Преписка о укидању ПДВ-а на ћирилична издања (2015)
23. 06. 2015.
Латинично подметање
Једна од првих ствари које сам урадила када сам 2005. дошла на чело редакције „Политике” била је да Драгољубу Жарковићу понудим колумну у „Политици”.
Да се разумемо, нудила сам колумну и Биљани Србљановић: сматрала сам, тада као и сада, да је Србији потребан лист отворен према свим политичким опцијама, лист који зна да они који своје политичке противнике приказују као чудовишта у ствари настоје да се унапред ослободе обавезе да слушају њихове аргументе. Смењена сам 1. октобра 2008. године, али ми је било веома жао када је Драгољуб Жарковић пола године касније престао да пише у „Политици”.
Одбио је да прихвати смањење хонорара, а последњу колумну објавио је 27. марта 2009. У фусноти се опростио од читалаца речима: „Сасвим је у реду да се с променом концепта мењају и извођачи радова.”
Сада тврди да је одбио да пише за „Политику” из солидарности што сам ја срамно најурена с позиције главног уредника. Из тога би ваљда произишло да је срамно, нелојално што га критикујем кад обмањује читаоце.
Читалац ће сам да одлучи верује ли у оно што је Жарковић на ћирилици објавио шест месеци после моје смене или у оно што на латиници објављује шест година касније (не пет, како пише у његовој колумни у „Блицу”).
Сви ћемо се, међутим, са њим лако сложити да се „професионалност новинара мери са оним што је написано и објављено, а не врстом писма”, јер у Жарковићевом је подметању латиница потпуно недужна.
Коментари (1)
Остави коментар25.06.
2015.
Тужна Србијо
Уважена, све ми се чини да Ви нисте прочитали ниједан текст тога господина. Он је мало већи играч од Вас. Тај господин добро зарађује (независно да ли се служи ћирилицом, коју мрзи, или латаиницом) у Србији на Србији, а тако ми Бога и на осмишљавању српског народа. Никда нећу заборавити када је пре неких двадесетак година објавио интревју са познатим србомрсцем Ивом Вајглом (мислим да није потребно да Вам пишем ко је тај - један од аустријских коњушара). Пронађите интервју. Извршите анализу садржа интервјуа. Тада сам био шеф Мисије у Аргентини (акредитован у Уругвају и Парагвају). Послао сам му из Буенос Аиреса осврт на тај интервју. Радо ћу Вам га доставити, ако Вас занима. Његови излети с ТВ канала на ТВ канал и приче о Србији и српском народу, подсјећају ме на голубове који лете с балкона на балкон. Ах ти јадни балкони.
ОдговориДа ли је ово могуће: Д. Жарковић: Nikad nisam bio bliži da se složim s jednom bombastičnom ocenom Svetislava Basare: "Kad kažem Smajlovićka – mislim na cizelirano (цизелирати - једно од значења је дотерати нешто до савршенства, прим. ККС) orijentalno pokvarenjaštvo". Ко се и на кога позива, контроверзни новинар на лумпамбасадора. И данас се у диплпматском кору на Кипру препричавакју анегдоте о њему. Неки зли језици тврде да је експерт (дегустатор) за одређивање квалитета алкохолних пића. Док је био амбасадор наступио је у Утиску недеље. Бећковићка га је упитала да ли може да опише један радни дан амбасадора, а он је (у мајици са заштитним знаком крокодилчића) одговорио: „Дођем на посао, потпишем налог за куповину тоалет папира, ха, ха, ха“. Ето, уважена, чиме су се бавили наши амбасадори (баве се многи и данас: амбасадор у Лондону, такође србомрзац - Прибићевић, није знао шта припренма Енглеска, какву резолуцију припрема да су су Срби геноцидан народ, а амбасадор у Сарајеву Вучићевић није јавио да ће Бакир привалити шамарчину Николићу, о раду (нераду) амбасадора у многим амбасадама, и да не говорим).Слично питање му је поставила и једна новинарка у Амбасади на Кипру. Дао јој је исти одговор уз разне друге примјесе. Молили смо Коштуницу да не потписује акредитивна писма за више од двадесет амбасадора, међу којима су били - два посебна изданка, Басара и Ст. Протић. Драга госпођо, превише је у Србији ала и врана, посебно женомрзаца, који на таквим мјестима не могу да виде жене. Погледајте само синтагму, независно од Вас: „оријентално покварењаштво“. То ниједан интелектуалац, који је близу памети не би изговорио. То је недопустив став о свим оријенталним народима. Но, Србија је ово. У Србији може свака шуша да јавно лапрда и да те лапрдаче разни Жарковићи чак цитирају.