Од новинара се данас, навели су предавачи, очекује да уме самостално да креира вест за различите формате и да размишља мултимедијално. Ипак, додали су они, треба бити опрезан, јер брзина коју техничке иновације омогућавају понекад утиче на квалитет.

"Врло је битно размишљати о томе како ће прича тећи, шта је оно што је динамично, а шта нам је непотребно и сувишно. Зато би требало визуелно замислити цео прилог и кадрове који су нам потребни да бисмо пратили причу“, истакла је Катарина Стевановић, дописница BBC news на српском. Она је фриленсер и углавном снима кратке видео форме као што су експлејнери.

Стевановић је напоменула да је оптимално трајање видео експлејнера од једног до пет минута. Видео експлејнер може да чини и само текст без најаве испред. У првих неколико секунди је, како је објаснила Стевановић, потребно објавити реченицу која би привукла нечију пажњу.

Неизоставан део МоЈо новинарства (мобилног новинарства) су постали титлови, јер се, како је додала, такав садржај гледа на телефону док смо у покрету, током вожње или док ходамо, када је тон углавном искључен. CapCut је апликација која је Катарина препоручила за монтажу, јер је доступна и једноставна за употребу, а уз то даје додатне иновације које немају класичне апликације.

У том делу радионице говорило се и о ауторским правима за коришћење фотографија и музике.

Како се креира атрактивна фотографија, зашто су битне боје, композиција, пропратни текст и наслов, како линковати додатне садржаје, само су неке су од тема о којима је говорио Владимир Бијелић, уредник ревијалног издања и менаџер друштвених мрежа листа "Дневник".

"Многи новинари данас не разумеју друштвене мреже, које треба посматрати као одвојени медиј и као одвојену платформу, па и када је у питању профил који припада неком класичном медију", рекао је Бијелић. Он је приказивањем примера добре и лоше праксе конкретно указао на најчешће грешке које новинари праве.

На почетку је истакао да је "положена" фотографија раније била стандард, али да она данас не одговара објавама на друштвеним мрежама, посебно на Инстраграму. Приказао је примере у којима се јасно види када текст не одговара слици и обрнуто. Такође, истакао је да је важно трајање видео снимка за Инстаграм, односно, да је битно да не прелазе минут и по. Поменуо је и да је могуће пратити анализу учинка и тако сазнати колико људи је који садржај пратило.

Говорећи о фотографијама указао је на то да оне које изазивају емоције пролазе лакше, јер више ангажују публику, привлаче пажњу, изазивају реакцију. Свакако, истакао је да треба избегавати сензационализам, нарочито када су у питању осетљиве теме, јер "не може се кршити новинарски етички кодекс како бисмо добили више кликова".

Бијелић је додао и то да ће све о чему сада причамо врло вероватно ускоро бити превазиђено, те да је неопходно континуирано пратити иновације у производњи медијског садржаја на овај начин.

Присутни су као један од проблема навели и то да на терену често буде много колега који такође желе добро фотографију или видео снимак, па не можемо снимати тако да уђемо неком у кадар. На послетку, према коментарима присутних за успешно мобилно новинарство није довољана једна радионица, већ да је то процес учења и да се мора вежбати и кроз практични део.

Да би учесници могли да произведу квалитетан видео садржај, Лазар Дрецун им је говорио о правилном кадрирању, основној поставци расветних тела и естетским принципима снимања. Дрецун је представио најважније формате и кодеке, 4K, UHD i HD резолуције, а говорио је и о томе како функционише МОЈО апликација.

Он је током практичног дела предавања учесницима приказао делове опреме која се користи у професионалном снимању и додао да је савремени новинар често и сниматељ, монтажер, расветљивач, па и возач.  

Трка за информацијом посебно је ставила у неповољан положај веб новинаре, чији посао је све сложенији. О томе како се на вебу повезују текстови линковима и сликама, зашто су наслови другачији од наслова у класичним медијима, како задржати пажњу читалаца, шта је хиперлинк, шта су повезане вести и тизери, присутнима је говорио Александар Грубеша, веб уредник на порталу листа Дневник.

,,Веб новинар на терену, ‘наоружан’ мобилним телефоном, може да пошаље текст, видео или фотографију брже него икада раније. Свакако, у редакцији морате имати способног уредника да добијени материјал преточи у вест“, истакао је Грубеша.

Грубеша је додао да је данас мало читалаца који су верни посетиоци само једног портала, те да, тражећи неку вест, сви претражују истовремено више извора. Зато је, како је додао, неопходан кликабилан наслов. Ипак, Грубеша је истакао да овај наслов треба разликовати од кликбејта.

„Писање за интернет није слично писању за било који други медиј, јер су они који посећују онлајн медије нестрпљиви у тражењу информација које их интересују. Раније је циљ штампе био да се продају на трафици, а данас веб има за циљ да нас што дуже задржи у свом простору“, додао је.

На следећој радионици посвећеној МоЈо новинарству биће речи о техникама креирања крaтких видео форми (еxplainers и self-authored video) за различите интернет платформе. О овим темама говориће новинарка сарадница BBC news на српском Катарина Стевановић, док ће о алатима и апликацијама за припрему и обраду фотографија, видео снимака и текстуалног садржаја, говорити Владимир Бијелић, уредник ревијалних издања и менаџер друштвених мрежа листа Дневник.

Радионица ће бити одржана 24. октобра у простору УНС-ДНВ (Булевар Михајла Пупина 6/3, Нови Сад), са почетком у 16 часова.

Молимо вас да своје присуство потврдите на мејл адреси uns.dnv@gmail.com и наведете име и презиме и број телефона.

____________________________________________________________

Радионица се реализује у оквиру пројекта ,,Пиши, снимај и монтирај за веб. Буди веб новинар“ који се суфинансира из буџета Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

На предавању 17. октобра Лазар Дрецун из продукције Видеографија помоћи ће учесницима да савладају основе снимања мобилним уређајима, када су у питању кадрирање, снимање звука, основне поставке светла и стримовање. Веб уредник на порталу dnevnik.rs, који је некада водио и блог “Смисао друштвене лоботомије”, Александар Грубеша, помоћи ће полазницима да усаврше писање за веб, указивањем на разлике у писању за принт и онлајн медије.

Предавања одржана 24. октобра биће прилика савладавање технике креирања крaтких видео форми (еxplainers и self-authored video) за различите интернет платформе. Томе ће учеснике подучавати новинарка сарадница BBC news на српском Катарина Стевановић.

Владимир Бијелић, уредник ревијалних издања и менаџер друштвених мрежа листа Дневник, указаће учесницима на то како се користе алати и апликације за припрему и обраду фотографија, видео снимака и текстуалног садржаја.

Молимо вас да своје присуство потврдите на мејл адреси uns.dnv@gmail.com и наведете име и презиме и број телефона.

____________________________________________________________

Радионица се реализује у оквиру пројекта ,,Пиши, снимај и монтирај за веб. Буди веб новинар“ који се суфинансира из буџета Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Особе с хендикепом суочавају се с бројним проблемима и стереотипима у свакодневном животу, а чести сензационалистички наслови само продубљују предрасуде о њима.

На скупу ће бити речи како новинари могу допринети инклузији особа које су у ризику од социјалне искључености и биће представљен Приручник за извештавање о особама са хендикепом, Академске инклузивне асоцијације и Удружења новинара Србије.

Приручник је усклађен је са Кодексом новинара Србије, Законом информисању и медијима, као и Законом о забрани дискриминације и садржи корисне препоруке које ће новинарима и медијским радницима помоћи у решавању недоумица у опхођењу према особама са хендикепом.

На скупу ће бити речи и о улози медијске фотографије у извештавању о особама са хендикепом, а биће приказане фотографије на којима су особе са хендикепом у реалним ситуацијама и пред видљивим баријерама.

Говорници:

Катарина Томовић, аутор Приручника за извештавање о особама са хендикепом

Марија Ердељи, фотографкиња

Слађана Димитријевић, новинар

Модератор: Предраг Рава, новинар и социолог

Изложбу организује Галерија саверемене карикатуре “Миленко Косановић”. Радови, настали од 1965. до 2020. године, који сведоче о свим фазама стваралаштва и рада Миленка Косановића, биће доступни посетиоцима до петка, 7. јуна.

Карикатуре Миленка Косановића објављивали су објављивао водећи национални и инострани медији. Добио је више 100 домаћих и међународних награда.

УЛУПУДС му је за живота уручио награду за животно дело. Највеће домаће признање за новинску карикатуру Златни Пјер добио је 1996. године, а 2014. године му је уручено признање Почасни Грађанин Суботице.

У пензију је отишао из редакције Суботичких Новина. Био је члан Удружења новинара Србије, Удружења ликовних уметника и дизајнера са статусом Истакнути уметник.

Преминуо је 2020. године након краће болести.

  Са састанка СРГ за безбедност новинара у Новом Саду (фото: М. Витомировић)

Новинари који су професионално поступили и добро су упознати са свим чињеницама случаја којим се институције баве већ дуже време, постали су мете.

Представници Сталне радне групе за безбедност новинара Драгана Бјелица из УНС-а и Веран Матић из АНЕМ-а разговарали су данас са њима о конкретним корацима како би се обезбедила њихова сигурност. Бјелица и Матић навели су да СРГ настоји да постојеће претње које су пријављене добију правосудни епилог, а да одговорни буду кажњени.  

Присутни су били сагласни је да је важно убрзати процедуру од пријаве претњи до реакције полиције и тужилаштва. Неопходно је, навели су, и да новинари буду солидарнији и да се учврсти сарадња међу новинарским и медијским удружењима. Као један од планова наведена је и психолошка подршка новинарима који због претњи пролазе кроз стрес.

Састанку су присуствовали и председник Друштва новинара Војводине (ДНВ-УНС) Предраг Рава, новинарка портала Ин медија Верица Маринчић, Ксенија Павков са телевизије Н1, Жарко Богосављевић из медијске куће 021 и Ана Лалић, председница Независног друштва новинара Војводине (НДНВ).

Иницијатор састанка било је Удружење новинара Србије (УНС) са својим огранком Друштвом новинара Војводине (ДНВ-УНС).

.

„Светозар Марковић Тоза један је од најсветлијих примера антифашистичког отпора у Другом светском рату на нашим просторима. Он није штедео свој живот у борби за слободу коју и ми данас баштинимо“, рекао је председник ДНВ-УНС Предраг Рава. 

Он је навео да су се новинари окупили код спомен-обележја „како би одали почаст њему као новинару и уреднику, који је писао, штампао и дистрибуирао новине, илегално, у време када се једва могла сачувати глава на раменима“.

„Он је заједно са својим саборцима, од којих су многи мучени и убијени, па тако и сам Тоза, крчио пут истини. Тоза је 1943. године ухваћен и мучен како би одао важне инфомације и имена. Издржао је све то, али је на крају обешен, на данашњи дан, пре 81. годину“, подсетио је Рава.

Како је објаснио, Тозини посмртни остаци су првобитно сахрањени на Алмашком гробљу, а потом пренесени на Ново гробље у Новом Саду.

„Сведоци смо да се већ неколико деценија прави одређени отклон од антифашистичке традиције и то баш у време када је у новинарству потребно више храбрости. Због тога је важно да сачувамо сећање на Тозу као одређени светионик који није правио компромис. Овај 9. фебруар симболично ћемо чувати и покушаћемо да ишчупамо из заборава све оно што је слободарски дух у новинарству“, рекао је Рава.

ДНВ-УНС је пре неколико месеци објавио документарни филм "Слова од барута" који говори о Тозином тридесетогодишњем животу и страдању, његовом херојству и утицају на касније генерације.

Филм "Слова од барута" биће вечерас, на 81. годишњицу убиства Светозара Марковића Тозе, емитован на Првом програму Радио-телевизије Војводине са почетком у 21 сат.

Филм можете погледати и у наставку.

 

Изложба ће бити отворена 29. јануара у 19 часова у простору ОПЕНС-а (Булевар деспота Стефана 5), док ће радионица бити одржана дан касније, 30. јануара у 17 часова у простору ДНВ-УНС (Булевар Михајла Пупина 6/III).

Догађај који организује удружење Виа Панонија посвећен је особама са инвалидитетом које се свакодневно сусрећу са различитим баријерама, али и неетичким представљањем у медијима. Таблоидне и сензационалистичке објаве могу да иницирају сурове коментаре и реакције повећавајући праг толеранције на агресивну терминологију, што може довести и до насилног понашања у пракси.

Пред посетиоцима ће бити фотографије на којима су приказане особе са инвалидитетом у реалним ситуацијама, пред видљивим проблемима. Циљ овог пројекта је развој критичког мишљења и подстицање медија да о особама са инвалидитетом извештавају као о равноправним члановима друштва.

Осим изложбе као визуелне едукације, планирана је и стручна радионица на којој ће се анализирати примери лоше праксе – кршења професионалних и етичких стандарда, као и примери добре праксе и њени позитивни ефекти. Циљ је да се дефинишу проблеми, пружи разноврсност извора информација и развију знања за производњу недостајућих садржаја на ове теме, које су у јавном интересу.

Марија Ердељи је мастер ликовна уметница из области фотографије. Ради као фотографкиња у Покрајинском заводу за заштиту споменика културе, а као фоторепортерка сарађивала је са великим бројем домаћих и страних медија. Са својим радовима учествовала је на око 60 групних и 9 самосталних изложби у земљи и иностранству и добитница је великог броја награда и признања.

У публици на премијери седела је и Милица Карпузовић, унука Тозе Марковића, коју је пронашла новинарска екипа и која је говорила у филму. Унуку убијеног Тозе посебним аплаузом су поздравили публика и учесници трибине. 

На трибини су говорили радијски водитељ Дашко Милиновић, социолог и колумниста Алексеј Кишјухас и уредник портала 021 Зоран Стрика.

Речено је, између осталог, да заборављамо новинаре који су поднели највећу жртву да би истина и слобода тријумфовали, уједно и борце на чијим жртвама се изградио темељ наше слободе. 

Речи је било и о томе да је историјски ревизионизам државни пројекат и да се лаж организовано пласира у медије са позиција моћи како би избледело сећање на антифашистичку борбу, иако је и она део наше слободарске традиције.

"Људи попут Тозе Марковића су за мене вечити путокази. Зато када се сетим њих не пријављују ми се онлајн напади и увреде које примам, јер све то што се нама дешава је ништа наспрам оног шта су они доживели“, рекао је радијски водитељ и активиста Дашко Милиновић.

Он је додао да се новинарима могу сматрати и Тозини саборци попут Бранка Бајића, Веселина Маслеше и многи други који су писањем, док се већина склањала од ратног вихора, крчили пут истинитим вестима.

"Фашизам јесте поражен на фронту, али и даље истрајава у различитим облицима и данашњем друштву. Истицање нечији супериорности на основу етницитета или расе, величање култа личности и систематска дискриминација су константа људског бића и пре појаве фашизма“, истакао је социолог и колумниста Алексеј Кишјухас.

На питање у чему се огледа данашња културна хегемонија и који су њени савремени облици, Кишјухас је одговорио да свако време, свака идеологија, сваки режим одабира из историје кога ће се сећати и то чини у складу са својим системом вредности, те да су и образовање и култура, али и медији, у служби креирања пожељног садржаја.

Са друге стране, сматра он, немар и негирање антифашизма су такође исконструисани како би избледело сећање на антифашистичку борбу.

,,А мало је догађаја у историји који су тако црно-бели као што је Други светски рат“, сматра он и додаје да је на нама да се сећамо људи попут Тозе Марковића.

Уредник портала 021 Зоран Стрика рекао је да и данас има храбрих новинара, а посебно новинарки.

Он је напоменуо да нове генерације морају да знају да се страшне странице историје могу поновити уколико се опасност не препозна на време, односно, уколико не радимо на култури сећања.

Стрика се присетио да је у време његовог студирања журналистике историја новинарства био изборни предмет, али и да се ту нису много помињали новинари антифашисти. 

Истакао је и да се сусреће са великим бројем увредљивих порука које стижу као коментари на текстове са сајта који уређује.

"Препоручио бих свима да не читају такве коментаре, јер су многи од њих веома токсични“, напоменуо је Стрика и додао да управо ти коментари припадају фашистичкој реторици која је све чешће присутна у медијима.

Учесници скупа су истакли и да је у мају ове године неко оскрнавио гроб Светозара Марковића Тозе и да томе није придат нарочит значај, као и да починилац није пронађен.

Скуп је посетило више од 40 људи, од којих су се поједини укључили у дискусију. Могли су се чути различити предлози који би допринели очувању сећања на антифашистичку традицију, а заједнички закључак је да је неопходно јачати образовни систем и бранити слободу медија.

Овај награђивани фоторепортер „Дневника“, ТАНЈУГ-а, „Вечерњих новости“, члан Удружења новинара Србије, неко је ко окупља фоторепортере, сабира њихове радове у књиге и подсећа да треба да памтимо.

У просторијама УНС-овог огранка у Новом Саду, Друштву новинара Војводине, овог пута окупио је оне који нису професионални фотографи.

У предавању „Професија фоторепортер“ слушаоци су имали мали курс историје фотографије. 

Од 1826. године када је Нисефор Нијепс направио прву фотографију, преко прве фотографске технике дагеротипије, коју је у Србији први применио трговац Димитрије Новаковић, уз помињање прве жене фотографа у Србији Ане Фелдман која се овом професијом бавила 1865. до 1868. године.

Говорио је Дозет затим о фотографији у балканским ратовима, у Првом светском рату и именима Ристе Марјановића, Душана Шијачког.

Прича је довела и до данашње употребе мобилних телефона.

Како сам почео

Идеја да буде новински фотограф појавила се 1988. године. Наставник га је питао шта би волео да буде. То вече су се играле фудбалске утакмице Црвена Звезда-Рома и Партизан-Интер и Дозет је као из топа одговорио да би волео да је фоторепортер.

„Они лепо седе поред терена и уживају у фудбалу“, казао је Дозет.

И тако је наредне године, када је дошао на ред упис у школу, одлучио да то буде средња графичка, смер за фотографе.

„По завршеној школи радио сам као принтериста у приватној фото-лабораторији  и фотографисао дешавања која ми је газда захтевао. На једном од снимања 1996. године видео ме фоторепортер Јарослав Пап, један од најнаграђиванијих фотографа некадашње Југославије. По колегама ми је поручио да дођем у највеће дневне новине у којима је он уредник фотографије“, прича даље.

Први дан је схватио да ништа не зна, да га у школи скоро ништа нису научили и да треба да крене од нуле.

„Био сам клинац међу десет искусних фотографа од којих је половина била пред пензијом. Указао сам им дужно поштовање, а они се нису штедели у преношењу знања. Схватио сам ко је од њих за шта стручан и коме шта лежи“, наставио је Дозет.

Много се дружио и са пензионисаним фоторепортерима који су често имали обичај да сврате до редакције на кафу.

После две године хонорарног рада у дневним новинама прешао је у агенцију ТАНЈУГ.

„Посебно задовољство представљало је када имам добру фотографију и она се уместо досадашње једне насловне стране појави на насловним странама свих српских новина. То ме је као почетника толико испуњавало да сам више пара трошио на технику и обављање службених задатака него што ми је била месечна плата“, испричао је Дозет.

Познанства

Дозет је говорио о важности познанстава и контаката које добар фоторепортер мора да има.

„Џаба вам сво фотографско знање и сав таленат за фотографију ако себе не доведете  на локацију и у ситуацију да направите одличан снимак. Ако се богат човек мери по броју деце, добар фоторепортер се мери по броју познанстава и контаката које има у телефону“.

Насмејали су се присутни, али и бележили, цитате које је Дозет издвојио.

Међу њима су:  „За фотографа је важније да има јако добре ципеле него јако добру камеру“, Себастиана Салгада, „Куповином Никона не постајете фотограф. То вас чини власником Никона"...  

И, речи Арнолда Њумана, да: „многи фотографи верују да ако купе бољу камеру, могу направити боље слике. Најбоља камера вам неће радити ако немате ништа у глави или срцу”.

„Врхунска опрема долази до изражаја само на задацима на којим сте окружени са мноштвом врхунских фотографа, тада је свака ситница битна, као у формули један“, рекао је Дозет.

Дозет је као један од савета навео да фоторепортер обавезно треба да има возачку дозволу, али и аутомобил.

„Мој гепек је препун пуњача за струју за све уређаје. Затим ту је лаптоп, чизме, чизме до груди, стативи, остатак објектива који се не користе свакодневно, гомила батерија, лампи, навигација, средства против комараца, гас маска. Ово вам даје потпуну слободу јер никада не знате где вас шта може снаћи“.

Осим колега фоторепортера, наставио је, много можете научити од врхунских новинара, али је њих нажалост мало.

Савети

„Некада је важило правило да су у великим медијима уредници новинари и фотографи који су пред пензијом, који су прошли `сито и решето`. Нажалост у мноштву нових медија и листова то је све ређа појава. Искусне уреднике  не можете преварити и подвалити им лошу фотку јер су их у животу видели милион и радили су са стотинама других врхунских фоторепортера“, прича Дозет.

Као још један савет фоторепортерима навео је да уколико процене да имају посла са младим новинаром или младим, неискусним уредником, нипошто им не треба дати велику могућност да бирају.

„Процените колико им фотографија треба толико им и дајте плус две вишка. Никако им немојте дати све што сте снимили јер ће по правилу да све упропасте, а срамота ће бити ваша јер испод фотографија стоји ваше име, а не име уредника“, рекао је Дозет.

Причао је о ауторским правима, али и о друштву које не брине за фотографско наслеђе.

„Сваки фоторепортер у свом радном веку направи неколико милиона фотографија. Читаве фотографске архиве снимане више деценија завршавају на сметлиштима. Сем друштва велики кривци смо и ми, аутори. Свако од нас треба да има уредно сређену архиву, коју ћемо једног дана да оставимо својој деци у наследство или ћемо то да поклонимо специјализованим архивима како би то било доступуно јавности и после нас“, рекао је.

Предавање „Професија фоторепортер“,  организовано је као део пројекта Фото асоцијације Војводине подржаног од Покрајинског секретаријата за високо образовање и научноистраживачку делатност.

Зашто се данас, посебно у медијима, прави отклон од антифашистичке традиције, зашто олако заобарављамо истинске хероје, зашто заборављамо новинаре који су ризиковали живот радећи свој посао - нека су од питања о којима ће говорити радио водитељ Дашко Милиновић, уредник портала 021 Зоран Стрика и социолог и публициста Алексеј Кишјухас. Модератор трибине биће новинар и социолог Предраг Рава.

Скуп ће почети премијером документарног филма "Слова од барута" у режији новинара и публицисте Миљана Витомировића.

Молимо вас да присуство потврдите на мејл uns.dnv@gmail.com и наведете име и презиме, број телефона и редакцију.

Трибина се реализује у оквиру пројекта "Светозар Марковић Тоза – Слова од барута“" који се суфинансира из буџета Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Представнике овог синдиката упознали смо са податком да је нешто више од 60 одсто испитаника навело да су им током каријере угрожавана радна права, а да се половина њих није обратила нити једној институцији у тим ситуацијама.

Представнице УНС-а упознале су учеснике трибине са тим да новинари и медијски радници сматрају да им се радна права највише угрожавају изостанком надокнаде за прековремени рад, непоштовањем радног времена, отпуштањима и политичким притисцима. И да су високопозиционирани одговори које новинари виде као угрожавање радних права и непоштовање аутономије у раду, као и корпоративни притисак, односно притисак економских моћника.

Речи је било и о налазу да се сваки други испитаник изјаснио како су се радна права новинара и медијских радника погоршала у последнњих неколико година. Да је стање непромењено рекло је 32 одсто.

Највећи број испитаника, пренето је на трибини из истраживања, није задовољан примањима од рада у медијима.

Скуп се одржао у Радничком дому. У разговору су учествовали председник СССВ Горан Милић, генерални секретар Томислав Стајић и други представници овог синдиката међу којима и Љубенко Звиздић, члан Управе УНС-а и председник Самосталног синдиката графичке, информативне делатности и кинематографије Војводине, као и новинар и члан Управе УНС-а Миљан Витомировић.

Трибина је одржана у оквиру пројекта "Заједно смо јачи" уз подршку Међународног центра Улоф Палме.

Предавач је Дарко Дозет, дугогодишњи фоторепортер "Дневника", Танјуга и "Вечерњих новости" и члан Удружења новинара Србије. Током своје каријере Дозет је сарађивао са водећим светским новинским агенцијама.

Самосталне изложбе имао је у више од 50 градова у Србији и иностранству. Аутор је пројекта „Корени душе“, посвећеног Косову и Метохији, те коаутор пројекта „Сведоци трајања“, који приказује  српску културну баштину у Републици Румунији.

Аутор је фото монографије “Чувари успомена и сведоци историје”, посвећене фоторепортерима од Другог светског рата до данас, као и фотомонографије „20 година у једној секунди“, посвећене своме професионалном раду.

Предавања о новинској фотографији по позиву, у више наврата, држао је у Руском музеју фотографије, Музеју Војводине, на Универзитету у Новом Саду и Факултету за менаџмент Универзитета Унион.

Добитник је низа признања за рад и стваралаштво. Неке од најзначајнијих су: прва награда на Међународном фестивалу репортаже “Интерфер” (2015) и проглашен је за најбољег фоторепортера “Вечерњих новости” (2015), награда „Лаза Костић“ (2016), коју за фотографију додељује Удружење новинара Србије.

,,У периоду након Првог светског рата излазило је више од 50 листова на српском и још бар толико на немачком и мађарском језику. Долазимо до троцифреног броја новина у Новом Саду који је тада десет пута био мањи и са десет пута мање становника", истакао је проф. др Слободан Бјелица.

Према његовим речима, углавном су то биле дневне новине које су биле отворено страначке, па је тако „Застава“ била гласило Радикалне странке, „Јединство“ су уређивале демократе, а „Слободу“ социјалисти.

 Истражујући поменуте листове професор Бјелица је запазио да оно што данас називамо политичком коректношћу тада није постојало, те да су аутори текстова противнике ,,чашћавали“ разним увредама. Двадесетих година прошлог века политички избори су били чести, на сваке две године, па је и политичка пропаганда била константно присутна, али могле су се ту наћи и информације из свих активности живота локалних заједница. 

Бјелица каже да је упадљиво да су аутори текстова покушавали да врло сложене проблеме унутрашње и спољне политике спусте на ниво читалаца који су били слабо писмени. Он је закључио да је након 1929. године у периоду забрањивања странака и притисака на политичке неистомишљенике, медијска сцена из ,,разуздане" прешла у строго контролисану од стране државе и да се све свело на листове подржане и субвенционисане од стране власти.

Проф. Баровић је представио колаборационистичке листове тога доба као што је „Нова пошта“, а било је речи и о „Буђењу“ и „Новом путу“ који су излазили у Зрењанину, тадашњем Бечкереку, иначе, центру  пропаганде Димитрија Љотића. Врбас је поменут као центар тадашњих пропагандних активности у различитим областима културе. 

,,Радио се показао као главно пропагандно средство у Другом светском рату", рекао је професор Баровић.

Он је истакао да је радио, као медији млађи од штампе, био посебно практичан као ,,усмена пропаганда“, јер су га радо слушали сви они који нису довољно писмени да прате штампу. 

Први озбиљан радио предајник се појавио у врховној команди српске краљевске војске 1917. године у Нишу, у току Првог светског рата.

Након рата се развијао Радио Београд и емитовао је емисију ,,Национални час“ која је пропагирала југословенство. 

На трибини је препоручено свима који желе да се баве истраживањем пропаганде у војвођанској штампи да посете библиотеку Матице српске, али и да пронађу њена дигитализована издања. 

,,Историјски извори су често селективни, неки су изгубљени или уништени, па нам остаје штампа као сведочанство једног времена", истакао је Бјелица, али напоменуо да мора постојати критика извора и да се ништа не треба узимати ,,здраво за готово". 

Професор Баровић је рекао да је у истраживањима користио и полицијсе извештаје Управе Дунавске Бановине који се чувају у Архиву Војводине, а које су писали посебно обучени службеници пропагандисти.

Према његовим речим,а од аутора је за истраживаче незаобилазан Душан Попов и његова књига ,,Српска штампа у Војводини 1918-1941“.

Како су закључили професори, медијска пропаганда опасна је увек, нарочито за младе, јер став о себи и другоме формирају посредством медија и често оно што виде доживљавају као лично искуство.

Студенти који су били присутни на скупу рекли су да се пропаганда огледала и кроз архитектуру и уметност и да је симболима уопште придавана велика пажња. Дат је и предлог да се настави са сличним трибинама на ову тему која је, према мишљену присутних недовољно заступљена у истраживачком новинарству.

Видео прилог са скупа, као и снимак целог догађаја погледајте у наставку:

----------------------------------------------------------------------------------------------------

Текст је настао у оквиру пројекта „Медијска пропаганда у Војводини (1918-1945)“ који је суфинансирао Град Нови Сад - Градска управа за културу.

Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Целу радионицу о извештавању о жртвама насиља можете погледати у видеу испод.

Видео: ДНВ-УНС

Кроз проучавање медијске пропаганде кроз време и њеном утицају на друштвене токове можемо да допринесемо препознавању техника и метода које се и данас примењују у различитим сегментима медијског простора, од политичког и економском, до културног и верског.

На конференицији ће говорити професори Филозофског факултета у Новом Саду др Владимир Баровић и др Слободан Бјелица.

Молимо вас да присуство потврдите на мејл uns.dnv@gmail.com и наведете име и презиме, број телефона и редакцију. 

________________________________________________________________________________________

Пројекат се суфинансира из буџета Града Новог Сада - Градске управе за културу. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Приликом извештавања о насиљу кључно је, рекао је Витомировић на радионици у Новом Саду, поверење саговорника, институција и невладиних организација, a које се не добија лако.

Витомировић је на радионици која је била посвећена извештавању о трговини људима напоменуо да је некад у документаристици пожељно персонализовати особе чији идентитет је скривен, али тако да се приликом навођења имена и година промене стварни подаци.

Он је додао да понекад интерес јавности изискује да се приликом медијског извештавања открије идентитет особе која је осуђена.

Новинари су, рекао је Витомировић, често у дилеми и да ли да зарад ефективнијег извештавања експлицитно прикажу детаље као штo су, на пример, делови тела, повреде као последице насиља, или ране од интравенозне употребе наркотика.

Витомировић сматра да је понекад пожељно изазвати шок код гледаоца како би се произвела позитивна реакција, али да то не сме прећи у сензационализам, односно, таблоидно извештавање. Он је додао да је реконструкција догађаја у документаризму легитимна, али да јој не треба олако прибегавати, јер ју је тешко веродостојно извести.

Неопходно је, истакао је Витомировић, познавати технике снимања које служе заштити идентитета саговорника. Како се не би угрозила безбедност саговорника, битан је, додао је, и избор локације снимања у ком нам се не би поткрао неки лични детаљ или податак.

Као пример позитивне праксе на почетку радионице приказан је документарни серијал ,,Балкан маркет“, у којем је новинар и публициста Миљан Витомировић обрадио је тему трговине људима и проституције.

Након пројекције Витомировић је истакао да је водиo рачуна о поштовању етичких норми.

,,Као једну од мера предострожности и заштите гледалаца, серијал ,,Балкан маркет“ је имао  ознаку 'забрањено за особе испод 18 година' и емитовао се после 22 часа“, навео је Витомировић.

На радионици је речено и да новинари морају бити спремни на потенцијалне претње или тужбе од стране лица или организација којима није у интересу да се одређене теме покрећу у јавности.

Учесници су разговарали о о темама које би могли обрадити на наредним радионицама, а било је речи и о потенционалној сарадњи на будућем документарном филму.

__________________________________________________________________

Радионица се реализује у оквиру пројекта "Како етички извештавати о жртвама насиља" који се суфинансира из буџета Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Особама које трпе насиље веома је важно како медији извештавају, рекла је Падејски и навела пример када је безбедност жртве била додатно угрожена после непрофесионалног медијског извештавања.

„У питању је секундарна виктимизација и то је оно што жртва доживи када се на неетичан начин извештава о њеном искуству“, казала је.

Како је рекла Падејски, када медији извештавају о оваквим случајевима најчешће су им у фокусу савети како да се жена заштити, шта не треба да ради, како да се облачи и понаша, што није добра пракса, док се ређе говори о самом насилнику, чија оговорност се, како истиче, не сме умањивати.

На радионици се говорило и о извештавању о случајевима трговине људима.

„О проблему насиља над женама се у јавности мора говорити као о проблему у чијој основи је родна дискриминација“, рекла је она.

Падејски је истакла и то да је родно засновано насиље широк појам, али углавном погађа жене и да је познавање одговарајућих термина такође важно за професионално новинарство.

Учесницима радионице укратко су представљени и закони и нивои заштите жртава кроз историју, а приказани су примери добре и лоше праксе у извештавању -  једна репортажа и кратки анимирани филм на тему насиља у породици.

Напослетку, новинари су имали практичну вежбу која је подразумевала креирање две различите вести, једне објективне и једне сензационалистичке, а које су на крају заједно анализирали.

У Србији има једанаест Сигурних женских кућа, од којих се пет налази у Војводини, у којима раде стручна лица и са њима би новинари требало да буду у контакту када извештавају о насиљу у породици, речено је на радионици.

„Трагови лошег новинарства заувек остају и неопходно је да се подигне стандард у новинарству, те допринесе квалитетнијем јавном информисању“, истакла је Падејски.

ДНВ-УНС ће у наредном периоду организовати још три радионице од којих ће наредна бити уживо емитована на Јутјуб каналу Удружења новинара Србије.

Датуми радионица и стручна лица која ће водити преостале радионице из циклуса ,,Како етички изветавати о жртвама насиља“ су:

30.9. Биљана Кикић Грујић, криминолог и чланица Координационог тела за борбу против насиља у школама, говориће о насиљу на интернету и вршњачком насиљу.

7.10. Катарина Крајновић из Покрајинског завода за равноправност полова, говориће о значају институција у извештавању о насиљу и неравноправном положају жена у друштву.

14.10. Миљан Витомировић, новинар и коаутор докумемтарног серијала "Балкан маркет", говориће о техникама разговора са жртвама трговине људима и заштити приватности.

Радионице ће бити одржаване суботом од 10 сати у конференцијској сали СПЕНС-а, на адреси Сутјеска 2. Заинтересовани новинари и медијски радници за радионице се могу пријавити на мејл uns.dnv@gmail.com.

__________________________________________________________________

Радионица се реализује у оквиру пројекта "Како етички извештавати о жртвама насиља" који се суфинансира из буџета Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Радионице ће бити одржаване суботом од 10 сати у конференцијској сали СПЕНС-а, на адреси Сутјеска 2. Молимо заинтересоване колеге да се пријаве на мејл: uns.dnv@gmail.com.

Датуми радионица и стручна лица која ће их водити:

23.9. Нада Падејски, руководитељка Сигурне женске куће, говориће о насиљу у породици.

30.9. Биљана Кикић Грујић, криминолог и чланица Координационог тела за борбу против насиља у школама, говориће о насиљу на интернету и вршњачком насиљу.

7.10. Катарина Крајновић из Покрајинског завода за равноправност полова, говориће о значају институција у извештавању о насиљу и неравноправном положају жена у друштву.

14.10. Миљан Витомировић, новинар и коаутор докумемтарног серијала "Балкан маркет", говориће о техникама разговора са жртвама трговине људима и заштити приватности.

Прве две радионице ће бити уживо емитоване на Јутјуб каналу Удружења новинара Србије.

Сврха пројекта је унапређење квалитета јавног информисања кроз обуку новинара за професионално извештавање о жртвама породичног и вршњачког насиља, жртвама трговине људима и сексуалне експлоатације, као и жртвама насиља у новим медијима и на друштвеним мрежама. Незаобилазна тема је и етика у новинарству, као и законодавни оквири у којима се крећу слобода медија и заштита приватности и права грађана.

__________________________________________________________________

Радионица се реализује у оквиру пројекта "Како етички извештавати о жртвама насиља" који се суфинансира из буџета Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

На радионицама ће бити речи и о друштвеним мрежама које представљају моћно средство преноса и размене информација, али пружају и могућност дезинформација и манипулација, па се новинари морају упознати са изазовима и заблудама у њиховом коришћењу. Незаобилазна тема је и етика у новинарству, као и законодавни оквири у којима се крећу слобода медија и заштита приватности и права грађана.

Радионице ће бити одржаване суботом од 10 сати на адреси Булевар Михајла Пупина 6/3. 

Молимо заинтересоване колеге да се пријаве на мејл: uns.dnv@gmail.com

______________________________________________________________________________

Радиница се реализује у оквиру пројекта  "Како етички извештавати о жртвама насиља" који се  суфинансира из буџета Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.