Преписка о укидању ПДВ-а на ћирилична издања (2015)
30. 06. 2015.
Објашњење
Пита се коментаторка Злата Јелић дама очигледно потписана правим именом и презименом а да шта је „поштованом мени“ те и ја простаклуцима и безобразлуцима загађујем овдашњи јавни простор, ионако загађен политичарским и јавнорадничким примитивизмима. Мисли, ваљда, на непробрани речник гледе Смајловиче Љиљане.
Кад се дама већ није сакрила иза псеудонима, ред је да јој појасним разлоге мојих повремених исклизнућа у простаклуке.
Ако се, поштована Злато, присећате собитија из последњих четврт века, свакако сте приметили да у земљи Србији постоји мноштво такозваних националних раденика који нису ни јавни тужиоци ни судије, а којима је назвати некога „издајником“ или „квислингом“ као попити чашу ладне воде.
Са друге стране немају ништа напротив имају пуно тога „за“ кад се рехабилитују стварни издајници и квислинзи.
Идемо даље у појашњењу. Издаја (или велеиздаја) је тешко кривично дело, исто је то, ако не и горе, као назвати некога без доказа убицом или пљачкашем.
Будући да сам извесно време провео у странци Војислава Коштунице, тамо сам се жестоко навукао на легализам и од тада наовамо се свесрдно залажем за прављење разлика између мишљења судова и сублунарних булажњења самозваних патриота.
Те даме и та господа, међутим, држе да им чињеница да пишу ћирилицом и штампају новине ћирилицом даје за право да завапе као што је то Смајловићка недавно учинила да постоје и такви беспизорници и смутљивци који се залажу за забрану лепљена етикете „издајник“ на чела људи који никакву издају нису починили, нити им је суђено за то дело. Исто тако Смајловићка није у стању да пређе Пановићу преко изјаве да „ниједна нормална земља никада није била бомбардована“.
Оставимо по страни идиотизам лечења ненормалности још већом ненормалношћу, али Милошевићева Србија на коју је Пановић мислио ваистину није била нормална земља. Нешто смо се после у границама наших скромних могућности малчице поправили, гузеља све то према каквој таквој нормалности, овога пута под отежавујућом околношћу све ненормалнијег околног света.
Ајде да не дужим? Да ли моја маленкост тешко подноси етикету „издајник“, па због тога плајпичи Смајловићку? И друге Смајловићке. Ма јок. Старије је то од Смајловићки. И што је још горе неинвентивно, скомрачно, инертно. Где ли је оригиналност? Зар не би, рецимо, професионални неиздајници могли да нас „издајнике“ назову педофилима, скотолошцима, дилерима дроге, секстрафикантима и прочаја. Било би ефектније, било би то више у духу времена. А за крај утувите ово: Србија неће бити нормална земља све док је Смајловићка главна уредница „Политике“, листа који би у Србији требало да буде оно што је у Енглеској Тајм, или у Француској Ле Фигаро.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.