Иако су пандемија короне и затварање граница тај посао, планиран за ову годину, одложили, Зоран Ђорђевић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, каже за Курир да ће почетком следеће године почети израда статуа, али и комплетно уређење спомен-костурнице на Виду, где почивају српски војници умрли после Албанске голготе из Првог светског рата.

До краја

Ђорђевић захваљује Куриру што је раније покренуо акцију и заједно с УНС скупља донације за израду и постављање статуа српских војника по оригиналном пројекту Николаја Краснова још из 1938. и истиче да ће министарство до краја подржати и изнети тај пројекат.

- Жртве наших предака никада неће бити заборављене и сви они који су прошли Албанску голготу у зиму 1915/16. заслужују да имају комплетан и уређен маузолеј и простор око њега. Зато ћемо, уз израду и постављање статуа, фасаду маузолеја комплетно очистити и средити, уредићемо и обновити прилазне стазе - каже за Курир Ђорђевић и додаје:

Светло тробојке

- Спомен-костурница, Морнарички крст поред ње и комплетан прилаз биће осветљени најквалитетнијом расветом, која ће се компјутерски подешавати. Осветљење ће бити беле боје свакодневно, док ће у бојама српске тробојке бити када су наши државни празници. А када државна делегација Србије буде долазила на Видо да ода почаст нашим јунацима, осветљење ће бити црвено, као симбол крви коју су наши војници пролили у Првом светском рату за Србију.

Израда и постављање статуа и уређење маузолеја и простора око њега требало је да буде ове године, али су пандемија коронавируса и затварање граница то одложили за почетак следеће године. 

ДА ВИШЕ НЕ СКРНАВЕ СВЕТИЊУ 

Изложбом против купача

Ђорђевић истиче и да ће дуж стаза бити постављена покретна изложба о страдању Срба:

- Искрено верујем да ће те потресне фотографије утицати на све оне који се без имало пијетета према нашим жртвама купају на Виду. Дубоко смо погођени одлуком крфских власти да допусте да ту буду сунцобрани и лежаљке. Прошле недеље сам предводио делегацију и било ми је врло непријатно да с венцима пролазим поред тих купача. Обратили смо се грчком министарству и патријарху дубоко уверени да је пријатељство српског и грчког народа нераскидиво и да купачи испред маузолеја не вређају само наше жртве већ и сећање на помоћ Грка с Крфа у једном од најтежих тренутака српске историје.

Зоран Ђорђевић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, захвалио је Куриру што је покренуо акцију и навео да ће остатак средстава бити обезбеђен из буџета министарства за 2020. - Статуе војника су битне јер су предвиђене по оригиналном пројекту који је још валидан и важно је да их израдимо како би маузолеј био завршен до краја. Захвалан сам вам што сте покренули акцију и што сте успели да скупите део пара. Министарство ће обезбедити сва остала неопходна средства како би се посао обавио до краја - да би се израдиле, транспортовале и поставиле статуе. План нам је да то, као и комплетно уређење маузолеја на Виду, урадимо до септембра - казао је Ђорђевић за Курир.

1.232 страдалника, чија су имена позната, почивају у маузолеју на Виду

1.500 јунака, чија су имена непозната, сахрањено је у два бункера маузолеја

5.000 ратника најмање почива у плавој гробници

Министар је навео да намеравају до тада комплетно да среде маузолеј, што подразумева и сређивање самог објекта, његове околине, стаза и расвете. - Поставићемо и добро осветљење како би се с Крфа видело да је то српски меморијал. А и покретну изложбу уз стазу којом се иде до маузолеја, да сви који ту дођу виде како је некада било на Виду, а и како је подизан меморијал српским ратницима - казао је Ђорђевић.

Подсетимо, Курир је у сарадњи са УНС још 2016, када је била 100-годишњица искрцавања српске војске и државе на Крф, покренуо акцију „Израдимо статуе херојима Албанске голготе на острву Видо“, којом прикупљамо средства за израду и постављање две бронзане статуе српских војника на улазу у спомен-костурницу, како је то и предвиђено оригиналним пројектом архитекте Николаја Краснова из 1938. Маузолеј је саграђен 1939, али нису урађене те статуе јер је избио Други светски рат, а после њега нико од надлежних није баш ни марио за српске жртве.

Видо - острво смрти, ту надомак Крфа - острва спаса, вечно је почивалиште српских јунака који су у зиму 1915/1916. прошли Албанску голготу, али потом и издахнули на овим грчким острвима. У маузолеју су кости ратника који су били сахрањени на 27 гробаља широм Крфа, а импозантни бронзани војници треба да одају почаст њима, али и хиљадама оних у плавој гробници на коју треба да гледају.

Према грубом предрачуну Републичког завода за заштиту споменика културе из 2015. трошкови израде и постављања статуа требало би да буду најмање 128.000 евра.

До сада је скупљено донација у вредности око 20.000 евра преко наменских рачуна УНС, али и „Фондације буди хуман - Александар Шапић“, која нам је омогућила и СМС број за донирање посредством порука.

Хвала министарству, али, пре свега, хвала свима вама, малим-великим људима који сте дали донације и помогли да се одужимо славним прецима. О свакој етапи израде статуа редовно ћемо вас обавештавати.

За сва времена

КЊИГА ДОНАТОРА

Када урадимо и поставимо статуе на Виду, сачинићемо и луксузну књигу донатора, која ће стајати у маузолеју. Све у вези са акцијом, као и списак свих донација, налази се на http://www.uns.org.rs/sta-radimo/dogadjaji/39095/akcija-uns-a-i-kurira-oduzimo-se-herojima-albanske-golgote.html, као и на https: //www.budihuman.rs/sr/korisnik/180/izradimo-statue-herojima-albanske-golgote. Сугестије и питања можете послати на имејл akcijavido@kurir-info.rs.

Искрцавање од 6. јануара

БАДЊЕ ВЕЧЕ НАДЕ

Први Србин искрцан је на Крф на Бадње вече 1916, 6. јануара, а комплетно искрцавање окончано је 5. априла 1916, о чему сведочи и спомен-плоча у месту Гувија на Крфу.

Фото: Курир

Подсетимо, Курир, као медијски партер, у сарадњи са Удружењем новинара Србије (УНС), које је носилац пројекта, још 2016, када је била стогодишњица искрцавања српске војске и државе на Крф, покренуо је акцију „Израдимо статуе херојима Албанске голготе на острву Видо“, којом прикупљамо средства за израду и постављање две бронзане статуе српских војника на улазу у спомен-костурницу на Виду, како је то и предвиђено оригиналним пројектом архитекте Николаја Краснова из 1938. године.

Маузолеј на „острву смрти“, како је међ Србима упамћен Видо, изграђен је 1939, али није комплетно завршен, јер је Други светски рат све прекинуо. У деценијама које су уследиле, изгледа, нико није марио што спомен-костурница, у којој почивају ратници који су претходно били сахрањени на 27 гробаља широм Крфа, није добила пун облик и смисао. И даље нема бронзаних војника који импозантни, од по три и по метра, треба да стоје на улазу у спомен-костурницу и одају почаст српским страдалницима чије су кости у маузолеју и хиљадама оних који су покој нашли на дну Јонског мора у плавој гробници.

Неопходна средства, нажалост, још нису прикупљена (сакупљено је донација у вредности око 20.000 евра). Зато позивамо све људе добре воље да, у складу са својим могућностима, финансијски помогну израду и постављање бронзаних војника и да се коначно одужимо славним прецима.

Према грубом предрачуну Републичког завода за заштиту споменика културе, у чијој је надлежности маузолеј као културно благо од изузетног националног значаја, трошкови израде и постављања скулптура војника требало би најмање да износе 128.000 евра (предрачун сачињен октобра 2015.). Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, чија је надлежност брига о овом маузолеју као војничком гробљу, потом је финансирало одлазак стручњака Завода на Видо, који су утврдили да су постаменти на којима ће стајати бронзани ратници стабилни. Министарство културе и спорта Републике Грчке дало је сагласност за постављање бронзаних скулптура. Ми смо на реду...

КАКО ДОНИРАТИ НОВАЦ

Рачуни за уплату донација

отворени су у УниKредит банци:

Динарски: 170-0030003646031-73

девизни: РС35170003000364603076

Прималац: Удружење новинара Србије Ресавска 28, Београд

Сврха плаћања: донација за израду бронзаних статуа за маузолеј на острву Видо

СМС

Србија

Укуцати 180 и послати на 3030

цена 200 дин, ПДВ се не нaплаћује

Швајцарска

Укуцати хуман180 и послати на 455

цена 20 швајцарских франака

Све јавно

ТРАНСПАРЕНТНО

 Све у вези са акцијом, као и списак свих донација, налази се на http://www.uns.org.rs/sta-radimo/dogadjaji/39095/akcija-uns-a-i-kurira-oduzimo-se-herojima-albanske-golgote.html, а све сугестије и питања можете послати на мејл akcijavido@kurir-info.rs

Пошаљи СМС-ом 180 на 3030 и донирај 200 динара за израду и постављање две бронзане статуе српских војника испред спомен-костурнице на Виду.

Из Швајцарске је потребно укуцати human180 и послати на 455, цена поруке је 20 CHF.

Донације којима ћемо се одужити славним прецима можете уплатити и на следеће рачуне: Динарски 170-0030003646031-73

Девизни PC35170003000364603076 (детаљно упутство за девизне уплате на www.uns.org.rs)

Прималац: Удружење новинара Србије, Ресавска 28/И, 11000 Београд, Србија

Сврха плаћања: Донација за израду бронзаних статуа за маузолеј на острву Видо

Сви детаљи у вези са акцијом и све досадашње уплате налазе се www.uns.org.rs

Подсетимо, Курир и Удружење новинара Србије покренули су, на стоту годишњицу од искрцавања српске војске и државе на Крф 1916, акцију прикупљања средстава за израду и постављање две бронзане статуе српских војника испред маузолеја на Виду.

У тој спомен-костурници почивају 1232 јунака чија имена су знана и око 1500 незнаних хероја, који су умрли на Крфу и Виду после страшне и славне Албанске голготе. Иако је то знамење изграђено још 1938. по пројекту Николаја Краснова, ни до дана данашњег нису израђена два бронзана војника која треба да стоје на улазу маузолеја по нацрту овог славног архитекте.

Бронзани војници треба да одају почаст српским војницима чије кости су у маузолеју и онима, којих је најмање 5.000, а који почивају у "плавој гробници" на дну Јонског мора.

Акција, чији организатор је УНС, а главни медијски партнер Курир, покренута је у сарадњи са Министарством за рад, запошљавање, бирачка и социјална питања, у чијој је надлежности маузолеј на Виду, и Републичким заводом за заштиту споменика културе у Београду, а дозволу за постављање статуа дало је грчко министарство културе и спорта.

Акцију је благословио патријарх српски господин Иринеј, подрзали су је престолонаследник Александар Карађорђевић, САНУ, као и бројне јавне личности.

Сви знају да се данас плива другачије: не само за симбол него и у част оних који су отаџбини дали свој живот. Стиже се на Земунски кеј. Патријарх открива статуу Пливача, која је постала још један симбол верујућих. Скулптура је рад академске вајарке Кристине Трипковић.  Његова светост држи молитву и  Прејубиларног, 20. пливања откривен је  споменик Пливачу.

Пливало се и на Ади

На језеру било 60 такмичара

На београдској Ади Циганлији одржано је традиционално 19. пливање за часни крст. Упркос веома хладном времену, 60 такмичара, меду којима су били припадници Војске Србије и Жандармерије, чланови СВИБОР и три госта из Руске Федерације, пливали су за веру, част и престиж. Најуспешнији у том подухвату за који се осмеле само најхрабрији био је кадет четврте године Војне академије Алекса Драгаш.

Зворник

Маријана Кркаловић (20) из Зворника (РС) победник је у пливању за богојављенски крст које јејуче по десети пут одржано на Зворничком језеру код ХЕ ,'Зворник". Она је била најбржа у конкуренцији девет пливача, друга девојка била је Драгана Стевановић. У хладном малозворничком језеру ове године било је мање пливача него обично упркос јубилеју манифестације.

Крагујевац 

Девојка витез!

Витешку титулу носиоца богојављенског крста у Крагујевцу ове године освојила је једна двадесеттрогодишња девојка Тијана Мирковић. Она је у леденој води језера у Шумарицама, у конкуренцији 32 мушкарца, прва препливала раздаљину од 33 метра до богојављенског крста.  Тамари је ово било друго учешће у богојављенском пливању за крстчасни.

Лозница 

У Дрини пливале и даме

Двадесетогодишњи Ђорђе Ракић из Лознице победник је трећег пливања за богојављенски крст које је одржано на Дрини код Шепачког моста. Међу дамама најбржа је била Лозничанка Нада Николић, мајка три ћерке.

Чачак 

Студент победио

У такмичењу пливања за богојављенски крст у залеђеној Западној Морави у Чачку учествовало је око 70 мушкараца, а до крста је први допливао Чачанин Анђелко Ковачевић (23). Поред Чачана, за богојављенски крст пливали су и припадници Војске Србије из гарнизона у Лађевцима код Краљева.

У част предака

Пливачи који у том тренутку клече устају и кречу ка Дунаву уз повик „Душа Богу, Србија народу! За кога? За Србију!“ У скоро залеђену воду бацају се без оклевања, у групама. До крста је први допливао старешина пливача Славиша Ивановић и подсетио све: 

- Данас се нико не такмичи! Сви смо победници! Ко год данас уђе у воду, он је победник! Од патријарха добијабогојављенски крст, плашт и медаљон Светог Саве. На лицима пливача понос. Кожа им је црвена, промрзли су, али никоме, кажу, није хладно.

- Не може ни да вам буде хладно кад знате да је наша трка посвећена страдалима у Албанској голготи, херојима који су дали свој живот за очување српског народа. Хвала им - поручује Славиша, професионални каскадер.

Власотинце

Милош Тошић освојио часни крст

Победник једанаесте трке за богојављенски крст, пред више хиљада посетилаца на градском језеру у центру Власотинца, у којој су учествовала 32 пливача из Србије и Русије, био је Милош Тошић (22), студент четврте године Грађевинског факултета. Он је био најбржи у Леденој Власини, чијајетемпература у подне била само два степена.

Сурдулица 

Први пут у  Власинском језеру

Више од 20 младића и две девојке учествовали су у пливању за богојављенски крст. Младић из Сурдулице први је допливао до часног крста, али су победници сви који су учествовали у пливању у залеђеном језеру на 1.200 метара висине, изјавио је председник Скупштине општине Сурдулица Новица Тончев.

Улцињ 

Пливало се и у Црној Гори

Богојављенско пливање одржано је у Улцињу, а најмлађи учесник биоје деветогодишњи Стефан Андровић.

Прикључите се акцији

Пошаљите СМС са 180 на 3030

Овогодишње богојављенско пливање које је одржано у многим градовима наше земље посвећено је акцији „Адрија медија групе", листа Курир и Удружења новинара Србије „Изградимо статуе херојима Албанске голготе на острву Видо". Укуцајте СМС и пошаљите на 3030. Цена поруке је 100 динара.  Уплату можете извршити и преко динарског рачуна 170-0030003646031-73, као и девизног рачуна  Р535170003000364603076 Суботица

У част славних предака пливаће се у још неколико градова широм Србије.

Поносни на урађено Дамир Ковачевић, заменик председника општине Земун, који је на челу организационог одбора ове манифестације, истакао је да је овогодишње пливање посвећено акцији Курира и УНС.

- Поносни смо на све што смо урадили и што ћемо урадити на ово Богојављење, а посебно зато што ћемо помоћи да се заврши маузолеј српским херојима - рекао је Ковачевић на конференцији за новинаре у Прес центру УНС-а  и додао да све чине да дебели лед на Дунаву разбију, да очекују око 400 пливача, као и између 10.000 и 15.000 посетилаца.

Помоћ из Апатина

Председник Свебор савеза Београда Цвјетко Стевановић захвалио је Куриру и УНС што су покренули акцију којом се одужујемо славним прецима.

- Хвала Куриру, хвала УНС што су омогућили израду статуа. Позивам све наше пливаче, организаторе и људе добре воље да допринесу акцији - нагласио је Стевановић и додао да им у помоћ, због дебелог леда, стиже и рускосрпски спасилачки тим из Апатина.

Јереј Владимир Пражић из Храма Светог оца Николаја у Земуну подсетио је да је слављење пре свега литургијско и да се такмичари понашају православно.

- Литургија почиње у 11.30 у Николајевској цркви, након тога се спуштамо до Дунава, где ће патријарх Српски Иринеј освештати реку - рекао је Пражић.

Патријарх ће открити и бисту пливачу на Богојављенском платоу у Земуну, а пливање почиње у 12.30 сати.

Подршка Николића

Почасни председник организационог одбора свих богојављенских пливања у Србији од 2017. је председник Србије Томислав Николић. Цвјетко Стевановић је рекао да су Николићеви сарадници помогли манифестацију.

Чајетина је прва општина која је финансијски подржала акцију Курира и Удружења новинара Србије (УНС).

Готово да нема породице са Златибора, као уосталом и из целе Србије, која није дала ратнике у Првом светском рату, а више од милион Срба положило је свој живот за слободу коју ми данас уживамо. У славу наших предака који почивају у спомен-костурници на Виду и у плавој гробници, али и свих оних Златибораца, свих Срба који су своје кости оставили по врлетима Црне Горе и Албаније, у Скадру, Фијери, Драчу и другим местима на путу страдања и наде на који су кренули у зиму 1915, општина Чајетина помаже завршетак маузолеја - каже Милан Стаматовић, председник општине Чајетина.

Он напомиње да је донација за спомен-костурницу најмање што ова општина са обронака Златибора може да учини како би јунаци Великог рата коначно имали маузолеј какав заслужују и како га је и пројектовао чувени Николај Краснов још 1936.

- У години када обележавамо велики јубилеј - век од искрцавања српске државе, војске и избеглица на Крф, драго нам је што су Курир и УНС покренули акцију којом нам дају могућност да се одужимо славним прецима - наглашава Стаматовић.

Челник Чајетине истиче и да је та општина побратимљена са крфском општином Лефкими управо и зато што Златиборци цене несебичну помоћ грчког народа, који се нашао Србима у једном од најтежих тренутака у њиховој историји и помогао да српска војска опорављена и окрепљена са Крфа крене у коначну победу и ослобођење отаџбине.

Донације

На овај начин можете уплатити помоЋ

Рачуни у UniCredit банци:

динарски: 170-0030003646031-73

девизни: РС35170003000364603076

Прималац: Удружење новинара Србије, Ресавска 28, Београд

Сврха плаћања: донација за израду бронзаних статуа за маузолеј на острву Видо

СМС: Укуцајте 180 и пошаљите на 3030 (цена 100 динара, ПДВ се не наплаћује); за Швајцарску укуцајте хуман 180 и пошаљите на 455 (цена 10 CHF)

Поглавар СПЦ је у Патријаршији примио иницијаторку акције Јелену Спасић, која је уредница у Куриру, као и доброчинитеље у пројекту „Стопама наших предака“, који је наш лист медијски подржао - академског уметника Михаила Глигорића Глишу, Јова Чоловића из Бање и председнике општина Стара Пазова и Палилула Ђорђа Радиновића и Александра Јовичића.

Помоћу пројекта „Стопама наших предака“, који спроводи Светосавско звонце СПЦ, већ пету годину заредом талентовани ђаци ишли су на Крф и учили о трагичним и славним данима наше историје, а ове године помагали су израду крајпуташа чувеном Гвозденом пуку, који је Глигорић исклесао од мермера, а чији је донатор Чолаковић.

Посебан акценат стављен је на нашу акцију за довршетак маузолеја по оригиналном пројекту Николаја Краснова, покренуту управо на стогодишњицу од искрцавања српске државе и војске на Крф.

- Лепо је видети да и даље међу нама има оних који посебну пажњу поклањају српској историји и помажу да се сви заједно одужимо славним прецима и завршетком маузолеја на Виду и спомеником Гвозденом пуку. Такође, врло је важно децу учити о нашој славној историји јер од њих стварамо добре људе за боље друштво - рекао је патријарх Иринеј.

Јелена Спасић је захвалила Његовој светости на благослову и подсетила да је акција кренула баш на Васкрс, када ју је Његова светост изјавом и подржала, као и да је Курир на исти празник делио својим читаоцима крстиће освештане у Храму Светог Саве. Она је казала да Курир жели опет да спроведе сличну акцију, за шта ће тражити благослов Његове светости. Такође, Спасићева је захвалила и што је Црква Светог кнеза Лазара из Сиднеја прикупила донацију за израду бронзаних војника.

Поглавар СПЦ поздравио је и иницијативу Курира да Јанис Јанулис, сељак с Крфа који је помогао Србима и потомцима оставио завет да не ору њиву где је било гробље наших јунака, коначно добије улицу у Београду.

Донирајте средства

ЗАВРШИМО МАУЗОЛЕЈ НА ВИДУ

УНС је, као организатор акције, отворио рачуне у UniCredit банци:

динарски 170-0030003646031-73

девизни РС35170003000364603076 (за девизне уплате погледати упутство на www.uns.rs)

Прималац: Удружење новинара Србије, Ресавска 28, Београд
Сврха плаћања: Донација за израду бронзаних статуа за маузолеј на острву Видо
СМС акција је активна у Србији - упиши 180 и пошаљи на 3030 (цена поруке 100 динара) и у Швајцарској - упиши хуман180 и пошаљи на 455 (цена 10 CHF).

Прималац: Удружење новинара Србије

Ресавска 28/I

Београд

Сврха плаћања: Донација за израду бронзаних статуа за маузолеј на острву Видо

Посебни рачуни Хуманитарне фондације Нови Београд на које такође можете уплатити новац

за Акцију су:

+ динарски  160-449114- 64

+ девизни  00-540- 0001631.7

IBAN: RS35160005400001631734

За е-донације погледајте овде.

У јубиларној години, у којој се обележава стогодишњица од искрцавања српске војске, државе и избеглица на грчко острво Крф, Хуманитарна фондација Нови Београд, УНС и Курир акцијом „Израдимо статуе херојима Албанске голготе на острву Видо“ желе да се сви заједно бар мало одужимо славним прецима и коначно завршимо маузолеј, у коме почивају јунаци из Првог светског рата издахнули пошто су пешке прешли Албанију.

Градња маузолеја на „острву смрти“, који је пројектовао чувени архитекта Николај Краснов, почела је 1939, али је Други светски рат све прекинуо. У деценијама које су уследиле, маузолеј никада није завршен.

Две импозантне статуе српских војника, високе по три и по метра, треба да стоје на улазу у спомен-костурницу и тиме вечито одају почаст српским страдалницима чије су кости у маузолеју и хиљадама оних који су покој нашли на дну Јонског мора у плавој гробници.

Ратни пут је ову храбру жену 1915. довео до Бугара, с којима се као лав борила на планини Бабуни у Мекедонији. Највероватније је одатле успела да пређе у Солун заједно с неким Французима и буде међу малобројним Србима који су избегли Албанску голготу.

- У француској болници у Солуну оперисали су јој колено и извадили метак, који је носила још од Сарајева. Једина жеља тада била јој је да се врати у одред и бори се против Немаца и Бугара - навео је Шошић и додао да је Славка била рођака лекара у штабу српске војске капетана Сплавског (Splawski).

Французи пишу да Славка има 18 година, да је нежног изгледа, скоро дечјег и да је изазивала осмехе кад год би причала са својим саборцима. Мрштила би се само кад би неко поменуо Аустријанце или Бугаре. Новембра 1915. у Македонији ју је пронашао и сликар Алмери де Лобел-Риш и начинио њен акварел.

И то је све што знамо о девојци која је прешла пут од четника до наредника српске војске. Њена судбина после 1916. је непознаница.

- Желео сам да дам свој мали допринос откривању незнане хероине и надам се да ће неко успети да нађе и објави много више података о овој жени него што је то у додатку моје књиге - рекао је Шошкић, чија ће промоција књиге бити одржана вечерас, и у 9 сати, у парохијском дому Храма Светог Саве.

Шошић свесрдно подржава нашу акцију „Израдимо статуе херојима Албанске голготе“:

- Ти бронзани војници у маузолеју на Виду треба симболично да одају почаст свим знаним и незнаним јунацима и јунакињама Првог светског рата. Срби треба да покажу да их нису заборавили.

Курир на свом порталу, у специјалу „Србијо, на ноге", објављује све донације (име донатора и износ), што преузимамо са сајта УНС, који, као организатор пројекта, редовно објављује све уплате на www.uns.org.rs.

Све сугестије и коментаре можете послати на имејл адресу akcijavido@kurir-info.rs.

Била је то страшна и славна епопеја која је однела најмање 243.000 живота, али после које је српска војска кренула у незадрживу победу и ослободила отаџбину.

И када је 25. новембра 1915. озваничено оно што је било неминовно после удруженог напада Немачке, Аустроугарске и Бугарске и изостанка обећане помоћи савезника, краљ Петар И Карађорђевић и престолонаследник Александар били су јасни - краљевска круна не иде из Србије. То би, сагласили су се отац и син, симболизовало коначни пораз Србије, што никако не може бити.

Још једна круна скривена

Скоро пред поноћ 25. новембра 1915. у згради српске призренске богословије одиграо се историјски догађај - „сахрањена“ је српска круна.

„И под сиромашном светлошћу малога фењера момци приступише послу лагано и опрезно. Подигоше даску из патоса и почеше да копају земљу под патосом. Ваљало је ископати гроб где ће се сахранити краљевска круна, коју не хтедоше понети у непознате албанске планине, где се није знало шта очекује ни саме краљевске бегунце. У Призрену већ лежи сахрањена једна српска царска круна, тамо негде под развалинама Цркве Светог Арханђела, нека ту нађе гроб и краљевска српска круна“, писао је у књизи „Деветсто петнаеста - трагедија једног народа“ комедиограф Бранислав Нушић, који је и сам прешао Албанију.

Нушићева ратна сећања

Чувени комедиограф, чија „Госпођа министарка“, „Сумњиво лице“, „Покојник“ и друга дела засмејавају све наше генерације, књигу „Деветсто петнаеста - трагедија једног народа“, у којој описује тешке дане српског повлачења, посветио је свом јединцу Страхињи Бану, који је погинуо управо у Првом светском рату.

„Место трошне камене плоче, сине, овом књигом туге и болова бележи ти отац гроб“, написао је Бранислав Нушић у књизи „Деветсто петнаеста - трагедија једног народа“. 

Круну су „сахрањивали“ српски пуковници док је у просторији на спрату изнад нервозно шетао млади престолонаследник Александар, Карађорђев праунук. Сећали су се, писао је Нушић, доба када је ту исту круну, саковану од Карађорђевих топова, проносио на глави кроз београдске улице Карађорђев унук.

„Они су тад као млади официри били у ескорти и учествовали у тој великој свечаности народној. Колико се нада везивало тога дана за ту краљевску круну, и ко би тад слутио да ће иста генерација, исти људи, још у пуној мужанској снази, доживети да учествују и у сахрањивању те круне“, написао је Нушић.

Српска круна, после свих патњи српског народа, али и после победа, дочекала је у Призрену ослободиоце и да опет буде код Карађорђевића.

Уплате
КАКО ДОНИРАТИ НОВАЦ

Рачуни за уплату донација отворени су у УниЦредит банци, 

динарски 170-0030003646031-73
девизни РС35170003000364603076

Прималац: Удружење новинара Србије
Ресавска 28
Београд
Сврха плаћања: Донација за израду бронзаних статуа за маузолеј на острву Видо

Све јавно
ТРАНСПАРЕНТНОСТ

Курир на свом порталу, у специјалу „Србијо, на ноге“, објављује све донације (име донатора и износ), што преузимамо са сајта УНС, који као организатор пројекта редовно објављује све уплате на www.унс.орг.рс. 

Такође, УНС ће редовно објављивати и све исплате у вези с акцијом, што ће Курир потом преузимати и објављивати на свом порталу.

Све сугестије и коментаре можете послати на имејл-адресу наше редакције: акцијавидо@курир-инфо.рс.

Данас, век касније од страшне голготе и васкрсења Србије на острву у Јонском мору, Васја Петровић има часну дужност да води рачуна о маузолеју на Виду, где су покопани јунаци који су издахнули пошто су пешке прешли Албанију.

- Имам прилику да свакодневно посматрам реку суза ходочасника како тече на овом острву, али и парче неба с душама оних који су завршили свој пут на овом месту. И баш зато осећам се благословеном од Бога што радим овај посао. Заиста ми је указана велика част - каже Васја.

Деценија у маузолеју

Она се већ десет година брине о томе да све у маузолеју буде на свом месту и дочекује хиљаде потомака јунака чије су кости ту, у спомен-костурници, и хероја који почивају у „плавој гробници“. Дочекује и хиљаде оних чији су преци преживели Први светски рат и небројене туристе који одају почаст славним ратницима.

- Срби који овде долазе изузетно су пажљиви и пуни пијетета према својим прецима. Често у повратку с брода певају „Тамо далеко“ и плачу. Баш као и њихови преци 100 година раније, јер је управо та песма настала на Крфу, где су Срби опевали жал за својом далеком домовином - прича Васја, која је завршила студије теологије и бави се фотографијом, али, пре свега, ради у маузолеју од јуна до октобра, у време кад постоји стални бродски превоз између Крфа и Вида. Плату прима од Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Републике Србије, у чијој надлежности је брига о овој спомен-костурници.

Подршка акцији Курира

Свесрдно подржава акцију Курира и Удружења новинара Србије „Израдимо статуе херојима Албанске голготе на острву Видо“, којом желимо да - постављањем две бронзане скулптуре српских ратника на улазу у маузолеј, како је то и предвидео архитекта Николај Краснов пројектом из 1938 - коначно завршимо спомен-костурницу.

- Радује ме што ће маузолеј бити завршен јер ће ти бронзани војници стално одавати почаст страдалим ратницима чије су кости овде и у „плавој гробници“ - каже Васја.

Све јавно

Транспарентно

Курир ће једном недељно објављивати све донације (име донатора и износ) на свом сајту, као и све исплате, што ће преузимати са сајта УНС, који ће, као организатор пројекта, редовно објављивати све уплате и исплате на www.uns.org.rs. 

Све сугестије и коментаре можете послати на имејл-адресу наше редакције akcijavido@kurir-info.rs.

Како донирати новац

Рачуни за уплату донација отворени су у UniCredit банци,

и то динарски
170-0030003646031-73

девизни
РС35170003000364603076

Прималац:
Удружење новинара Србије
Ресавска 28
Београд

Сврха плаћања: донација за израду бронзаних статуа за маузолеј на острву Видо

- Желимо свесрдно да помогнемо да сачувамо сећање на тешке и славне дане српске историје. Сматрам људском и моралном дужношћу да се завршетком спомен-костурнице на „острву смрти“ одужимо нашим прецима, јунацима из Првог светског рата, који су се пролазећи кроз голготу и ужасна страдања борили до краја часно и свим срцем за Србију и нас, њихова поколења.

Дугујемо им све - што постојимо, што имамо своју државу - мајку Србију, а најмање што можемо да урадимо јесте да гајимо сећања на њих, наше деде и прадеде српске јунаке - рекао је Александар Родић.

Он је нагласио да је Куриру и њему лично велика част што су део овог пројекта, чија је реализација управо у години у којој се обележава век од искрцавања српске војске, државе и избеглица на грчко острво Крф.

- Израдом бронзаних статуа српских ратника, према оригиналном пројекту чувеног архитекте Николаја Краснова, који га је урадио још 1938. године, маузолеј на Виду ће коначно добити пун облик и бити заокружена целина, која ће целом свету казивати о славним данима српске историје. И управо зато велика нам је част што је Курир део овог значајног пројекта - закључио је Александар Родић.

Све јавно

Транспарентно

Курир ће једном недељно објављивати све донације (име донатора и износ) на свом сајту, као и све исплате, што ће преузимати са сајта УНС, који ће, као организатор пројекта, редовно објављивати све уплате и исплате на www.uns.org.rs. 

Све сугестије и коментаре можете послати на имејл-адресу наше редакције akcijavido@kurir-info.rs.

Како донирати новац

Рачуни за уплату донација отворени су у UniCredit банци,

и то динарски 
170-0030003646031-73

девизни 
РС35170003000364603076

Прималац:
Удружење новинара Србије
Ресавска 28
Београд

Сврха плаћања: донација за израду бронзаних статуа за маузолеј на острву Видо

Курјаци растрзали мртве Србе

Путем се већ сретају они који су малаксали, који су клонули, па напустили своје друштво и остали крај пута. Сретају се већ и самртници које је глад и мраз савладао и који су се крај друма повукли и предали лаганој смрти која их већ грчевито грли.

Сретају се већ и мртви који су ту остали јуче и прекјуче и чије је тело већ снег завејао, а у снегу се обележио траг курјака који су намирисали лешину, обишли је па ће ноћас, кад планина буде пуста и мирна, доћи да је растргну. Што дубље у планину, то је појава све чешћа; мртви људи и мртви коњи све чешће ките стазе, тако да кланци, кроз које бегунци ходе, већ почињу личити на костурнице“, написао је у својој књизи „Деветсто петнаеста - трагедија једног народа“ славни комедиограф Бранислав Нушић, који је прешао Албанију и искрцао се на Крф.

Одатле су савезничким бродовима пребачени на Крф и мањи део у Бизерту и то тек после ултиматума руског цара Николаја II Романова да ће изаћи из савеза са Француском, Британијом и Италијом ако одмах не евакуишу Србе.

Немци и Аустријанци су 6. октобра 1915. напали Србију, а Бугарска јој је објавила рат 14. октобра.

„Пошто су XI немачка и III армија прешле преко Дунава, Саве и Дрине и успешно продужиле своје наступање у правцу југа, то ће у зору 14. октобра започети непријатељства са Србијом“, стоји у директиви бугарске врховне команде од 13. октобра, коју је у књизи „Удружена аустро-немачко-бугарска офанзива против Србије од 14. до 29. октобра 1915“, у оквиру издања „Велики рат Србије за ослобођење и уједињење Срба, Хрвата и Словенаца“ објавио Главни ђенералштаб 1926.

И док су Ниш, Лесковац и други градови по југу Србије плели венце и украшавали железничке станице за свечани дочек савезника који ће из Солуна доћи и разбити Бугаре, српска круна, влада и врховна команда морали су да се помире са чињеницом да су остављени на цедилу.

Иако су савезници обећали помоћ од 150.000 људи, због њихових неслагања, Срби су опет остављени сами. Зато 25. новембра 1915. Врховна команда доноси наредбу о повлачењу кроз Црну Гору и Албанију.

Невиђена жртва

234.000 људи умрло током преласка Албаније и на Крфу, податак је тадашњег министар војног Божидара Терзића

128.000 евра најмање коштаће израда и постављање статуа, према грубом предрачуну Републичког завода за заштиту споменика културе

Како донирати новац

Рачуни за уплату донација отворени су у Unicredit банци

Динарски 170-0030003646031-73

Девизни РС35170003000364603076

Прималац: Удружење новинара Србије, Ресавска 28, Београд

Сврха плаћања: донација за израду бронзаних статуа за маузолеј на острву Видо

Све јавно

Транспарентно

Курир ће једном недељно објављивати све донације (име донатора и износ) на свом сајту, као и све исплате, што ће преузимати са сајта УНС, који ће, као организатор пројекта, редовно објављивати све уплате и исплате на www.uns.org.rs. Све сугестије и коментаре можете послати на имејл-адресу наше редакције akcijavido@kurir-info.rs.

Две бронзане статуе српских војника треба да чувају кости храбрих страдалника и казују о жртви и подвигу Срба.

УНС, као организатор, сакупља средства, а Курир је главни медијски партнер.

Како донирати новац

Прималац: Удружење новинара Србије, Ресавска 28/I, 11.000 Београд, Србија

Сврха плаћања: Донација за израду бронзаних статуа за маузолеј на острву Видо.

Рачуни за уплату донација отворени су у UniCredit банци:

+ динарски 170-0030003646031-73

+ девизни РС35170003000364603076

За девизне уплате у прилогу погледајте детаље за Вама најприступачнију банку.

Евентуалне сугестије и коментаре у вези са Акцијом можете послати на имејл-адресу akcijavido@kurir-info.rs.

УНС ће на свом сајту, а Курир у свом штампаном издању и на сајту, објављивати информације о напретку акције.

УНС ће на овој страници уносити имена донатора и износе донације. Донатори који желе да остану анонимни то могу назначити, а износ донације биће објављен.

Уплате:

- Подржавам и поздрављам сваку акцију која се бави обележавањем нашег присуства на острвима Видо и Крф. Подржавам све што ће помоћи да не заборавимо време страдања и време у лцојем су наша војска и народ нашли уточисте на тим братским острвима - рекао је патријарх Иринеј.

Пројекат Курира и УНС подржава и престолонаследник Александар Карађорђевић са супругом Катарином и он је поносан на подвиг својих прадеде и деде краља Петра и потоњег краља Александра и целог српског народа.

- Имајући у виду историјску важност, али и улогу мојих предака у Првом светском рату и преласку преко Албаније, моја породица и ја снажно подржавамо ову иницијативу. Моја супруга принцеза Катарина и ја пријатно смо изненађени пројектом Курира и вашом свешћу о значају ове акције за Србију и њену историју. За нас она нема само историјски него и лични значај и током кампање ћете моћи да рачунате на подршку породице Карађорђевић - рекао је престолонаследник Александар Карађорђевић.

И они су подржали акцију Курира и УНС

Љубиша Диковић начелник Генералштаба

Ширити причу о подвигу

• У потпуности подржавамвашуиницијативу да се изради обележје које ће ширити причу о храбрости и великом подвигу наших предака на које се сви угледамо.

Др Владимир Костић председник САНУ

За споменике није касно

• С великим поштовањем према овој иницијативи, искрено и безусловно вас подржавам. За неке споменике никад није касно да буду подигнути.

Матија Бећковић песник

Свесрдна подршка

• Подржавам акцију. Не бисмо погрешили ни кад бисмо изградили споменик Николају Краснову, коме нису само то срушили, него су му срушили и Његошеву капелу.

Мирјана Карановић глумица и редитељка

То морам да подржим

• Акцију за завршетак маузолеја на Виду апсолутно подржавам, морам да је подржим јер су неки дали животе за идеју, за оно у шта су веровали.То је једна од важних ствари и морам да је подржим.

Сергеј Трифуновић глумац

Донираћу новац

• Апсолутно подржавам ову вашу акцију за завршетак маузолеја на острву Видо. И новац ћу уплатити за израду бронзаних статуа српских војника.

Зоран Костић Цане Партибрејкерс

Морамо да се сећамо

• Подржавам акцију за прикупљање средстава за завршетак маузолеја из једноставног разлога-ако се не сећамо свих оних који су нам донели слободу, ту слободу и не заслужујемо.

Голгота у бројкама

128.000 евра најмање коштаће израда и постављање статуа, према грубом предрачуну Републичког завода за заштиту споменика културе

5.000 јунака најмање почива на дну Јонског мора, у „плавојгробници"

243.000 људи страдало је током повлачења преко Албаније и на Крфу

Све јавно

Транспарентно

Курир ће једном недељно објављивати све донације (име донатора и износ) на свом сајту, као и све исплате, што ће преузимати са сајта УНС, који ће, као организатор пројекта, редовно објављивати све уплате и исплате на www.uns.rs.

Све сугестије и коментаре можете послати на имејл-адресу наше редакције akcijavido@kurir-info.rs.

Како донирати новац

Рачуни за уплату донација отворени су у UniCredit банци, и то:

динарски 170-0030003646031-73

девизни РС35170003000364603076

Прималац:
Удружење новинара Србије, Ресавска 28 Београд

Сврха плаћања: донација за израду бронзаних статуа за маузолеј на острву Видо

Гредећи стално напред, краљ Петар је мање гледао у страну, у провалију и уз пут пострадале. Од погледа у провалије хватале су га вртоглавице и несвестице, а од погледа на пострадале сумор и грозница. И ту ни докторов кинин није помагао. Видећи или знајући да надолази стари краљ Петар, народ је уз пут или склањао или заклањао лешеве пострадалих - написао је Милован Витезовић у књизи „Чарапе краља Петра", у којој описује повлачење.

„Острво смрти“

Крајње је време да они који су дали сво ј живот и за нас и за слободу коју данас имамо имају последње почивалиште и споменик какав им и доликује. То је најмање што можемо да учинимо за све оне велике-мале људе који су својим невиђеним страдањем и подвигом донели васкрснуће Србији у Великом рату.

Градња маузолеја на „острву смрти“, који је пројектовао чувени архитекта Николај Краснов, почела је 1939, али је Други светски рат све прекинуо. У деценијама које су уследиле, изгледа, ниједна власт није марила што то није довршено. И даље ту нема бронзаних војника које је Краснов пројектовао. Две импозантне статуе српских војника, високе по три и по метра, треба да стоје на улазу у спомен-костурницу и тиме вечито одају почаст српским страдалницима чије су  кости у маузолеју и хиљадама оних који  супокој нашли  на дну Јонског мора у плавој гробници. И да недвосмислено (по)казују да је „острво смрти“ симбол страдања и дизања из пепела једног народа.

Дозвола Грчке

Зато Курир и УНС позивају све људе добре воље да, у складу са својим могућностима, финансијски помогну израду и постављање бронзаних војника.

Према грубом предрачуну Републичког завода за заштиту споменика културе (Завод), трошкови израде и постављања слоилптура војника требало би најмање да износе 128.000 евра.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, чија је надлежност брига о овом маузолеју, финансирало је одлазак стручњака Завода на Видо, који су утврдили да су постаменти, на којима ће стајати бронзани ратници, стабилни. Министарство културе и спорта Републике Грчке дало је сагласност за постављање бронзаних слцулптура и сад је време да ми кренемо...

Све јавно

Транспарентно

Курир ће једном недељно објављивати све донације (име донатора и износ) на свом сајту, као и све исплате, што ће преузимати са сајта УНС, који ће, као организатор пројекта, редовно објављивати све уплате и исплате на www.uns.org.rs. Све сугестије и коментаре могуће је послати на имејл адресу akcijavido@kurir-info.rs.

Искрцавање од 6. јануара

Бадње вече наде

Први Србин искрцан је на Крф на Бадње вече 1916, 6. јануара, а комплетно искрцавање окончано је 5. априла 1916, о чему сведочи и спомен-плоча у месту Гувија на Крфу. Тимочка војска је у извештају од 6. јануара написала да је 30-40 српских војника отишло у Грчку, показују извештаји из књиге „Велики рат Србије за ослобођење и уједињене Срба, Хрвата и Словенца", коју је 1928. издао Главни ђенералштаб.

Како донирати новац Рачуни за уплату донација отворени су у UniCredit банци, и то

динарски 170-0030003646031-73

девизни РС35170003000364603076

Прималац: Удружење новинара Србије, Ресавска 28 Београд

Сврха плаћања: донација за израду бронзаних статуа за маузолеј на острву Видо

Хиљаде мртвих 5.000 хероја почива у „плавој гробници", најмање1.232 страдалника чија су имена позната почивају у спомен-костурници на Виду 1.500 јунака чија су имена непозната сахрањено је у бункерима с леве и десне стране маузолеја, 243.000 људи страдало је током повлачења преко Албаније и на Крфу, према подацима тадашњег министра војног Божидара Терзића.

Груби предрачун трошкова

Неопходно је утврдити стање постамената, њихових темеља, као и дубину фундирања и то ручним копањем најмање две сонде: Укупно 3.000 € •

Двоје стручњака (архитекта и статичар), четири дана натерену 2.000 €

• Два радника, четири дана натерену 1.000 €

-Уколико је потребно, треба обавити геомеханичка истраживања тла 

Пројекат монтаже скулптуре с решењем фундирања, анкеровања и монтажа на лицу места - Дизалица 10.000 € 

Расписивање конкурса који треба да понуди најбоље решење:

Укупно 8.000 €

• Објављивање, прикупљањерадова, излагање 1.000 €

• Стручнижири (петчланова) 1.000 €

• Награде (1.000 + 2.000 + 3.000) 6.000 € ~5

Обезбеђивање скулптура у транспорту и транспорт: Укупно 17.000 €

• Паковање, утовар, истовар 2.000 €

• Транспорт 10.000 € • Радници истручни надзор 5.000 € 3

Обликовање две скулптуре (висине 3,50 м, ускладу с монументалношћу здања и и згледом зидног платна, пропорцијским односом портала и скулптура): Укупно 90.000 €

• Израда конструкције и обликовање у глини и одливањегипсаних модела 20.000 €

• Ауторски хонорар 30.000 €

• Ливење две скулптуре убронзи 40.000 € 

Прибављање других услова, дозвола и сагласности предвиђених прописима Републике Грчке 

УКУПНО најмање око 128.000 евра