Путином и било ким пези, а у Србији режи, међутим, ја то схватам као кевтање допомоћника првог и другог војводе. Али, тај дечко ме више стварно не занима, можда његови лирски пасажи о сопственој породици. И, обраћање самом себи у трећем лицу то је први и најбољи знак диктатуре. После ове шизофрене фусноте, не занима ме тај дечко. Али ме живо занима зашто као некад са „звиждуком у 8“ не реагују неке институције.

Не чуди ме што не реагује оно Милошевићево Удружење књижевника Србије са 100.000 чланова (није штампарска грешка), не чуди ме више ни што не реагује Српско књижевно друштво, чији сам ја члан и нећу дати оставку јер оно постаје секција масовног удружења књижевника. Било би нормално да реагује Савез драмских уметника Србије и Спортско друштво Црвена звезда, али не овај наш Кокеза, а сигурно би протестовали Брокета и Луштица, часни играчи партизанског Хајдука. Било би нормално да реагује Синод СПЦ јер су и многе владике биле у „Утиску недеље“.

Не знам да ли је био први патријарх а да бисмо направили риму чуди ме да не реагује ни Фонд прве даме Драгице Николић огранак или мјесна заједница Њујорк. Ево дао сам фору читавих десет дана и било је нормално да реагују моји пријатељи (има ли бивших пријатеља, нема) Емир Кустурица и Душан Ковачевић. (Недостатак пријатељства је заразна појава, а једино на њему свет опстаје.) Зашто не реагује митрополит Амфилохије?

Било би честито да реагују и нови Идоли (Тадић, Крстић, Шапер) и овај „дестилирани“ Драгољуб Мићуновић, мемоарист (моја мајка је од Мићуновића, мада је Његош претерао са тим Мићуновићима) прочитао сам одломак у ком ружно опањкава мртвог Зорана Ђинђића, који га је регуларно победио на изборима за председника Демократске странке. Али, да бисмо завршили у веселом тону требало би да реагује Удружење композитора зато што у емисији Оље Бећковић увек слушамо добро одабране музичке пасаже.

Пошто сам ја био гост у „Утиску недеље“ пре више од две деценије, ова моја изјава или протест ипак је нека врста препоруке да будем гост у некој од следећих емисија, јер знам да се неће тако лако предати тај изданак племените црногорскоруске лозе илити крви. Оља, знам ја да сте ви Београђанка, али крв је крв, а добра емисија је добра емисија и зато не дајте се пасјим синовима.

Аутор је писац и драматург

Скуп испред Б92 подржала су јуче и новинарска удружења УНС и НУНС која су позвала своје чланове да се окупе у недељу. Поводом укидања емисија Утисак недеље, Сарапин проблем и У центру, али и због све лошије атмосфере у којима медији раде,

Независно удружење новинара Србије (НУНС) саопштило је јуче да ће затражити од Скупштине Србије да се организује јавно слушање о сужавању медијских слобода у Србији. НУНС је навео да је за непуна два дана Проглас о медијским слободама у Србији потписало више од 1.000 новинара и грађана који су тиме изразили забринутост због стања у медијима и замирања плурализма мишљења и идеја, критике власти и борбе за јавни интерес.

Проглас је током протеста, у понедељак увече, испред зграде РТВ Студио Б, потписало 209 новинара и грађана, а до јуче у подне још 864 појединца су електронским путем пружили подршку, наводи се у саопштењу и додаје да ће потписивање трајати до понедељка, 13. октобра. НУНС ће затим Проглас и потписе проследити Скупштини Србије, Одбору за културу и информисање, са захтевом да се организује јавно слушање о све уочљивијем тренду сужавања медијских слобода у Србији.

Петицију "Вратите нам Утисак", коју је претходно покренуо УНС, досад је потписало више од 500 људи, а планирано је да она буде предата пословодству телевизије Б92.

– Више није могуће зауставити Ројтерс, као што се некада заустављао Ројтерс. Више није могуће информацију гурати под тепих, јер она ће свакако наћи свој пут до другог медија – каже Хедл.

Вучић је додао да с тим случајем нема никакве везе, и да није добио никакав „озбиљан одговор" о њему.

Иначе, на питања и на све друго што говоре друштвенополитички радници не одговарам и у стању сам да издржим све могуће нападе. Кад се кандидују људи на изборима победићу их све заједно, тако да никакав проблем с тим немам", рекао је Вучић.

О медијима се повела и дискусија када је новинарка дневника ,,Блиц" поставила питање шта планира поводом озбиљних оптужби да постоје притисци на уређивачку политику у медијима.

Вучић је одбацио све наводе, рекавши да се већ једна оптужба о скидању садржаја са интернет сајтова испоставила као лаж, а у шаљивом тону је затражио од шефа Делегације ЕУ да се то унесе у извештај о напретку.

Одлука менаџмента Б92 да "Утисак недеље", емисију коју 20 година уређује и води Оља Бећковић, измести са свог основног канала на кабловски, изазвала је негативне коментаре лаичке и стручне јавности у Србији.

И ауторка чувене емисије "Инсајдер", Бранкица Станковић такође је најавила раскид сарадње с Б92 ако се "Утисак" не врати у програмску шему а негодовала је и Европска федерација новинара (ЕФЈ), која је оценила да цели случај "мирише на цензуру".

Одлуком менаџмента Б92, емисија "Утисак недеље" још није почела да се емитује на националној фреквенцији ове ТВ.

Како је саопштила ова медијска кућа, ауторки је предложено да се даље емитовање настави на Инфо каналу Б92. Међутим, за разлику од Б92 која има националну фреквенцију, Инфо канал ове ТВ има само кабловску покривеност, што знатно смањује тржиште, односно гледаност емисија.

Оља Бећковић се позива на уговор који има потписан са ТВ Б92, а који важи до марта и не пристаје да потпише нови, којим би њена емисија била пребачена на кабловски канал.

Она тврди да се ради о класичној цензури, односно да емитовање емисије није одложено, како то тврди менаџмент Б92, већ о забрани, по политичком налогу, што менаџмент и власници ове медијске куће одбацују.

Двадесетак година смо добијали одговоре на ово питање, изгледа да ћемо сада сами и да питамо и да одговарамо. Можда смо сви једнако криви што је у још једном случају, кажу, преовладао пословни над општим илити јавним интересом. Да ли је баш тако и какав је утисак о „Утиску“?

Сећам се када је све почело на Студију Б и тих двадесет година као да је пролетело. Не знам да ли ће те емисије бити и даље на програму, али тешко да ће нешто друго заменити својеврсно прочишћење на крају седмице, филтер кроз који смо цедили оно мало здравог разума који нам је остао у главама.

Два сата током којих смо пресабирали шта нам се током још једне недеље у нашим животима десило. И да ли су наш утисак, наш став, наша оцена исти као и код других. Јесте овде у питању слобода медија, али је исто и сурова реалност да програми таквог садржаја у овој Србији нису више на цени.

Намерно не кажем популарни, јер овде многи уместо главе имају ТВ или веб-сајт. Јавна је тајна да власници Деведесетдвојке имају камен око врата, да више троши него што зарађује. Размишљало се и о много озбиљнијим резовима. И рејтинзи нису као што су били, профил телевизије је доведен до непрепознатљивости.

Али нису све емисије такве. Оно што има гледаност, што има кредибилитет, што је лакмус српске јавности, не би требало гасити једним притиском на даљинском управљачу. 

Мора да опстане, јер ни већина, којима се живот претворио у ријалити и параду, не може више да прими нове ријалитије и параде. Усијао ми се даљински у покушају да пронађем нешто друго, нешто без певања и пуцања, без турских, индијских серија или испразних холивудских блокбастера.

Шта је боље, истрајати у принципијелним захтевима, ауторству и одбрани новинарске професије или истрајати да емисија иде под неким другим условима или на другом месту? Имам утисак да је овде реч о једном давно започетом, а незавршеном послу. А није утисак, већ знам да је медијска стварност сурова. Кад једном одеш, брзо те забораве. Утисак недеље је парадигма наше реалности, а ако утисци почну да бледе, једно је сигурно – више их нећемо имати.

Без одговора је остало питање: Да ли су то урадили под нечијим притиском или сами?

Како би се приближили одговору, најпре вам морам испричати причу о једној уличној мачки, блиској рођаки чувене Шредингерове мачке.

Замислите да сте видели да је мачка ушла у картонску кутију на улици. Лепо сте то видели, али мачку више не видите - па се поставља питање да ли је она још у кутији? Можда је отворила тајни поклопац у асфалту и побегла? Можда је реч о Худини мачки па је успела да се неопажено извуче?

Притисак на медије сличан је овој уличној мачки. Сви верују да постоји, али пошто се притисци дешавају мимо нашег погледа, не можемо са сигурношћу тврдити да ли их има. Једино што видимо јесте да емисије отпадају са (ТВ) кутије, али зашто се то дешава предмет је контроверзи. Да је притисака на медије некада било, знамо између осталог из извештаја који је својевремено начинила Верица Бараћ (Извештај о притисцима и контроли медија у Србији, септембар 2011), а на притиске нас је прошле недеље подсетио и колегијум Студија Б: „Функционере ДС памтимо по директном, свакодневном и грубом мешању у уређивачку политику”.

Колегијум Студија Б не жали се да данас трпи сличне притиске нове власти, међутим, то се на програму ове београдске телевизије не види - једина промена је у томе што је тема Булевара и платана замењена темом Београда на води, док су жар и стил остали исти.

Новинари се иначе могу поделити на оне који тврде да их „нико никада није звао” и оне који кажу „мене су звали и то веома често”, тако да овде постоји проблем пошто имамо несагласне изјаве сведока притисака.

Они који тврде да су их често звали тиме не признају да су послушници власти. Сасвим обрнуто, ове тврдње могу послужити да се објасни како заиста изгледа уреднички посао.

Нејасан је и одговор на питање ко би могао бити тај који зове? Да ли је то власник, који у име свог приватног власништва - које је светиња, како нам је објашњено из Народне скупштине - може радити са програмом шта му је воља, или су то политичари, којима је, макар откад су почели да снажније заговарају „непопуларне” мере штедње, у интересу да буде што мање приче о њима? Може ли се догодити да власник - који наводно на то има право - мере укидања политичких емисија спроведе у име политичара који на то немају формално право, али могу учинити покоју услугу власнику? Власници наших телевизија су такође слични нашој мачки.

Ми знамо да они постоје, али, по правилу, не знамо ко су они, па можемо само наслућивати како би одговарали на питања о својим мотивима за промене у медијима. Да ли их се и мало тиче што сужавају простор за дебату у друштву скидајући политичке емисије са програма својих телевизија? Нећемо, изгледа, никада сазнати. Најзад, да ли је могуће да политичари или њихови опуномоћеници врше притиске на медије?

Не знам, тек су они случај мачке у кутији. С једне стране, то су све веома запослени људи и мала је вероватноћа да стижу да се баве медијима. О њиховој окупираности редовним вршењем власти сведочи и чињеница да се чак ни ресорни министар и помоћник министра задужени за информисање и медије нису још огласили (барем не до тренутка када ово пишем) поводом чињенице да су нам скоро све политичке емисије нестале са екрана, поготово оне које иду увече. Оне које иду преко дана запослени људи ионако немају кад да гледају, па су се одржале.

Можда политичари не само да не уређују медије, него је питање да ли су уопште чули за проблем којим се ми већ недељама бавимо. Можемо се, дакле, сложити са онима који тврде да изравна цензура из правца власти у нашим медијима није доказана. Остаје да емисије укидају и цензуришу сами уредници. Ко би, уосталом, то могао да уради без њих?

*Уредник сајта filozofijainfo.com

Ових дана у току је још једна медијска кампања која има за циљ да се, као што је то и до сада био случај, води првим „утисцима“ који брзом брзином треба да се појачају до бесвести како никоме не би остало нимало простора измеђ у два уха за рационално промишљање ситуације.

Овог пута учинила је то некадашња естрадна уметница Оља Бећковић, а прикључна свита новинарских, парановинарских, политичких и параполитичких удружења пресликана је до танчина као и у многим ранијим случајевима када је сујета надвладала сваку критику на рачун квалитета рада („Ментално разгибавање“, Срдан Шкоро, Предраг Сарапа и сл.).

Оног момента када је свесно обманула јавно мнење да је њена ауторска емисија „Утисак недеље“ забрањена, Бећковићева је отписала себе са листе иоле кредибилних лица у свету медијског пословања и регресирала у званичну професију која јој све време подједнако лоше иде за руком.

„Товљена величина“ Том одлуком која је произашла из чистог неразумевања пословних околности и још чистијег ослањања на самосажаљење ауторка „Утиска“ дала ја зелено светло својој дугогодиш њој логистици, заговорницима свеопште цензуре и диктатуре, да се отпочне са кампањом која ће се идеално надовезати на већ уигран терен за управо овакве ситуације сваки пут када некима од наших буде претила опасност да остану без посла. Међутим, прва обмана Оље Бећковић изневерава и сам тај мотив јер њој и њеној емисији од почетка ове „кризе“ уопште и н е прети опасност од „укидања“ емисије, нити од останка без посла.

О каквој је забрани онда уопште реч? Менаџмент медијске куће Б92, која располаже са два телевизијска канала једним који носи тзв. националну фреквенцију и другим који се емитује преко свих кабловских емитера и тренутно има покривеност од преко 60% територије Србије реаговао је саопштењем у којем се наводи да ауторкина тврдња да је „Утисак“ забрањен представља злонамерно и тенденциозно тумачење непостизања договора о емитовању.

Реч је, дакле, о скретању акцента са легитимног пословног аранжмана на тражење других мотива који би имали везе са политичким разлозима и тиме се намирила сујета да ништа од свега што јој се дешава нема никакве везе са непрофесионалним понашањем које се екранизовало више од двадесет година.

На основу тог ексклузивног времена једино се и може разумети количина надувене недодирљивости и размахале ароганције које су ауторки годинама кривицом других биле дозвољене, те је посве и логично да јој разлози из сфере економске исплативости једне медијске куће неће интерпретативно бити меродавни.

Због тога је потребно нешто јаче, нешто сензационалније и скандалозније, нешто корелативно достојно свег оног килотонског, а пре свега ружног подсмевања и омаловажавања гостију у емисији, због чега ју је СНС већ дуже време бојкотовао теорија завере да је тако нешто лично могао наредити једино њен архинепријатељ, премијер Србије. Но, да ли је Оља Бећковић, објективно гледано, баш толико битна или је фигура највише инстанце власти овде пре свега аутопројекција самонабеђ ене, годинама промаш ено товљене „новинарске величине“?

Из авиона се види да ауторка од самог почетка аранжман прелаза на кабловски канал Б92 Инфо и одлуку менаџ мента да од њега направи целодневни информативни канал по узору на светске канале попут СиЕнЕна уопште није ни схватила као пословну понуду послодавца, већ као политичку „уцену“. Овај потез менаџ мента нехотице је изазвао симптоматично бушење оног надувеног егобалона водитељке и ненадано непријатно спуштање на земљу ка суровој тржишној реалности, у којој је свако заменљив, а нико постојан „симбол“.

У неверици и бесу, одлучна у уверењу да је жртва неописиве неправде услед рушења изграђеног поретка око сопственог имена, Оља Бећковић начинила је помоћу медија најпре атмосферу да се „Утисак недеље“ сели са ТВ Б92, да би онда потегла легислативни мотив тврдећи да само жели да се поштује оно што стоји у уговору између ње и те телевизије. Али нити је у питању било каква селидба са једне телевизије на другу, нити се у начелу мења однос између уговорних страна, јер је канал Б92 Инфо такође саставни део ТВ Б92 и исте медијске куће. Прелаз познатих информативних емисија био је планиран за новембар управо из разлога гледаности „Утиска недеље“, коју је менаџмент желео да прелије на свој други канал и тиме га учини гледанијим и популарнијим.

На тај начин пада у воду још једна обмана старенове глумице; Б92 никада није тврдио да емисију помера на други канал због тога што она нема довољну гледаност, већ потпуно супротно она и остале емисије би требало да пређу управо да би се њихова гледаност искористила и кабловски информативни канал учинио ексклузивнијим, привлачнијим и тиме исплативијим, како за медијску кућу тако и за емитере. Редакција емисије „Инсајдер“, за разлику од Оље Бећковић, тај део донекле је разумела понудивш и се да учествује у уредништву читавог Б92 Инфо канала, под условом да нови аранжман стартује тек од јануара идуће године када већ буде заживео модеран концепт, истовремено превиђајући чињеницу да емисије морају бити присутне од самог почетка реаранжирања канала, а не да „господски“ упадну тек накнадно кад канал ваљда сам од себе постане гледан.

А што не иде на Пинк? Зашто се, дакле, одједном појављује мотив „угледа“, „достојности“, „понижавања“ и сл. као скривени основ за прихватање или неприхватање пословне понуде? Зар није логичније, ако једна понуда на тржишту не ваља, окренути се оној другој, исплативијој, а не тупити око „угледа“, „сујете“, „симбола“ и осталих ствари? Ово, измеђ у осталог, појашњава и зашто се уопште не разматра понуда Жељка Митровића бесловесна свота новца, термин по избору и потпуна слобода уређивања на телевизији која, за разлику од Б92 од информативном ка забавном, има све видљивију обрнуту тенденцију.

Шта то, дакле, не би било исто ако би „Утисак недеље“ прешао на Пинк? Зашто то не би било то и где је у свему томе „забрана“ емисије, како брује целокупни медији? И најзад, како то премијер хоће да забрани емисију када понуда долази са телевизије која га толико медијски подржава?

Циркуска представа и примитивно вређање

Уместо да буде свесна свог несавршенства, водитељки Ољи Бећковић милије је било да организовањем скупа у „одбрану“ своје емисије дозволи њеним организаторима НУНС и Демократској странци релативизовање чак и одржане геј параде.

Пуна мржње и не презајући од дегутантних увреда на рачун читаве једне популације, у интервјуу за „Блиц“ под називом „Ово ни Слоби не би пало на памет“, премијерово обраћање о поштовању Устава и закона по питању права на различитост и забрани сексуалне дискриминације несхватљиво је назвала „циркуском представом и вређањем свих грађана“. За пример политичких притисака на своју емисију навела је пак реклаказала гласине о реакцијама на избор гостију по њиховом објављивању уочи емисија. Недостаје само да реактивирана глумица појасни каква је то цензура која наступа након што одреди ко су гости и ти исти гости се појаве у емисији.

Чињенице

1. Ољи Бећковић од почетка ове „кризе“ уопште не прети опасност од „укидања“ емисије, нити од останка без посла

2. Б92 никада није тврдио да емисију помера на други канал због тога што она нема довољну гледаност, већ потпуно супротно

3. Под лажним изговорима, уопште се не разматра понуда Жељка Митровића бесловесна свота новца, термин по избору и потпуна слобода уређивања

У вечерашњој емисији Контекст са Ољом Бећковић и Даницом Вученић, ауторицом емисије „Један на један“ РТВ Војводине, разговарамо јесу ли медији у Србији независни и трпе ли новинари притиске.

Емисију води Anne Marie Ćurčić, а уводну причу из Београда доноси Наталија Лучић.  

Из ЕФЈ-а истичу и да се ''Утисак недеље'' сматра за један од ретких програма који ''критички испитују рад владе премијера Александра Вучића''.

Подсетивши да је Оља Бећковић одбила понуду менаџмента Б92 да се емисија пресели на кабловски канал у ЕФЈ кажу да подржавају такву одлуку Бећковићке.

ЕФЈ у саопштењу подсећа и да је недавно отказана политичка емисија Студија Б, као и на то да су поједини веб портали због критика власти били мете хакерских напада.

Компанија Б92 саопштила је јуче да се напори и предлози за побољшање сарадње са ауторком емисије "Утисак недеље" и Продукцијском групом "Мрежа" нису показали успешним, да Бећковић својим изјавама нарушава професионалну етику како би дискредитова Б92 и да ће сарадња убудуће "представљати тежак изазов".

Са друге стране, Бећковић је, како су пренели медији, рекла да не разуме саопштење те да је из Б92 нико није званицно контактирао.

Истакла је и да, што се ње тице, она са Б92 има важећи уговор до марта те да очекује од њих да се понашају професионално, да поштују уговор и да ради у недељу.

''Утисак недеље'' био је данас тема и седнице скупштинског Одбора за културу и информисање на којој је председник Савета Регулаторног тела за електронске медије Горан Караџић рекао да регулатор није главни и одговорни уредник медија и нема овлашћења да на програм ставља и скида једну емисију са програма, јер би то била диктатура.

"То може бити проблем са политичког становишта, али са становишта регулатора ништа не дешава," рекао је Караџић додајући да ће се са посебном пажњом у наредном периоду односити према политичком плурализму.

Он је додао и да, када је реч о Телевзији Б92, та кућа и даље емитује највећи број сати информативног програма у односу на друге телевизије.

Одговарајући на питања посланика већине и опозиције, који су се међусобно оптуживали за увођење цензуре и стање у медијима, Караџић је рекао да је власничка структура ТВ Б92 у поптуности позната, да је власник тизвесни Кипранин Стефанос Паподопулос, као и мали акционари.

Фали им, рекоше, без тога се живети не може. Јаукне ли „Утисак“ заувек, ова држава ће, поручују они, потонути у диктатуру. Из те поставке изведени су сви коментари и апели по разним друштвеним мрежама и у понеком штампаном издању, а у корист „Утиска“.

Постоји ТВ публика која годинама, сваке недеље, гледа ту емисију, доживљавајући је као глас разума, вентил у напетим временима, оазу слободе. Њима је Оља Бећковић - аутор и водитељ „Утиска“ - Јованка Орлеанка, и ту нити може нити треба нешто да се оспорава.

Чак ни доминантни анационални (неки ће рећи антисрпски, другосрбијански) профил емисије. У реду, право на став. Често је у „Утиску“ било чопоративног обрачуна с људима, што је пре три месеца доживела и моја маленкост: два сата је трочлана екипа гостију, уз сладострасно помагање Оље Бећковић, тражила смену Ратка Дмитровића, представљајући ме као изгубљеног у времену, збуњеног, речју, као будалу. Супротног мишљења није било.

То се у табору обожавалаца „Утиска“ зове слободно и независно новинарство. „Утисак“ је емисија за узак круг људи који за себе кажу да су демократе, слободни интелектуалци, либерали, најнапреднији део друштва.

И то је легитимно, али није легитимно, разумно, демократски, либерално, тражити да држава Србија примени све принципе по којима функционише развијени Запад, а кад их држава Србија примени онда фанови „Утиска“ телале да је у питању страшно, неподношљиво гушење слободе говора. Ево о чему је овде реч.

Неки Грк је купио Б-92. И има само један циљ: да врати уложене паре и додатно заради, ако може. „Утисак“, Оља Бећковић, НУНС, Демократска странка... то њега апсолутно не интересује. Видео човек да је гледаност „Утиска“ мршава, тражи од менаџмента да први канал Б-92 претворе у забавни, други канал у информативни. „Утисак“ није забава, значи... „Утисак“ на други канал. Нема ту ничег другог.

Бећковић Оља тврди да иза укидања њене емисије стоји Александар Вучић. Она га зове Дечко. Питање одгоја. Ајмо на логику: зашто би Вучић (под претпоставком да контролише Грка) укинуо емисију у којој је гостовао чешће него Оља Бећковић? Или: на који то начин мало гледани „Утисак“, макар тамо и даље становали Весна Пешић, Живковић, Бакић, Радуловић... може да нашкоди Вучићу, који, шта год ми мислили о његовом раду, има подршку више од 50 одсто српског друштва? Какви црни притисци, овде су паре у питању.

Да, сећате ли се БК телевизије и сећате ли се громогласног ћутања Оље Бећковић у време њеног гашења. Да не идемо даље, а могли бисмо.

Она додаје да мисли да ће то утицати и на предстојећи извештај Европске комисије о напретку Србије, који ће бити објављен 8. октобра.

Она додаје да се ЕФЈ придружује својим подружницама у Србији НУНС-у, УНС-у и Синдикату новинара Србије у протесту против одлуке приватне телевизије Б92 да укине политички "ток шоу" након политичког притиска.

Шредерова подсећа да је емисија "Утисак недеље" била предвођена добро познатом новинарком Ољом Бећковић и да се емитовала последње 24 године и доказала као веома популарна међу гледаоцима.

Председница ЕФЈ напомиње и да је емисија Оље Бећковић имала велики утицај на политичку дебату у Србији од времена Слободана Милошевића па све до данас. Према њеним речима, данас је то једини програм који пажљиво и критички проматра политику актуелне Владе Србије, на чијем је челу премијер Александар Вучић. Она подсећа да је Бећковићева одбила понуду руководства Б92 да премести своју емисију на други канал и том приликом изјавила да то није била "понуда" већ ултиматум. - То не може бити економски оправдана одлука.

То у многоме мирише на цензуру. ЕФЈ подржава одлуку Оље Бећковић да одбије премештање емисије на мање гледан канал Б92 Инфо и у мање гледаном термину, оцењује Шредерова за Данас Право.

Реаговања

ДС: грађани морају да протестују због цензуре

Посланик Демократске странке Борислав Стефановић позвао је грађане да учествују у протестима због укидања емисије "Утисак недеље" на Б92 и "Сарапин проблем" на телевизији Студио Б и оценио да је реч о покушају цензуре и утицаја на уређивачку политику. "Најоштрије осуђујемо укидање емисије 'Утисак недеље' и то, како стоје ствари, директном вољом председника Владе Србије (Александра Вучића)", рекао је Стефановић новинарима у Скупштини Србије. Стефановић је позвао грађане да се придруже протесту Независног удружења новинара Србије који је заказан за понедељак, 6. октобар, у 21 сат испред телевизије Студио Б. Бета

Миленић: Медијски мрак катализатор деструкције

Потпредседник странке Заједно за Шумадију Саша Миленић, који је и председник Скупштине града Крагујевца, изјавио је да антидемократски карактер актуелног режима Српске напредне странке, најеклатантније потврђује и доказује медијска сцена у Србији. Медијски мрак који је поново овладао Србијом, према његовом мишљењу, директна је последица амбиције СНС-а да успостави потпуну контролу над укупним друштвеним дијалогом у Србији. Миленић је притом устврдио да медијски мрак није само најозбиљнији симптом неповољне слике кризног стања у Србији, већ да је, истовремено, и катализатор продубљавања кризе и даље деструкције друштва. З. Р.

Караџић: немамо право да одређујемо политику медија

Председник Савета Регулаторног тела за електронске медије Горан Караџић изјавио је јуче да то тело нема права ни обавезу да одређује уређивачку политику медија и буде главни и одговорни уредник. - То би била диктатура када бисмо нас деветоро, ма колико стручни били, одлучивали о томе која емисија треба да се укине, а која да остане, казао је Караџић на седници Одбора за културу и информисање одговарајући на питања посланика о судбини емисије "Утисак недеље" на телевизији Б92. Он је констатовао да у српским медијима постоји неравнотежа политичког плурализма и да ће се Регулаторно тело тиме бавити, али да у сваком случају не може утицати на уређивачку политику и програме телевизије. Караџић је рекао да је телевизија Б92 добила дозволу за емитовање програма општег типа, између осталог и информативног програма, при чему није одређен однос процената програмских садржаја. Он је истакао да телевизија Б92 из године у годину смањује проценат информативног програма, па је тако 2011. године укупно емитовано 98 дана информативног програма, 2012. 81 дан, а 2013. године 51 дан. Бета

Александра Јерков (ДС) истакла је да је РРА касно и неадекватно реаговао када је ТВ Пинк водио хајку против „Блица” и питала Караџића да ли се неко из ТВ Б92 претходних месеци обратио РРА са захтевом да се промени програмски концепт ове телевизије и да она постане забавна и може ли се то урадити без дозволе.

Она је, такође, рекла да би РРА морао да поведе рачуна о томе да се на телевизијама не може „рећи ни једна једина критичка реч о уговору са 'Етихадом' или влади” и упитала да ли РРА има намеру да се бави случајевима као што је нестајање с Радија Б92 „Дарета и Марета”, јер су се замерили влади, па Предрага Сарапе са ТВ Студија Б, а сада је иста судбина задесила Ољу Бећковић...

Марко Ђуришић (НДС) рекао је како са телевизија систематски нестају емисије у којима су се могла чути мишљења различитих политичких опција и да тога није било у време Бориса Тадића: „Имали смо и 'Утисак' и 'Сарапин проблем', сада када се неко нашали на рачун премијера, оде на годишњи одмор и више га нема.”

Уз опаску да нам медијска слика данас није много боља него раније, Љиљана Несторовић (СДПС) је и на свом примеру показала да Ђуришићева прича не стоји. Она је, како је рекла, водила политичку емисију на ТВ Прва 2011, којој је време померано све касније и касније у ноћ.

„Онда су ме послали на летњу паузу и више се никад нисам вратила”, казала је она.

Борислав Стефановић (ДС) тврдио је да на телевизијама није могуће чути било шта што се коси са ставовима премијера Александра Вучића. Стефановић је рекао да РРА може да се обложи „цементом и стиропором” и да прича како нема ништа с тим и како је све је тржиште, додајући: „Имате обавезу да реагујете када се токсична твар излива у јавност. Како мислите да натерате телевизије да поштују програм за који су добиле дозволу? Или ћете дозволити да све постану 'ријалити ТВ'? Имаћемо промену програма у 'Премијер 24 сата'.”

Владимир Ђукановић (СНС) одбацио је оптужбе да влада покушава да утиче на медије и да одређује њихову уређивачку политику. Ђукановић је казао: „Господо, немојте да се жалите на владу. Ако имате приговоре, обратите се власницима медија. Нас то не занима, не желимо да утичемо на медије.” Ђукановић је казао да „Драгану Ђиласу, бившем председнику ДС-а, нико ништа није смео да каже, зато што би му Ђилас укинуо рекламе и он би пропао.

Б92 је комерцијална ТВ и њој су Срђан Шапер и Драган Ђилас давали све паре за рекламе да праве програм какав њима одговара”. Он је потом навео: „Што се мене тиче, криво ми је што је 'Утисак' укинут, Александар Вучић је гостовао ту, а Оља је увек била неблагонаклона према нама, што нам је, на неки начин, ишло у прилог, јер је људе такав приступ нервирао.” Ђукановић је питао може ли РРА евентуално да реагује, зато што је Оља Бећковић на једној телевизији рекла да нема доказа за то, али да тврди да је њена емисија укинута по налогу премијера Вучића. После два и по сата расправе одбор је усвојио извештај РРА за прошлу годину.

Нови власник хоће да му ТВ Б92 доноси профит

Одговарајући посланицима, Горан Караџић је навео да је телевизија Б92 2010. променила власничку структуру у ову каква је сада, те да је тада почела прича како ју је купио „господин Крјаку, који је власник и ТВ Прва”.

Караџић је казао: „Реаговали смо тиме што смо на свом сајту објавили комплетну власничку структуру, позвали смо све који су то тврдили да доставе доказе нама или јавном тужилаштву.

Савету РРА се нико није обратио. Дакле, власник ТВ Б92 је извесни господин Стефанос Пападопулос, већински. Он је кипарски држављанин, нема скривеног власника. За све ТВ се тачно зна комплетна власничка структура.”

Караџић је потом истакао: „После промене власничке структуре дошло је до драстичног смањења информативног програма, па је 2011. емитовано 98 дана тог програма, 2012. је смањено на 81 дан, а потом на 51 дан.

Нико у јавности то није приметио, никога то није насекирало, али ми смо звали представнике Б92, они су дошли и рекли да морају да га редукују јер је неисплатив. Нови власник хоће да му ТВ доноси профит.

Што се тиче прошле године, телевизија Б92 емитовала је 1.150 сати информативног програма, од чега је 'Утисак недеље' трајао 76 сати. Дође ли до тога да 'Утисак' не буде емитован, Б92 ће, ипак, остати једна од водећих станица по учешћу информативног програма. Схватам реакције и јавности и чланова одбора који су поклоници 'Утиска' и сматрају да је то демократска тековина овог друштва.

Та забринутост са политичког становишта свакако јесте оправдана, али са становишта регулатора, ништа се озбиљно не дешава, бар када је реч о количини информативног програма.”

ЕФЈ: одлука мирише на цензуру

Европска федерација новинара (ЕФЈ) подржала је јуче своје чланице у Србији које протестују због одлуке менаџмента РТВ Б92 да укине емитовање емисије „Утисак недеље” оцењујући да таква одлука „мирише на цензуру”.

Пуни су похвала за емисију коју сматрају последњим Мохиканцем независног новинарства, диве јој се што до сада није устукнула пред нападима премијера Александра Вучића, наглашавају да је то најгледанија емисија ТВ Б92 од које ова телевизија може да има само користи и мисле да су слањем те једноставне поруке, "Оља, издржи", дали значајан допринос слободи медија. У резоновању "Оља, издржи" постоји много неразумевања медијске ситуације и погрешних премиса.

Најважније су следеће:

- да је за слободу новинарства довољна храброст појединачних новинара;

- да је суштина напада на "Утисак недеље" лични анимозитет премијера Вучића према Ољи Бећковић;

- да власници ТВ Б92 немају пословни интерес да угасе "Утисак недеље";

- да судбина "Утиска недеље" не зависи од њених гледалаца. Храброст појединачних новинара да се одупру политичким притисцима је само неопходан, али не и довољан услов да се одбрани слобода медија.

Медији у Србији су економски заробљени. Они немају економску независност и зато су принуђени да раде у интересу одређених политичких и пословних интереса, чији су носиоци контролори структуре медијског финансирања. Одговор на питање зашто новинари пристају да услужују ове интересе, уместо јавног, није у недостатку новинарске храбрости, што им се често пребацује на основу поређења са понашањем новинара у Милошевићевом режиму. Разлика је у томе што данас не постоје облици финансирања медија који подстичу друштвено одговорно новинарство, а медију омогућавају да преживи неко дуже време. Извори финансирања независних медија из деведесетих више не постоје. Новинари немају алтернативу, осим да напусте новинарство.

Многи од данашњих новинара радо би напустили своје злоупотребљене медије и прешли у друге, или основали нове, који раде у складу са највишим стандардима професионализма, да су реформом медијског система створени канали финансирања рада медија у интересу јавности. Од некадашњих независних медија, који су имали алтернативну финансијску потпору, опстали су тек неки да би се нашли на маргинама медијске сцене и на граници преживљавања. Оваква ситуација је резултат медијске политике која није бринула да обезбеди модел финансирања медија који производе аналитичко и критичко новинарство.

Суноврат медијске куће Б92, која је од некадашње перјанице независног новинарства претворена у сасвим обичну, бледу, финансијски неуспешну комерцијалну телевизију, управо је најбољи доказ ове велике системске фалинке медијске сцене, коју Оља Бећковић сама не може да промени. Чак и ако је видљиво да је премијер Александар Вучић алергичан на критике на свој рачун и рачун владе и преко најеластичније мере за нормалног демократског политичког вођу, данашњи проблем медија у Србији нису особине његовог карактера.

Од увођења политичког плурализма у Србији давне 1990. године, медији су далеко најважнији механизам владајућих партија за стимулисање подршке својој политици. Свих ових година не постоји стабилан друштвени консензус о правцу друштвене трансформације. Партије су слабо укорењене у интересну структуру друштва и медији им служе као добродошла алатка да интересе које репрезентују "продају" грађанима као националне и јавне и око њих стварају друштвену сагласност. Ниједан други механизам за то није довољно погодан као медији, преко којих се остварују свакодневни утицаји на мишљење грађана. Уместо да граде те друге механизме, све партије су усмерене на коришћење медија, које је делотворно само ако су медији довољно политички контролисани.

Зато је свака политичка партија када је била у опозицији бранила слободу медија, а када је била на власти без зазора ју је ограничавала за потребе своје политике и останка на власти. Ниједна владајућа партија до сада није исказала доследну подршку слободи медија као кључној институцији демократског друштва.

Политичке партије, дакле, имају реалну потребу да контролишу медије како би опстале на власти и зато нису до сада, и поред дугогодишње трансформације медијског система, размонтирале основне механизме свог политичког утицаја. Политичка употреба медија од стране премијера Александра Вучића разликује се од претходних само у мери у којој његов политички режим има аутократске тенденције и успешан је у сузбијању демократских потенцијала институција новог плуралистичког политичког система.

Ове тенденције нису толико резултат аутократских особина личности Александра Вучића колико његове изворне, радикалне идеологије, односно идеологије данашње владајуће Српске напредне странке. То је идеологија која не трпи дисонанцу. Ауторитарне особине личности премијера само су се добро укомпоновале у ову идеологију, која рачуна на аргумент силе. Консолидовање демократије у Србији захтева другачију политичку оријентацију владајућих политичких снага, а ова, пак, другачију политичку културу земље која ће се развити на стабилној економској основи. Сви ови фактори мало зависе од било којег појединачног новинара.

Мистериозни крајњи власник Б92, као и сваки други медијски власник у Србији, добро зна да се на медијском тржишту - малом, сиромашном, нефункционалном, нетранспарентном, нерегулисаном - добит може остварити само уз дозволу политичких центара моћи. Финансијска судбина медија овде не зависи од тржишта.

Чак ни ТВ Пинк, најкомерцијалнија домаћа телевизија, не успева да послује без губитака. Није чудо да је и ова телевизија била приморана да свој информативни програм увек прилагођава потребама владајућих гарнитура. Доказ да медији не зависе од тржишта пружа и мистерија опстанка - чак пораста - огромног броја медија, које рекламно тржиште не може да опслужи и пристајање великог броја власника да одржавају медије који им у тој грани бизниса доносе само губитке. Биће да те губитке надокнађују неким другим добицима на некој другој страни.

Ако је тачно да је власник Б92 истовремено и власник ТВ Прве - а ову сумњу, коју је прва формално поткрепила Верица Бараћ, нико није убедљиво оповргнуо - он је од почетка уласка на домаће медијско тржиште знао да је тај двојни статус незаконит. Може се само претпостављати да је он до незаконите дозволе поседовања две националне телевизије дошао због сагласности интереса власника и интереса оних у чије име одлучује РРА. Начин на који се ови интереси усклађују и постижу бизнис дилови иза леђа јавности представљају највећу слепу мрљу медијског система Србије. Такав аранжман укључује јасну представу власника о границама сопствене самосталности.

Тренутни губитак једне профитабилне емисије (као што је "Утисак недеље"), дакле, за њега је мала жртва у циљу обезбеђења опстанка две националне телевизије, на који политички центри моћи и те како могу да утичу. Губитак који ће због тога трпети демократска јавност Србије сигурно није његов проблем.

Гушење слободе медија у Србији ће се наставити све док се томе на делотворан начин не успротиве грађани Србије. Слободан Милошевић је изгубио изборе 2000. године, у тренутку када је имао највећу контролу над медијима током целе деценије. Грађани тим контролисаним медијима више ништа нису веровали, а чинили су разне, готово херојске подвиге да подрже оне малобројне медије којима су веровали.

Нереално је очекивати да главна одбрана медија буде Европска унија. У много прилика до сада разни органи и функционери ЕУ показали су да је слобода медија један од чинилаца њихове политике условљавања у процесу еуроинтеграције, али свакако не најзначајнији. Уосталом, ЕУ није успела да одбрани слободу медија ни у Мађарској, која је њена чланица. Слободу медија неће одбранити ни политичке партије, јер су изгубиле кредибилитет својим досадашњим понашањем.

Професионалне новинарске и медијске организације су немоћне ако немају подршку грађана због којих медији постоје и организованих делова цивилног друштва. Да би се грађани пробудили, треба да се присете да је заштита слободе медија део много значајнијег циља - заштите демократије.

То знање су већ једном стекли, али су га у транзиционим лутањима Србије некако затурили. Случај Оље Бећковић и њеног "Утиска недеље" није само случај забране једне ТВ емисије која је успевала да преживи разне медијске недаће 24 године. То је један у серији напада на ретка достигнућа досадашњег мукотрпног развоја демократије.

Та достигнућа не може одбранити ни храброст и упорност Оље Бећковић, ни протестна саопштења новинарских удружења, ни поруке гледалаца "Оља, издржи", већ организован грађански покрет за развој демократије у Србији, у сарадњи са свима који желе демократску Србију.

Нешто се већ може почети инсистирањем на примени нових медијских закона. Они омогућују транспарентност власништва медија. Професионалне организације треба да захтевају од РРА да се преиспита да ли ТВ Прва и ТВ Б92 имају истог власника и да се преиспита легалност промене власништва ТВ Б92. Професионалне организације и грађани треба да траже од Министарства културе да у име законске обавезе обезбеђивања разноврсности извора информација и медијских садржаја стане у одбрану правног уговора који емисија "Утисак недеље" има са ТВ Б92 и да од менаџмента ТВ Б92 и њеног власника захтева образложење за укидање емисије која има велики значај за демократски јавни дијалог. Гледаоци, цивилне организације и новинари треба да упуте масовне протесте менаџменту ТВ Б92 и њеном власнику.

Када би у овим протестима учествовали бар сви они који су за 24 године били гости "Утиска недеље", било би их више хиљада. Професионалне организације треба да се ангажују да утврде шта је лаж а шта истина у информацијама које објављују таблоиди у вези са догађајима око "Утиска недеље" и да се жале Савету за штампу, свим организацијама којима ови медији припадају, њиховим власницима и менаџменту због сваке објављене лажне или непроверене информације. Од Министарства културе треба тражити да направи такве критеријуме будућег система пројектног финансирања који ће да заштити новинарство у јавном интересу.

Ауторка је истраживач медија

Затим се направи пакт са странцима да ће им власт удовољавати у свему док год су дате одрешене руке у Србији.

Затим се донесе тржишна одлука да се укине емисија/новинар/човек који смета овима који су омогућили целу гореописану симулацију тржишта.

На крају целе приче, имамо процену власника да емисија није довољно гледана.

Таблоиди помогну објашњавајући како је спор искључиво финансијске природе. Друге медијске куће помогну тако што не демантују написе да тог новинара или емисију зову у своје редове и проблематичан садржај лагано тоне у заборав и постепену дискредитацију.

И онда само остаје нада у исте те странце да ће ови отпуштени, облаћени људи њима некада послужити као кец из рукава када одлуче да, по свом добром обичају, прекрше договор са наивним домороцима на власти.

Једна од области које су нехотице профитирале од рада западних сила против наших интереса јесте управо новинарство. Помоћу страних донација, независни новинари који су разобличавали режим добијали су прилику да раде за медије помогнуте из иностранства, а када би због политичког прогона губили посао, увек је било некога да их дочека раширених руку.

„Утисак недеље“ је редовно био на програму прозападних медија и постоји само једно објашњење зашто још увек није дошло неко противљење његовом укидању са те стране емисија је бранила западне вредности, али не и западне интересе. А то је нијанса која је данас пресудна у Србији.

Милошевићев притисак на медије био је бруталан и неприкривен. Због појединих емисија су укидани читави медији, а то је био врло моћан повод за активистичку, па и масовнију народну реакцију.

После Милошевићевог пада, формиран је нови начин притиска на медије, чијој метастази данас присуствујемо.

Наиме, да није било Демократске странке, вероватно не би било ни инфраструктуре за овакав притисак на медије и новинаре. Они су први увезали јавна предузећа, маркетинг и медије, а притисак су вршили унутар емисија, трудећи да отупе, али не и да сасвим уклоне проблематичне новинаре.

Садашња власт заправо ради све што и они само много боље јер је бескрупулознија.

ДС је измислио цео систем, али га је СНС до краја операционализовао. Примера ради, ДС-овци ипак не би смели да отерају Ољу Бећковић са Б92 јер ипак имају неки праг достојанства, неки однос према томе што она ради.

СНС-овци немају ништа, дошли су и раде све оно о чему су сањали док су били на маргини и смишљали шта треба да понуде како би се коначно докопали власти. Многи се са правом питају зашто је баш „Утисак недеље“ емисија која је укинута.

Наиме, та емисија је по својој форми базирана на сучељавању мишљења, а свој други део храни искључиво оним што се збило претходне седмице без икаквих пресудних ауторских интервенција. То је емисија која би по дефиницији увек морала да остави простора за глас власти и њено укључивање у полемику.

Очигледно је, међутим, да су пред нама догађаји који ће бити толико бизарни и неконзистентни са оним што је обећавано у кампањи или што је изговарано коју седмицу пре да је свако подсећање на њих опасно и мора се спречити.

Мада је о полемици реч, ствари стоје слично. Чекају нас одлуке које ће бити неодбрањиве у било каквом суочавању и следи нова фаза сувог антиинтелектуализма у нашој политици у којој ће се све свести на један циљ и на један начин да се до тог циља дође, а то је нешто што зна један вођа.

Отуд ће евентуално опстати они опозициони садржаји који више немају никакву копчу са влашћу, који с њом ни немају прилику да полемишу и на граници су да носе „шешире од алуминијумске фолије“ како им центри моћи не би крали мисли. Огледни пример ове смрти полемике десио се током успеха овогодишњег прајда.

С једне стране, власт је показала да екстремисте има у шаци, на СПЦ је извршен притисак да знатно ублажи своје противљење, али је онда сам премијер показао у својој изјави (како „није фасциниран“ учесницима прајда, како разуме да су Жандарми нервозни и да им није право), да антигеј карта остаје у игри и да је само привремено враћена у шпил и да се у неком следећем дељењу може вратити.

Парадоксално, духовници су постали толерантнији, а заштитници секуларности искључивији, све супротно догађајима 2010. Сада је, дакле, премијер преузео контролу и над хомофобијом као последњим јавним ресурсом који није био под контролом његове странке.

Могу да замислим како би изгледао „Утисак недеље“ у коме се деконструише овај догађај и премијерове изјаве. Изгледа да је то замислио још неко и на време укинуо емисију.

"Та емисија је била најгледанија, тако да аргумент о пословној политици пада у воду", рекао је он.

Према његовим речима, и емисије које су укинуте на Студију Б треба вратити. 

"Позивамо грађане, односно придружујемо се позиву НУНС-а да се окупимо сви заједно у понедељак у 21.00 час испред Студија Б, да на миран начин учествујемо против оваквих потеза извршне власти и Вучића", прецизирао је Стефановић.

Додао је да ће се, ако се настави са оваквом праксом, у Србији добијати информације искључиво из Бироа за информисање Владе што, како је истакао, није у складу ни са Уставом, ни са законом, међународним стандардима и здравим разумом.

Бранкици је до истека њеног уговора остало још две емисије. Како то обично бива, пред крај уговора врше се преговори шта и како даље. Иако су очекивали да ће све ићи како треба, челницима телевизије је ауторка емисије поставила одређене услове, који су мањевише били изводљиви, сем једног!

Она је тражила да се „Утисак недеље“ врати у програмску шему и омогући се даљи рад Ољи Бећковић, тврди наш извор близак телевизији. Иако су у први мах мислили да се шали са њима, ауторка ове врло популарне емсије им је ставила до знања да не жели да настави сарадњу са неким ко крши уговоре и подложан је утицају других.

Бранкицу је веома повредило то како се њена матична кућа поставила према Ољи. Њих две се познају дуго година и одлучила је да своје незадовољство и револт искаже на овакав начин. Како ствари за сад стоје, а тешко да се било шта и може променити по том питању, емисија Бранкице ће се још две недеље емитовати на Б92, до истека уговора, после чега ће морати да нађе другог емитера закључује извор „Ало“. Како ће се ствари даље одвијати и да ли ће телевизија евентуално поклекнути пред Бранкициним условима, покушали смо да сазнамо са „деведесетдвојке“, али до закључења броја нисмо успели да добијемо одговоре. 

ТВ Б92: Ставили смо тачку на сарадњу са Ољом!

Телевизија Б92 јуче је послала званично саопштење у којем наглашава да су после 12 година ставили тачку на сарадњу са Ољом Бећковић. Компанија Б92 са жаљењем констатује да се напори за побољшање дугогодишње сарадње са ауторком емисије „Утисак недеље“ Ољом Бећковић и ПГ „Мрежа“ нису успели. Од стране ауторке емисије и продукцијске куће дошло је не само до одсуства разумевања и подршке него и до тешког нарушавања професионалне етике изјавама датим у јавности и оптужбама за наводне уцене и ултиматуме, а са очигледном намером дискредитације компаније Б92.

Руководство Б92 разочарано је понашањем госпође Бећковић, нарочито ако се узме у обзир 12 година сарадње и верности, улагања у њу око два милиона евра. Из свега наведеног даља сарадња компаније Б92 са Ољом Бећковић и ПГ „Мрежом“ представљаће тежак изазов, кажу у Б92.