ДНВ-УНС
03. 11. 2022.
Јелена Зорић на конференцији „Стоп некажњивости!“: Неактивност државних органа у случају убиства Пантића нас чини уплашенима и пониженима
"Језиво је сазнање да дуже од две деценије не може да се реши убиство новинара Милана Пантића. То нас све чини уплашенима, али неактивност истражних органа чини нас пониженима", рекла је новинарка листа Време и Балканске истраживачке мреже (БИРН) Јелена Зорић на конференцији УНС-а поводом Међународног дана борбе против некажњивости злочина над новинарима.
Поводом сазнања УНС-а да је Тужилаштво за организовани криминал преузело случај новинара Милана Пантића од Вишег јавног тужилаштва у Јагодини, заменик Републичког јавног тужиоца, Бранко Стаменковић, казао је да је са његове стране незахвално коментарисати овај предмет, с обзиром на то да га није имао пред собом и није могао да изврши анализу тих радњи.
"После 21. године надам се да у том предмету има довољно доказних трагова који би евентуално могли да укажу у ком даљем правцу би поступање тужилаштва, полиције и суда могло да иде. Не могу да се сложим са тим да је то полицијски разрешено, у том случају би значило да пред тужиоцем стоје докази у барем основи сумње да су одређена лица извршила кривично дело.", истиче Стаменковић.
Како каже, ако нема таквих доказа, онда нема ни даљег напретка.
„Уколико постоји и најмањи разлог законске снаге да Тужилаштво за организовани криминал преузме поступање у овом предмету у складу са законом, оно ће то и урадити. Ако ти елементи не постоје, ту је други начин на који тужилачки систем може да помогне другим деловима, а то је да искуснији тужиоци помогну другим колегама у раду на предмету“, рекао је Стаменковић.
Додао је да је тачно да постоји и измештање предмета и да је на основу законских могућности за тако нешто потребно да се испуне законски услови.
Новинарка Јелена Зорић је говорећи о раду истражних органа истакла да њихова неактивност новинаре таргетира изнова као лаке мете, поготово та гомила флоскула, зашто нешто не би могло да се уради.
"Тужиоци и закон постоје ради грађана и убијених новинара, а не убијени новинари и грађани не постоје ради закона и тужилаца. Ако постоје индиције и ако је велики интерес јавности и ако је понижење и узнемирење, не само јавности него за сваког новинара у Србији да се нешто не решава 21. годину, не знам шта више Тужилаштво за организовани криминал има да размишља ", истакла је Зорић.
Када било који новинар пријави претње, тада штитимо себе, каже Зорић, а држава штити новинаре када донесе правоснажну пресуду и случај реши.
Брату: Чак 55 одсто новинара сматра да им је безбедност угрожена
Шеф мисије ОЕБС-a у Србији, Јан Брату, рекао је да су он и његове колеге из ОЕБС-а фрустрирани што ти процеси толико трају.
За случај убиства Пантића рекао је да му је драго што се тај случај креће кроз систем правосуђа, али сматра да је још далеко његова финализација.
"Морам рећи да је српско законодавство добро, али је само питање како се оно спроводи, односно не спроводи. У том погледу разумем фрустрацију која постоји, која се види. Морам рећи да постоје мали кораци унапред који се виде, али је потребно урадити много више како би систем реаговао и поставио се на своје место" истакао је он.
Мисија ОЕБС је спровела истраживање које је подразумевало анкету са фокус групама, а Брату је на УНС-овој конференцији саоштио реузлтате који су показали да више од половине анкетираних новинара сматра да им је безбедност угрожена.
"Чак 55 одсто испитаника сматра да им је безбедност угрожена због њихове врсте посла, 44 процената анкетираних је упознато са процедурама које су им на располагању када је реч о њиховој угрожености, а само 30 одсто испитаника је пријавило неке од случајева напада полицији или тужилаштву. Разлог за непријављивање случајева напада за 43,8 процената испитаника је неповерењe у институције", рекао је Брату.
Радичевић: Треба основати и фонд за накнаду штете нанете новинарима
Председник извршног одбора УНС-а и члан радне групе за заштиту и безбедност новинара, коју је установила Влада Србије, Слободан Радичевић, истакао је да је на иницијативу ове групе формиран SOS телефон, као врста прве помоћи за пријављивање напада на новинаре.
"То сматрамо малим, али значајним кораком, поред система контакт тачака тужилаштва и полиције којима координирају Удружења. Имамо идеју да формирамо фонд за случајеве када се новинарима значајно оштети имовина. Идеју смо базирали на примеру новинара Милана Јовановића коме је запаљена кућа. Фонд би био рефундиран када оштећени наплати штету кроз поступак", објашњава Радичевић.
Адвокат УНС-а који је радио на предлогу измена Кривичног законика ради боље заштите новинара, Ненад Крајновић, казао је да је у регулативи доста тога добро.
"Међутим, примена те регулативе није задовољавајућа. Тужилаштво има евиденцију напада на новинаре и евиденције које води УНС, из чега произилази да је из године у годину све горе и горе", додао је Крајновић.
Дир: Девет од десет напада на новинаре је некажњено
У онлајн обраћању заменик генералног секретара Међународне федерације новинара (IFJ) Џереми Дир рекао је и да се, упркос томе што се обележава десетогодишњица акционог плана УН, новинарска професија суочава са бројним проблемима.
Девет од десет напада на новинаре прође некажњено, а да је у неким земљама то је чак и 100 одсто, каже Дир. Додао је и да се насиље над новинаркама удвостручило.
"Потребно је да УН усвоји Међународну конвенцију о безбедности новинара како би се исказала борба против некажњавања насиља над новинарима. Приметили смо да постоји претпоставка да се међународно право већ бави овим питањем, али ми сматрамо да ту постоје разне слабости у закону, да не постоје обавезујуће норме и правила која ће осигурати безбедност новинара", рекао је Дир.
Истакао је да је ово први пут да ће се установити обавезујуће норме које се тичу медијских радника.
"Кључна ствар је да стално инсистирамо на томе и бавимо се сваким појединачним убиством, затварањем или нестанком сваког новинара. Морамо да будемо све гласнији јер је очигледно да постоји недостатак воље у међународној заједници за бављење проблемом некажњивости, а једини начин да подстакнемо ту вољу је да стално притискамо политичаре са свих страна", додао је Дир.
Рекао је да су многи закони "меки" за насиље над новинарима и да ће ова Конвенција позивати владе за одговорност у вези са овим питањима. Ово је била тема и годишњег састанка у Загребу где је тражен брз одговор на догађања која су била на Косову.
Заменик генералног секретара ИФЈ истакао је и да му је била част што је имао прилику да учествује у обележавању 20 година од бомбардовања РТС-а, где је затражена правда и кажњавање криваца за убиство радника те медијске установе.
Ничић: Тражимо да се покрену истраге о убијеним и несталим новинарима на Косову
Члан управе и потпредседник Извршног одбора УНС-a Будимир Ничић говорио је о неефикасним истрагама о судбинама киднапованих и убијених новинара на Косову и Метохији, наводећи да УНМИК и Еулекс нису радили свој посао или да су радили површно.
"УНМИК је и најодговорнија мисија за то што ми данас не знамо ко је убио и отео наше колеге. УНМИК је траљаво радио све те истраге. Иако су се ови случајеви дешавали у периоду од 1998. до 2005. године, највише убистава и киднаповања новинара било је након 1999. године када је УНМИК дошао", рекао је Ничић.
Истакао је да Еулекс до данас ниједан случај није решио, нити активно води неку истрагу.
Подсетио је да је Европска федерација новинара прошле године у Загребу на иницијативу УНС-а усвојила резолуцију којом се тражи формирање Међународне независне комисије која би се бавила тим случајевима.
"Када су у питању ове истраге, ми као Удружење новинара смо од 2009. године активно почели да захтевамо и апелујемо да се покрену истраге и ти случајеви решавају. Косовско друштво нити је спремно, нити има воље, можда ни капацитета да се суочи са тиме односно да нам пружи одговоре на питања где су наше колеге и ко је одговоран за њихове отмице и убиства", навео је Ничић.
Председник Друштва новинара Војводине Предраг Рава истакао је да Удружење није ни извршна, ни законодавна, ни судска власт, те да не може да учини више од овога, али је додао да може да подиже свест у јавности.
„Имамо довољно знања и иницијативе да се настави са овим притиском“, рекао је Рава.
Скуп "Стоп некажњивости!", поводом Међународног дана борбе против некажњивости злочина над новинарима организовао је УНС са огранцима - Друштвом новинара Војводине и Друштвом новинара Kосова и Метохије.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.