Досије "Утисак недеље" (2014)
09. 10. 2014.
Вучић: Немам ништа са склањањем Утиска недеље
Премијер Србије Александар Вучић изјавио је јуче да нема везе са склањањем емисије Утиска недеље са телевизије Б92 и да се не слаже са наводима Извештаја о напретку са ЕУ о притисцима на медије.
"Изгледа је неко с ваше телевизије то забранио, или се није договорио, или је било нешто треће", рекао је Вучић одговарајући на питање новинара како коментарише наводе ауторке те емисије Оље Бећковић и дела опозиције да је он забранио ту емисију.
Вучић је додао да с тим случајем нема никакве везе, и да није добио никакав „озбиљан одговор" о њему.
Иначе, на питања и на све друго што говоре друштвенополитички радници не одговарам и у стању сам да издржим све могуће нападе. Кад се кандидују људи на изборима победићу их све заједно, тако да никакав проблем с тим немам", рекао је Вучић.
О медијима се повела и дискусија када је новинарка дневника ,,Блиц" поставила питање шта планира поводом озбиљних оптужби да постоје притисци на уређивачку политику у медијима.
Вучић је одбацио све наводе, рекавши да се већ једна оптужба о скидању садржаја са интернет сајтова испоставила као лаж, а у шаљивом тону је затражио од шефа Делегације ЕУ да се то унесе у извештај о напретку.
Коментари (2)
Остави коментар10.10.
2014.
Боље је свашта јести, негосвашта говорити
Овај проблем, који је окупирао свеколику Србију, а којег називам:„Дечко ајде олади", не би ни било да Србија није ОЛАДИЛА (по Вујаклији, оладити значи некога уништити, кокнути, раставити од живота, „оладио сам га“, „оладио сам га за 50 сома“ итд).
ОдговориВратите нам „Утисак“!
Крилатицу „Вратите нам Утисак“ лансирало је Удружење новинара Србије поводом „укидања“ емисије „Утисак недеље“ (емисија није укинута, али то је друга прича). С обзиром на изјаву (иницијалну капсулу) председника Удружења,: „Велики сам поштовалац Оље Бећковић и надам се да ће Б92 да поштује уговор који она има са том телевизијом. Све друго би био скандал“, Удружење сматра да је водитељ те емисије заслужила да се за њен „спас“ заложи ауторитет свих чланова, којих је пар хиљада.
Удружење је затражило да чланови потпишу петицију и, што је у најмању руку чудно, да ту петицију потпише „целокупна јавност“. Овакво понашање Удружења је недопустиво јер по чему је ова емисија битнија од низа других које су из разних разлога нестале са ТВ екрана и због чега укидање (или је неки други разлог прекида сарадње В 92 и Оље Бечковић) ове емисије приоритет јавности а није низ проблема са којима се суочавају грађани Србије.
О самој емисји овом приликом немам намеру да пишем, јер сам написао поприличан број текстова, а краћих и дужих осврта и коментара у разним листовима, на разним порталима, билтенима, више од двеста (види текстове „Утискачица антисрпског утиска, „Бараке су српска судбина“, „Ко је кога смагарчио“, „Утискачица и Председник, утисак године“ и др). Многи су ме грдили и изгрдили, али било је и оних који су у тој емисији видели оно што је видела и моја маленкост. Уосталом, Утисак није емисијиа Б92, Оља Бећковић није запослена у тој ТВ кући, не прима од те ТВ куће месечну плату, та јој кућа не уплаћује ПИО. Уговором је прецизирано да користи фреквенцију те ТВ куће. Потребно је подсетити да све емије тог профила, затим, разне ријалити емисије као што је „Фарма“, „Велики брат“, разни квизови, нису српска измишљотина. Све је преузимано и копирно од великих светских ТВ кућа. Сличне или истоветне емисије као што је Утисак, постојале су док је ауторка емисије била сасвим млада.
Е, сада морамо разрешити једно болно питање, што је мото овог текста: да ли Оља Бећковић или „краљица Утиска“ може себи дозволити да председника Владе назива „дечко“. Наиме, новинар који је интервјуисао г. Бећковић, поводом овог најважнијег националног и државничког питања, наводи да му је рекла: „како је дечко, уз помоћ својих послушника из медија, напаковао да је рекеташ и лакома на паре док народу смањују плате и пензије“. Новинар је упитао: „Хоћете ли да именујете тог дечка“. Она је одговорила: „Што се мене тиче он се зове дечко“. Новинар је појаснио, односно обавестио нас читаоце да је „дечко“ – Александар Вучић. Сматрам да ова јавна изјaва спада у најјасније примере неодговорности представника наше такозване интелектуалне елите. Јер ако ми не поштујемо државу, њене институције и устројство, и ако нам је приступ истима на нивоу уличног, како ће нас онда било ко други поштовати. Једно је критика, којој треба да буду сви подложни (нарочито ова влада на челу са премијером), а друго је потцењивање државе и њених институција. Намеће ми се једна изрека коју сам давно, још као гимназијалац, чуо од старих мудрих људи: “Боље је свашта јести, него свашта говорити“.
Нико не може а да не буде згранут, како толиком мржњом према „дечку“ тако и омаловажавањем државе у којој живимо. Рекао бих да се овде ради и о лошем васпитањ. Да је водитељка „Утиска недеље“ употребила било коју политичку квалификацију за, како каже, „дечка“, нико јој не би замерио, а најмање моја маленкост, с обзиром на критичке текстове о владарима у свим временима, текстове који нису деструктвни. Текстовима и наступима на ТВ каналима, желео сам само да помогнем (наглаашавам волонтерски, без иједне црне паре, по томе се интелектуалац једино разликује од ругих људи) унесрећеном српском народу и самим владарима, којима, нажалост, нема помоћи, јер себе сматрају свезнајућим, мисле да својим мудрим порукама доносе неизмерну срећу нама поданицима, да њихове генијалне идеје проучавају многи страни државници и аналитичари.
И поред ове критике, упитајмо се, да ли је у овој земљи било која институција иоле света. Мене не занима, и никада ме није занимало, ко је председник Владе или Србије, мене, а вероватно и све оне који су близу памети, занима како те институције функционишу, колико су одговорне као институције према народу, да ли и колико поштујемо и уважавмо те институције, да ли смо као народ склони да све бацимо под ноге.
Ако оптужбе О. Бећковић, УНС-а и другигх, потвртди председник Владе, а што би био основни ред и обавеза према свима нама, да је „укидач“ Утиска недеље, односно не демантује оптужбе, лично ћу стати на чело колоне у одбрани те ТВ емисије, иако се већ годинама залажем да се укине. Масмедији нису прћија председника влада. Нажалост, мислим да се иза брега нешто сасвим друго ваља. Неки кажу да се ради о интересу, односно новцу. Зато, понављам, у односе Утисак-Б92 се није требало мешати, а поготово придавати толики значај. Мој морални код ме нагони да преспитам даље чланство у Удружењу новинара Србије, иако сам још у прошлом веку (1967) постао члан Удружења новинара Југославије.
09.10.
2014.
Bas lepo
A ko je ukinuo Pravdu i Press? Dusko Dugousko?
Одговори