Досије "Утисак недеље" (2014)
16. 09. 2014.
Када шоу са Ђоганијем истисне „Утисак недеље”
Вест да се најдуговечнији политички ток-шоу „Утисак недеље” можда више неће емитовати на Телевизији Б92 покренула је нове расправе о медијским слободама, али и петицију коју су покренули бивши уредници те куће „изреволтирани њеном садашњом уређивачком политиком”. У петицији се апелује на грчке власнике да промене име телевизије како би се „обезбедило очување дигнитета имена Б92, као и очување историјске улоге коју је имао”.
Паралелно са петицијом, београдски таблоиди објавили су да је Ољи Бећковић понуђено да њена емисија буде пребачена на кабловску телевизију Б92 инфо, јер се „Утисак недеље” не уклапа у нови концепт забавне, комерцијалне телевизије, у којој се, поред „Булевара”, прави и ријалити шоу са Ђоганијем и друге емисије сличног карактера.
А да неко не би случајно помислио да иза случаја „Утиска недеље” стоји актуелна власт, одмах се потрудио новинар Драган Ј. Вучићевић који је на „Твитеру” написао: „А што јутрос на вестима Б92 нема ни реч о Ољи и 'Утиску'. Ко је то забранио? Вучић? Или Матић?”
Уследио је још један твит: „Па како је за Ољу и 'Утисак' крива власт? Ваљда је крив Веран Матић који је Б92 продао Грцима 'злим профитерима'?”
Јуче се огласио и Веран Матић изјавом да „Б92 има вишегодишњу сарадњу са продукцијом Мрежа и аутором емисије Ољом Бећковић и уговор који је и даље на снази”.
„Медијске написе о наводним преговорима менаџмента, Продукције Мрежа и ауторке емисије не желим да коментаришем јер у њима не учествујем. Оно што могу да изјавим, као главни и одговорни уредник информативног програма ТВ Б92 и представник мањинског акционара Б92 Труста који не формира пословну политику компаније, јесте да 'Утисак недеље' и Оља Бећковић, по свим истраживањима, представљају сам врх популарности и квалитета у понуди ТВ Б92. Не постоји ниједан разлог да тако и не остане. Са оваквим мојим мишљењем упознат је и менаџмент куће који води пословну политику”, рекао је Веран Матић.
Питање колико све то има везе са покушајем гушења медијских слобода у Србији ипак се не може заобићи.
Раде Вељановски, професор новинарства на Факултету политичких наука, каже да ово свакако може бити индикатор и истраживачима и аналитичарима да се нешто дешава и са медијским слободама у Србији.
„Ако се ускраћује емитовање једној емисији која је већ годинама заштитни знак независног новинарства и у којој је могло слободно да се изрази критичко мишљење, то значи да су нам неки други приоритети важнији, рецимо зарада”, каже он.
„Али зарада је очигледно само изговор који замагљује онај прави разлог: да више не желимо емисију која је сувише слободномислећа. Дакле, то у сваком случају неће створити негативну слику само о Б92 него и о нашој медијској ситуацији и медијском систему уопште.”
Према његовим речима, проблем је што је наша стручна јавност у великој мери успавана, јер „таквих индикатора већ увелико има, а на њих реагују само новинарска удружења, док општа па и стручна јавност ћути”.
И Зоран Ћирјаковић, предавач на Факултету за медије и комуникацију, сматра да су медијске слободе смањене, али да то већ дуго траје и да и није толико у вези са актуелном влашћу.
„Можда је сада мало израженије, али то је рађено и раније, јер су увек постојале опасне везе између разних моћних кабинета и првенствено власника, а потом и уредника медија”, додаје он.
„Ми додуше не знамо разлог због којег је настао проблем око 'Утиска недеље', али мене не би изненадило да је проблем искрснуо управо због слободе изражавања критичког мишљења Оље Бећковић која је један од најбољих новинара код нас.”
У прилог тези да смањење слободе изражавања траје већ дуго и да се приватизација медија није показала као добра за медијске слободе, Ћирјаковић наводи да је већа група новинара већ отишла са Б92. Истовремено, он тврди да су неки људи који сада говоре о томе годинама ћутали.
„Међу организаторима петиције за очување дигнитета имена Б92 налази се и особа која се својевремено консултовала са политичарима за своје емисије, а такође и особа која је директно била укључена у уништавање Б92”, тврди он.
„Налазимо се у специфичној ситуацији, а пошто страни фактори који су раније били заинтересовани за медијске слободе у Србији више нису за то заинтересовани, бојим се да ће новинари који желе да се поштено баве својим послом имати јако мало савезника.”
Душан Машић, један од организатора поменуте петиције, иначе један од оснивача Радија Б92, а данас један од менаџера у Би-Би-Си-ју, каже да је све што се дешава са Б92 и осталим медијима последица контроле оглашивачких буџета од стране државе и људи блиских властима.
„У таквим околностима немогуће је професионално радити свој посао, а највећу цену плаћају медији са највећим кредибилитетом попут Б92. Од Пинка и 'Информера' нико и не очекује да буду објективни, тако да ти медији немају проблем. Они ће увек служити коме треба”, закључује Машић.
Караџић: Без ревизије лиценце Б92
Председник Савета Републичке радиодифузне агенције (РРА) Горан Караџић не жели да коментарише „оно о чему се за сада само прича”, али, на питање да ли би укидање емисија „Инсајдер”, „Утисак недеље” и „Кажипрст” изазвало ревизију националне лиценце коју је Б92 добио као информативно гласило, каже: „Дозвола за националну фреквенцију не зависи од појединих емисија. Она се добија на основу уређивачког концепта и Б92 ју је добио на основу свог целокупног програма. Према томе, дозвола се не може ревидирати на основу укидања једне или више емисија, јер програм је жива ствар, нешто се ствара, нешто се укида”...
А на питање да ли то онда значи да РРА не би реаговао уколико би „Утисак недеље” престао да се емитује на Б92, Караџић каже да РРА има девет чланова, да би можда неко од њих и поставио то питање, али да не може да говори унапред.
Коментари (1)
Остави коментар16.09.
2014.
ЧУДНО? Не!
То што се, наводно, збива на ”новинарском небу” само је привидно чудно, јер је, у основи, све јасно. Губе наиме, позиције трабанти дугогодишње власти, па су се сада узврпољили и траже помоћ (као у чланку који преносите) од некадашње перјанице СКС, извршних секретара за информисање да соле памет о слободи медија иако су жмурели и у претходној деценији кад је српски журнализам тек крахирао. У истом склопу је и поменути ”Утисак” превазиђен тим пре што је, истине ради, био егземплар пристрасности, страсни навијач једне политичке и идеолошке оријентације. У чије име сад да госпођа, па и сама станица што је емитовала програм, да говори? На УНС је да покрене разговоре куд иде српско новинарство. Озбиљно и што пре.
Одговори