ДНВ-УНС
17. 10. 2018.
Медији на друштвеним мрежама сензационалистичким објавама често крше новинарски кодекс
Највећи део медија у Србији сензационалистичким објавама на друштвеним мрежама драстично крши новинарски кодекс, закључак је трибине о поштовању етичких стандарда новинара и медија на друштвеним мрежама коју је организовало Удружење новинара Србије (УНС) са својим огранком Друштвом новинара Војводине (ДНВ-УНС).
На трибини коју је водио веб уредник "Дневника онлајн" и блогер Александар Грубеша, уредник портала „Данас онлајн“ Бојан Цвејић рекао је да сматра су у онлајн медијима драстичнији примери кршења новинарског кодекса него у штампаним.
„Много је већи број портала, па су они самим тим у већој трци за што већим бројем посетилаца. Зато сензационализмом, насловима, фотографијама, опремом текстова, и на сајтовима, али и на друштвеним мрежама, покушавају да привуку већи број посетилаца“, рекао је Цвејић на трибини у Новом Саду.
Он каже да дневни лист „Данас“ нема посебна правила како представља вести на мрежама.
„Пренесемо текст онако како је у новинама. Иначе, тражимо особу која ће се бавити само тиме. Надам се да ћемо тако побољшати наступ на друштвеним мрежама, јер смо схватили да то недостаје. Делимично смо задовољни како нам пролазе објаве на мрежама, али је потребно да то буде занимљивије, јер је на мрежама махом млађа публика“, рекао је Цвејић.
Када је реч о понашању новинара на друштвеним мрежама, он истиче је у овом листу немају конкретна правила, али да је било ситуација да су новинари на Твитеру улазили у расправе са саговорницима, представницима политичких партија….
„Тада је био савет да то не треба радити, јер се, пре свега, саговорницима не затварају врата, а друго – чему то да се новинари са неким расправљају на друштвеним мрежама?“, рекао је Цвејић.
Главни и одговорни уредник „Медијске куће 021“ Слободан Крајновић каже да у овој редакцији постоје препоруке како би новинари требало да се понашају на друштвеним мрежама, али не и конкретна правила.
Како наводи, публика на Фејсбуку је изузетно нелојална и није њихова примарна публика.
„То је публика која 'скролује' екран и улази у разне медије. Ако питате где си нешто прочитао одговор је - на Фејсбуку. Зато користимо Фејсбук само као платформу да ширимо информације“, каже Крајновић.
Главни и одговорни уредник Редакције Мултимедијалног програма WEB Радио-телевизије Војводине Ладислав Лазић навео је да ова редакција нема директну интеракцију са публиком на Фејсбуку, односно да не одговара и не улази у полемику на друштвеним мрежама.
„Немамо у РТВ-у препоруке како комуницирати са публиком. Имамо менаџера друштвених мрежа и он поставља вести, али не улази у расправе. На западу се то ради, али за то треба имати финансијских средстава. Да бисте имали неког озбиљног ко се тиме бави, морате добро да га платите, а и сервиси Фејсбука и других друштвених мрежа морају да буду плаћени. За озбиљне медије то су озбиљни новци. Треба имати тим људи, посебну стратегију, а опет је питање колико би то довело до повећања читаности, односно до користи“, рекао је Лазић.
Када је реч о понашању новинара на друштвеним мрежама и обавезује ли и њих новинарски кодекс, уредница УНС-овог сајта „UNS online“ Кристина Ковач рекла је да је УНС, заједно са Коалицијом новинарских и медијских удружења, направио препоруке за понашање новинара у онлајн сфери.
„Желели смо да помогнемо новинарима одређеним препорукама, али да у исто време поштујемо њихово право на слободу говора, изражавања. Нарочито када говоримо о наступу новинара на њиховим личним профилима на друштвеним мрежама. Новинари у свом наступу морају увек да имају у виду да су у исто време и представници својих редакција“, рекла је Ковач.
Она је истакла да сваки новинар има право на своје мишљење и свој став, али да је чињеница да друштвене мреже користе махом млади људи који често нису довољно медијски писмени и који због тога често новинаре перципирају као представнике одређеног медија.
„Због тога они често не могу да разлуче да ли је нешто што је новинар написао на свом профилу став тог новинара или и став читаве редакције у којој ради. То може довести у проблем и самог новинара, али и медиј. Препорука УНС-а је да увек, што због свог, што због кредибилитета медија у којем раде, новинари на својим личним профилима имају у виду да су заправо и представници одређених медија.“, рекла је Ковач.
Слободан Крајновић каже да одваја лично мишљење новинара од ставова редакције.
„Ипак, мора се обратити пажња и на лични наступ новинара на друштвеним мрежама. Све је то у домену препорука јер се ради о основним људским правима. Ево примера - један колега је почео да ради за велику телевизију где му је била висока плата. На самом почетку рада објавио је на свој Фејсбук налог фотографију са мора, са камерманом, седе, пију пиво. Врло банално. Уклонио је фотографију после два дана. Дођем до особе из те медијске куће из људских ресурса и она каже: 'То је већ психолошки моменат. Он има толико велику плату да апсолутно не жели да ризикује могућност било каквог уласка у конфликт'. Он је то сам урадио. За њега је завршена било каква комуникација на друштвеним мрежама до год ту ради. Тако је тамо где је посао пуно плаћен. Тамо где сте мање плаћени је другачије. Ту се људи боре за своја људска права“, рекао је Крајновић.
Он додаје да Радио 021 нема капацитета да више контролише и више улаже у рад на друштвеним мрежама.
„Неке вести и не шерујемо на Фејсбук јер знамо да нећемо моћи да одржимо контролу и да ће бити ширења говора мржње. Уколико приметимо да се то дешава, ту објаву уклонимо“, каже Крајновић.
Бојан Цвејић истакао је да и „Данасу“, у етичком смислу, највећи изазов представљају коментари на Фејсбуку.
„То се тешко контролише и то би неко морао 24 сата да прати. Ми смо имали случај да неке теме и не делимо на Фејсбук јер знамо да ће изазвати реакције, да ће бити ширења мржње, хомофобије и слично“, рекао је Цвејић.
Како кажу новинари, чињеница да читаоци на друштвеним мрежама углавном прочитају само наслов и тизер и на основу тога креирају став, довела је до повећања неодговорности медија.
„По неким истраживањима око 8% људи кликне на вест, а од тога 98% не прочита до краја. Када имате такве податке, онда вам је јасно како таблоиди креирају свет за себе и дижу тираже“, каже Крајновић.
Ладислав Лазић рекао је да се у РТВ-у труде да наслов буде такав да читалац кликне на вест.
„Трудимо се да тај наслов не буде сензационалистички, али да ипак привуче публику. Да буде недоречен, али да не прелази границу“, рекао је Лазић.
Бојан Цвејић навео је да се начини на које се привлачи публика, али и крши Кодекс на друштвеним мрежама мењају.
„Чини ми се да сада све мање има налова типа: „Сензационално“ и „Нећете веровати“, а све више објава где су наслов и тизер у реду, али се постави фотографија тако да се не види у целости, па морате да кликнете да бисте је видели. Надам се да ће једног дана публика и тога да се презасити“, рекао је Цвејић.
Велику улогу у оваквом начину вођења профила медија на друштвеним мрежама, сагласне су колеге, има и новац.
„Улагања на интернету су драстично порасла. Удео новца у оглашавање на интернету био је у 2016. години 15% од укупне суме издвојене за маркетинг, а мислим да је у овој години то већ 16, 17% и иде на горе. Говорим о дестинама милиона евра. Тај новац искључиво долази од великих компанија. Он одлази агенцијама које се баве оглашавањем, а одатле у медије као што је Рингиер, Адриа медија група, Колор прес група… Ту онда већ не можемо да говоримо о етици, већ о кликовима. Кликови доносе милионе и ту долазимо у зачарани круг. Од тог новца не оде ништа онима који се професионално баве новинарством“, рекао је Крајновић.
Ладислав Лазић рекао је да и поред ове чињенице сматра да ће објективно новинарство опстати.
„Ми радимо рударски посао, али смо на бранику друштва и 'право' новинарство мора опстати. Не могу да замислим друштво без озбиљних медија“, рекао је Лазић.
Реализацију скупа подржао је Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама, који је доделио средства.
Коментари (3)
Остави коментар18.10.
2018.
Ah...
List Danas je primer cio-vrednosti; "slobode", "demokratije", "nezavisnosti"...
Одговори17.10.
2018.
Ah...
Novinari su davno prešli "crvenu liniju" koju su postavili nenovinari, ovo danas su posledice. I biće još teže.
Одговори17.10.
2018.
ХМ?!
Нисам сигуран за друштвене мреже, јер у тој безобалној области ни јуче, ни данас, ни сутра није како је било, како је и како ће да буде, али ни сајтови нису баш сјајни, почев од тога да имају "црне листе" лица чије коментаре не објављују, до огромне сујете новинара који не признају ни језичке, а камоли логиче грешке у својим текстовима. Управо у оном првом предњачи "Данас", толико хваљен на овом скупу?!
ОдговориНејасно због чега. Када покушам да коментаришем текст "глодура" Петровића, не постоји шанса да буде објављен јер је критички, а то је онда прерасло и на друге текстове,па постављају разне препреке бирања ауто знакова, самопослуга на слици .... Било би смешно да није тужно, глупо....
Моје искуство је, да редакција листа "Данас" жели да чује само оне, који се са њима слажу.
А ви их хвалите и даље!?
П.С.
Једна од важних лекција у новинарству, некада, била је, да се из наднаслова, наслова и поднаслова види суштина текста, а то је довољно за све који "кликну" на вест, да сазнају о чему се ради.