ДНВ-УНС
02. 12. 2022.
Између два светска рата у Војводини излазило 517 листова на језицима националних мањина
Јавност није довољно упозната са богатом историјом новинарства и великим именима којима можемо да се дичимо, речено је на трибини о историји новинарства у Војводини између два светска рата, коју је јуче у Новом Саду организовало Удружења новинара Србије – Друштво новинара Војводине (УНС-ДНВ).
Иако су након Великог рата примат преузели престонички листови Политика, Време, Правда и у Новом Саду, Суботици, Зрењанину, Сремској Митровици и другим већим местима, развијала се дневна штампа, формирала су се новинарска удружења и настали су први таблоиди који су писали о бројним аферама из тог времена, рекао је професор Баровић.
,,Новинари су имали потребу да се удружују како би побољшали свој друштвено-економски положај, па је угледни новинар, песник, друштвени радник и књижевни критичар гркокатолички прота Јован Храниловић као новинар и уредник сматрао да је неопходно окупити и ујединити новосадске новинаре око идеје заједничког организовања, што је, показаће се, био веома тежак и незахвалан посао. За потпредседника секције именован је познати и угледни немачки новинар Вилхелм Еренвал Доротка уредник „Деутсцхес Волксблатт-а“, а за секретара је изабран Каменко Суботић уредник и новинар „Дунава“, додао је проф. Баровић.
У првој години рада Новосадске секције прописане обавезе плаћала су 43 члана, а међу њима је било само 19 професионалних новинара који су били запослени у редакцијама. Према Баровићевим речима положај новинара није био завидан. Нису имали социјално и здравствено осигурање, а плате су им биле мале.
Зато је 24. фебруара 1922. године организована новинарска хуманитарна забава у великој дворани хотела „Слобода“. Игран је балет, паркетне игре, угледни уметници су певали и рецитовали, а забава је оцењена као веома успешна.
Он је додао да у то време у штампи није било политичке коректности, у данашњем смислу те речи. Грубе увреде нису биле реткост, али и битно је истаћи да је Новосадска секција бринула о етичким стандардима, те је издала саопштење у ком се наводи да њен члан не може бити онај новинар који помиње и вређа нечију породицу или лично вређа другог новинара.
|
Професор Бјелица у својим истраживањима штампу користи као историјиски извор и напомиње да Новосађани имају среће што Матица српска чува све поменуте примерке штампе.
,,Зенит новинарства у Војводини био је двадесетих година прошлог века, иако је београдска штампа била конкурентнија посебно што није више било границе са Војводином”, појашњава Бјелица. Интересантна је, са данашње тачке гледишта, чињеница коју је он изнео, да су се листови углавном издржавали од претплате. Бјелица је поменуо и књигу Душана Попова ,,Српска штампа у Војводини”, која је обавезна литература за истраживаче новинарства у међуратном периоду.
Професор Немет представио је медије националних мањина у међуратном периоду. Он је напоменуо да је посебна детерминанта био рат, односно, нови друштвени положај и статус Мађара после 1918. године.
,,Међуратни период је период велике светске привредне кризе. Оскудевало се у многим стварима. Није било лако доћи ни до папира за штампу, па је и то био један од разлога због којег су многи листови постајали таблоидни, трудећи се да уз сензационалистиче наслове, одрже тираж”, рекао је Немет и додао да је свакако невероватан податак да је у то време излазило чак 517 листова на језицима националних мањина, од тога чак 200 на мађарском језику.
| Познати новосадски новинар Велислав Веца Спасић је писао за велики број листова, а уређивао је и таблоид Савремени Нови Сад који је садржао текстове и илустрације о скандалима попут вести о томе где се налази дивља нудистичка плажа, сензационалистичких чланака о кокаинским аферама и прељубничким аферама истакнутих чланова друштва. Спасић је основао и прву приватну брзојавну новинску агенцију, али је радио и за лист „Нова пошта“ који је излазио за време мађарске окупације, што га је након рата коштало живота. |
Снимани су и филмски журнали који су били слични данашњим документарним телевизијским прилозима. Произведен је, у тешким условима, велики број таквих документараца, а посебно место у тој продукцији има Ернест Бошњак чији рад би, како је речено, морао више да се истражи.
Радионица је суфинансирана од стране Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
Коментари (1)
Остави коментар03.12.
2022.
Српска штампа у Новом Саду
Период у коме се објављивало 517 листова националних мањина био је у Краљевини Југославији. Колико је било листова у Социјалистичкој Југославији?
ОдговориЗа Србе је много значајнији података да је у Новом Саду, под Аустро-Угарском влашћу, уочи Првог светског рата, било 3 (три) дневна листа: "Застава", "Браник" и "Српство". Каква је била ситуација после Првог светског рата?
Данас Срби у Новом Саду, немају свој етнички лист, јер "Дневник" се штампа на српском језику, који је званични језик у Србији. Треба навести и податак да је "Дневник", вероватно, добио назив, по "Србском Дневнику" Данила Медаковића који је излазио у овом граду од 1852 - 1864 године. Под називом "Српски дневник" излазио је и у Будимпешти 1888. и 1889. године, па и Њујорку, 1919. и 1825 - 1931. године, према подацима из Библиотеке Матице српске у Новом Саду.
И овде је српски предзнак "склоњен" и ми немамо ни један дневни лист у Војводини са српским предзнаком.
Како да протумачимо понашање власти у Аустро-Угаској, а како у Југославији и Републици Србији? Колики је број Срба у Новом Саду уочи Првог светског рата, а колики у Југославији и Републици Србији?
ДЕЈАН ТОМИЋ, члан УНС-а