Насловна  |  Актуелно  |  ДНВ-УНС  |  Медијска пропаганда у Војводини некад и сад - од крајње левице до крајње деснице
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

ДНВ-УНС

30. 10. 2023.

Аутор: Предраг Рава Извор: УНС

Медијска пропаганда у Војводини некад и сад - од крајње левице до крајње деснице

Које су биле методе медијске пропаганде у Војводини у периоду између два светска рата и како препознати пропагандно деловање данас, биле су теме скупа који је организовало Удружење новинара Србије (УНС) са својим огранком Друштвом новинара Војводине (ДНВ-УНС).

Сам термин пропаганда је, како је истакао проф. др Владимир Баровић, настао у 17. веку, када га је употребио Папа Гргур 15. Тадашње пропагандно деловање католичке цркве било је нека врста одговора на ширење протенстантизма, али није имало данашњу конотацију пропаганде.

,,У периоду након Првог светског рата излазило је више од 50 листова на српском и још бар толико на немачком и мађарском језику. Долазимо до троцифреног броја новина у Новом Саду који је тада десет пута био мањи и са десет пута мање становника", истакао је проф. др Слободан Бјелица.

Према његовим речима, углавном су то биле дневне новине које су биле отворено страначке, па је тако „Застава“ била гласило Радикалне странке, „Јединство“ су уређивале демократе, а „Слободу“ социјалисти.

 Истражујући поменуте листове професор Бјелица је запазио да оно што данас називамо политичком коректношћу тада није постојало, те да су аутори текстова противнике ,,чашћавали“ разним увредама. Двадесетих година прошлог века политички избори су били чести, на сваке две године, па је и политичка пропаганда била константно присутна, али могле су се ту наћи и информације из свих активности живота локалних заједница. 

Бјелица каже да је упадљиво да су аутори текстова покушавали да врло сложене проблеме унутрашње и спољне политике спусте на ниво читалаца који су били слабо писмени. Он је закључио да је након 1929. године у периоду забрањивања странака и притисака на политичке неистомишљенике, медијска сцена из ,,разуздане" прешла у строго контролисану од стране државе и да се све свело на листове подржане и субвенционисане од стране власти.

Проф. Баровић је представио колаборационистичке листове тога доба као што је „Нова пошта“, а било је речи и о „Буђењу“ и „Новом путу“ који су излазили у Зрењанину, тадашњем Бечкереку, иначе, центру  пропаганде Димитрија Љотића. Врбас је поменут као центар тадашњих пропагандних активности у различитим областима културе. 

,,Радио се показао као главно пропагандно средство у Другом светском рату", рекао је професор Баровић.

Он је истакао да је радио, као медији млађи од штампе, био посебно практичан као ,,усмена пропаганда“, јер су га радо слушали сви они који нису довољно писмени да прате штампу. 

Први озбиљан радио предајник се појавио у врховној команди српске краљевске војске 1917. године у Нишу, у току Првог светског рата.

Након рата се развијао Радио Београд и емитовао је емисију ,,Национални час“ која је пропагирала југословенство. 

На трибини је препоручено свима који желе да се баве истраживањем пропаганде у војвођанској штампи да посете библиотеку Матице српске, али и да пронађу њена дигитализована издања. 

,,Историјски извори су често селективни, неки су изгубљени или уништени, па нам остаје штампа као сведочанство једног времена", истакао је Бјелица, али напоменуо да мора постојати критика извора и да се ништа не треба узимати ,,здраво за готово". 

Професор Баровић је рекао да је у истраживањима користио и полицијсе извештаје Управе Дунавске Бановине који се чувају у Архиву Војводине, а које су писали посебно обучени службеници пропагандисти.

Према његовим речим,а од аутора је за истраживаче незаобилазан Душан Попов и његова књига ,,Српска штампа у Војводини 1918-1941“.

Како су закључили професори, медијска пропаганда опасна је увек, нарочито за младе, јер став о себи и другоме формирају посредством медија и често оно што виде доживљавају као лично искуство.

Студенти који су били присутни на скупу рекли су да се пропаганда огледала и кроз архитектуру и уметност и да је симболима уопште придавана велика пажња. Дат је и предлог да се настави са сличним трибинама на ову тему која је, према мишљену присутних недовољно заступљена у истраживачком новинарству.

Видео прилог са скупа, као и снимак целог догађаја погледајте у наставку:



----------------------------------------------------------------------------------------------------

Текст је настао у оквиру пројекта „Медијска пропаганда у Војводини (1918-1945)“ који је суфинансирао Град Нови Сад - Градска управа за културу.

Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси