Досије "Утисак недеље" (2014)
19. 09. 2014.
Озбиљно урушен кредибилитет куће Б92
Како коментаришете неизвесност око емитовања емисије Утисак недеље?
Љиљана Смајловић, председница Удружења новинара Србије
Велики сам поштовалац Оље Бећковић и надам се да ће Б92 да поштује уговор који она има са том телевизијом. Све друго би био скандал.
Даница Вученић, новинарка Радио-телевизије Војводине
По мом суду, није кључно питање "каква ће бити одлука Б92" већ је оно: "А како смо стигли до тога да 2014. уопште разговарамо о укидању емисија, које се баве политичким и друштвеним темама, правдајући то програмским или комерцијалним разлозима?" Каква год да буде одлука, чак и да се Оља Бећковић поново у недељу увече појави на националној фреквенцији, она неће отклонити садржину проблема. А то је карактер система и друштва у коме живимо. Некада су емисије биле забрањиване отворено. Колико год звучало апсурдно, то је деловало "поштеније" од ове понуде коју је добила Оља Бећковић. Нећемо те укинути, само ћемо те, уз твој сопствени пристанак, сместити у мишју рупу, где су уосталом и медији и јавност у Србији.
Бојана Лекић, новинарка
Б92 дозволио је себи да се једна програмска одлука претвори у потез који додатно урушава већ озбиљно пољуљани кредибилитет ове куће. Катастрофалан пи-ар који је уз то за сопствену промоцију искористила друга медијска кућа која ни по чему не припада тој причи. Глупо да глупље не може бити.
Весна Малишић, уредница у недељнику НИН
Прво, цела прича око Утиска недеље симбол је да се политичари плаше медија, што је добро. Али је веома лоше ако постоји начин да се откупљивањем лиценце укине један формат који је остао да чува ватру. Ту неизвесност тумачим као покушај да се смањи штета.
Коментари (1)
Остави коментар22.09.
2014.
Цела прича
Цела прича је у томе да се подигне ниво, углед (рејтинг - рекли би високопорни списатељи) посрнуле емисије, зване Утисак недеље. Дакле, цела ова игра, замајавање овога унесрећеног народа (уз вулгарно вишемесечно пијачарење, колико ће бедним пензионерима смањити пензије, а они дрхте од процвнта, онда главни удари шаком по столу, само 10 посто, браво, вичу пензионери, поново ћемо за тебе гласати), своди се на то да нам та емисија утиска још 23 године (и после Оље, Оља, и после Тита, тито). И у социјализму и у капитализму, када је забрањено неко књижевно дело, позоришни комад, ТВ емисија, серија, углед тих аутора је нагло скакао. Многи су молили Бога да им уследи забрана. А, онда када дозволе објављивање, често смо били разочарани, јер се радило о обичној банали.
Одговори"Велики сам поштовалац Оље Бећковић и надам се да ће Б92 да поштује уговор који она има са том телевизијом. Све друго би био скандал".
Госпођо Смајловић, нисам очекивао да ћете Ви дати овакву изјаву. Прво, када већ, мање више, сви употербљавате речи - председница, посланица (зна се шта је посланица), пилотка, замјеница и др., што је недопустиво, зашто нисте написали "велика сам поштовалица". Друго, Ви сте поштовалица Оље Бећковић, уместо да сте поштовалица њене емисије. Требало је, драга госпо, да дате неку краћу оцену емисије, а не аутора (ауторице, рекли би списатељи) . Треће, употребљавате тешку реч - "скандал", односно свој став, јавни став, сте зациментирали: "Све друго би био скндал". Драга моја предсенице УНС-а, озбиљно Вам замерам и не само ја. Политичарима (свих влада, коалиција) та емисија не смета, јер су се сви, дакле и бивши и садашњи, често појављивали у Утиску. Морали су да се појаве, драга и поштована Љиљана, ја то лично знам. Садашњи Предсеник се, одмах након избора, у једном месецу појавио два пута на врућој столици Бећковићевне (о томе сам објавио два текста под насловом:"Ко је кога смагарчио" и "Утискачица и Председник, утисак годоине" (доставио сам текстове Кабинету Председника и неким листовима, укључујући и Ваш лист). У нормалним земљама, шеф државе, предсједник Владе, па и министри, појаве се једном у току године (или два пута) у масмедијима и то када се у земљи догоде неки озбиљни помаци или збивања. Знате ли шта значи вијест: “Шеф државе (или предсједник Владе) дао је интервју”. То у овој земљи не значи ама баш ништа, јер је ово партитократијска држава, свакодневно "лете" из листа у лист, са ТВ канала на ТВ канал као голубови с балкона на балкон. Уствари, ради се о перманентној предизборној кампањи (нормално, биће ускоро избори). Садашњи, а и неки ранији, министар спољних послова никако да схвати да је министар најзначајнијег министарства, стално је у партиским борбама, пева, пријети да му нико не сме изаћи на црту, нема префињено понашање једног министра иноистраних дела, а МСП тоне ли тоне.
Од прве емисије на једној другој ТВ , “Утисак недеље” изазвао је код мене можда неку ирационалну одбојност. Интуитивно сам закључио, осетио подвалу, а то је једино право закључивање, све је друго цитирано, парафразирано, научено из књига. Из године у годину, из емисије у емисију, утискачица нам упорно утиска у главу малтене једне те исте “личности” и њихове мисли, тако да ниједан водитељ, рекли би сте водитељица ТВ емисија нису толико пљачкали наше душе сваке недеље у 21 сат као “Утисак недеље” (неки злобници су се освратли на мој први текст "Утискачица антисрпског утиска", објављен и у једном углеледном недељнику, на неколико портала у земљи иностранству: “Зашто гледаш ту емисију, ваљда имаш даљински”). Посебно је мучно што свакога ословљава именом, са свима је на Ти, што замуцкује, у жељи, не да постави питање, већ да се представи неким њеним мислима и садржајима, клештима чупа речи, што је за водитељице и водитеље недопустиво (но, постало је нормално да многи буквално шамарају госте, бацакају се страном терминологијом, дакако погрешно изговарају стране речи или латинске изреке, акценат је посебна прича, нису га учили и савладали у кући у школи, већ на улици, псују итд). Муцање на ТВ-има је исто као када би фудбалера са преломом на нози тренер укључио у екипу да одигра утакмицу. Емисија о којој је реч није ТВ емисија, то је фирма (спада и у најскупљу робу, опаснију од ракета са нуклеарном бојевом главом) и то сестринска. Утискачица је судија, тужилац, иследник, нема теме, друштвене области, науке, коју не познаје, у једну ријеч, генијални сваштар. Био сам уверен, нажалост сам се преварио, да та емисија, намјештених утисака, броји последње дане, не само зато што је деструктивна већ зато што се понавља, постала је досадна, мучна, осим ако неће трајати до пензионисања водитеља (водитељице). Ни то нас не би зачудило, јер смо имали доживотног Предсједника, “све је исто само њега нема”, све то спада у комунистички синдром. Чак и онај Вучина не иде сваке године на Равну гору, а утискачица и њени ментори “јашу ли јашу на челу колоне уз ускау стазу планинску високо..”
На крају (иако нема краја), требало би споменути гледаоце који учествују у “Утиску”, гласају. “Прво гласај, гласај”, нападно диже тон утискачица. Односи се према гледааоцима сурово, миксер слике јој лови недопустиве гримасе. Утискачица их прекида у сред речи, вербално шамара, смеје им се, уз неукусне реплике. Нешто је толерантнија према намјештеним истомишљеницима.