У специјализованом програму евоциране су успомене на најслушаније емисије у Шумадији и послате добре вибрације са фреквенције 94,7 и са програма Телевизије Крагујевац.

Радио Крагујевац се и данас, након 55 година од оснивања, издваја од других радио станица музичком матрицом која је јединствена у Србији.

То потврђују и слушаоци који нам и даље указују поверење.

"Веома дуго сам одолевао да не иступим јавно и не допринесем општем одијуму према кући у којој радим више од 15 година. Јавном медијском сервису грађана Србије. Kући коју волим, кући у којој сигурно раде једни од највећих професионалаца, или су потекли из ње. Нашој кући, оној која би требало да буде и једна и друга и трећа Србија.

Након што ми више од два месеца, од саме трагедије на Железничкој станици у мом граду и само једног укључења уживо у програм РТС, није дозвољено до данас да се поново укључим или урадим прилог, данас је мој извештај у Дневнику 2 измењен.

Промењена је слика, скраћена је изјава Маринике Тепић и поред мог инсистирања да, ако ћемо у прилог стављати две особе из власти, ставимо и две из опозиције. Оно, основно новинарско правило баланса. Заиста сам доживео непријатно изненађење док сам уживо гледао Дневник.

Раније данас смо као медијски професионалци доживели да у Градској кући, нашој кући, полиција примењује силу и према новинарима. Данас смо доживели да градоначелник после дуго времена држи конференцију за новинаре, за коју смо акредитације слали 15 минута пре, испред Градске куће и улазили у њу кроз кордон полиције. Данас су моје колеге, које су предходно полицајци силом изгурали из Градске куће, сатима на минусу стајали и стоички извештавали испред ње. Обарали су их на земљу, вукли за опрему, претили лисицама...

Али уз цео тај хаос и посао, данас је један колега, НЕ један KОЛЕГА И ЧОВЕK, Петар Алимпијевић, стао испред непознатог човека који је упирао свој мобилни телефон у моје лице и провоцирао ме јер радим за РТС. Петре, хвала ти. Ћутао сам, у шоку. Нисам желео да било шта кажем, нисам имао шта да кажем особи која ме не зна и коју не знам. Он је био други данас. Од пада надстрешице, екипу нашег дописништва вербално су напали 9 пута. Предходни ми је пришао и упитао ме јел знам ја за кога радим...

Ја знам за кога радим. Знам и из ког града радим. Ја радим за моје Новосађане, иако то тако чудно звучало за некога ко ради на РТС, ја радим за мој град, Нови Сад. Онај који је заувек завијен црним флором. Онај град где сви Железницку станицу више не видимо. Видимо само црну тачку и живимо ту мучну тишину. Онај град који више није исти. Никада неће ни бити. Зато што ми нисмо исти, нисмо још увек и нећемо никада бити. Град који ће у историји бити пример у аналима како су невини људи убијени због корупције.

Онај град где сам се родио и оне надстрешице испод које сам стајао још док сам као студент путовао за Београд. Милион пута од 96-те... И после толико хвалио тог Сокола... Онај град где сам у свакој продавници, ћошку или било где слушао како су убијени или убијена нечији...

Оног града који баш због свега овога стаје. Не лицемерно, не наређено вештачком интелигенцијом, него зато што га чине људи. Зато што Нови Сад, мој град, не може себи да допусти да пређе преко свега, да тако понизи жртве. Неће их понизити ни они који су газили Соњу, зато што је Соња НОВИ САД, зато што смо сви ми СОЊА, и знамо да ово није нормално! Да није нормално да неко не поштује тишину, јер му је то наредила вештачка интелигенција. Да није нормално да неко гази људе на улици!

Данас је и екипа РТС из Новог Сада била ту. Били смо ту од почетка. Од тренутка када је наш град завијен у црно. Били смо на сваком догађају, протесту, блокади факултета, тишини, од тог црног дана до данас. Снимили смо сате материјала, послали небројено много изјава, написали десетине текстова, које је редовно само објављивао сајт наше куће... У програму РТС, спорадично су одлазиле кратке вести, и слика, док 99 одсто ствари никада није објављено.

Репортери РТС нису смели уживо да се укључе из свог града чија је трагедија пробудила целу Србију. Нисмо радили прилоге о догађајима који су уследили. Уместо репортера РТС из Новог Сада, прилоге су радили новинари из Београда, или их није било, а неки уредници су једноставно престали да причају са нама. Можда зато што нису имали онај зарез који је дубоко уцртан нама из овог града. Онај који те тера да кажеш па чекај где је поштовање жртава? Где је етика? Где је кодекс? Где су три медијска закона? Где је глас оних који другачије мисле, где су студенти?

Не мора зарез, али ајде бар основно, да студенти нису вест од 9 до 30 секунди, да су студенти у студију, у прилозима. Да су студенти грађани Србије, које не плаћа не знам ко, него су ваши релевантни саговорници у свим емисијама. Они који имају много да кажу, а нигде их нисте пустили. 

Да, потписао сам петицију. Неки су то учинили анонимно, а други уопште нису из истог разлога, јер се плаше. А да ли има места том страху и од кога он долази? Да ли запослени у РТС треба да размишљају како ће да пусте све релевантне саговорнике или да се плаше? Да ли је страх саставни део нашег посла, или је мотив информација? Ја се не плашим. Од почетка сам ту и бићу ту.

Желео сам да одустанем, одем, али сам одустао од тога јер не желим да допустим да из мог града извештавају они који немају вечно уцртан тај зарез. Онај који ти не да да спаваш јер си човек, јер си новинар, јер верујеш у истину и никада због тог зареза нећеш одустати. Нећу одустати ни због оних који тај зарез мењају без мог знања.

И молим вас све да још једном размислите идући пут када будете мењали тај зарез, или не морате, довољно је да видите слике испред наше куће данас. Дошли су они који тај зарез осећају, не морате да га схватите, али схватите да има много нас у које је он вечито уцртан."

„Ми као аутори и ауторке желимо да укажемо својим примером на неодрживост овог стања и захтевамо да се због отровних и веома опасних коментара против студената, уметника и академске заједнице наша дела не емитују на РТС-у, који уместо да је јавни сервис, свих грађана сервисира потребе само једне стране на најприземнији и крајње неодговоран начин“.

Сматрају, такође, да је сада „време за дијалог, превазилажење кризе, хитно проналажење и кажњавање починилаца, за размишљање и бригу“, као и да ће одсуство њихових дела са РТС-а бити добар подсетник на то.

Саопштење је потписало 38 сценариста и то: Маја Пелевић, Љубинка Стојановић, Иван Велисављевић, Димитрије Војнов, Владимир Ђурђевић, Филип Вујошевић, Неда Радуловић, Сташа Бајац, Вук Ршумовић, Вишеслав Раденковић, Иван Kнежевић, Олга Димитријевић, Владимир Ћосић, Kоста Пешевски, Милан Kоњевић, Владимир Симић, Небојша Ромчевић, Петар Грујичић, Маја Тодоровић, Сара Радојковић, Биљана Србљановић, Сташа Kопривица, Kатарина Митровић, Мила Машовић Николић, Даница Пајовић, Дејан Прћић, Душан Спасојевић, Борис Гргуровић, Иван Јовановић, Растислав Дурман, Гордан Матић, Биљана Максић, Миланка Гвоић, Милан Пузић, Милена Деполо, Хајдана Балетић, Бобан Јевтић и Милица Пилетић.

"Новинарку Радија 021 Драгану Прицу Kовачевић и колегиницу Kсенију Павков са телевизије Н1 припадници полиције су физички вукли за руке и рамена и гурали их ка излазу, упркос томе што су се обе више пута легитимисале", навели су у саопштењу.

Kако су навели новинару листа Данас Александру Латасу припадник полиције је претио да ће га "везати", док су сниматеља ТВ Нова С Дарка Екера полицајци вукли за ранац са телевизијском опремом. Додали су и да је новинар Жарко Богосављевић чак физички оборен на земљу.

"НДНВ подсећа и упозорава да је задатак представника медија да извештавају, што је њихово законско право. С друге стране, дужност полиције је да гарантује безбедност свих грађана, а не да је угрожава", истакли су они.

У саопштењу су написали и да је овакво иживљавање и агресија над новинарима неприхватљиво у демократском друштву и представља озбиљно кршење слободе медија и права на информисање.

"НДНВ упозорава институције да се повинују законима, примена силе над новинарима је директан атак на слободу свих грађана. Институције које угрожавају своје грађане више немају никакав легитимитет", саопштено је.

Директорка за приходе у АП-у Кристин Хајтман рекла је да је то део дугогодишњег односа с гигантом у претраживању интернета „заснованим на заједничком раду на пружању правовремених, тачних вести и информација глобалној публици“.

„Драго нам је што Гугл препознаје вредност АП-овог новинарства, као и нашу посвећеност непристрасном извештавању, у развоју својих генеративних АИ производа“, навела је Хајтман у саопштењу.

Ниједна од две компанија није открила колико ће Гугл платити АП-у за садржај. Гугл је одбио даље коментарисање о томе како ће представити информације АП-а и да ли ће навести извор или линк с оригиналним чланцима.

Џеминај, раније познат као Бард, представља Гуглов одговор на потражњу за генеративним алатима вештачке интелигенције који могу да састављају документе, генеришу слике, помажу у програмирању или обављају друге задатке.

АП је настојао да диверзификује своје приходе последњих година и 2023. је потписао уговор са ОпенАИ, произвођачем ЦхатГПТ-а, омогућавајући компанији да лиценцира АП-ову архиву вести за обуку будућих верзија својих АИ система. Финансијски услови тог посла такође нису објављени, али је покренуо све већи број сличних партнерстава између ОпенАИ-а и медија широм света.

Истовремено, новинске организације су изразиле забринутост због технолошких компанија које користе њихов материјал без дозволе или плаћања, а затим се такмиче с њима за приход од оглашавања.

Лист Њујорк тајмс и други медији тужили су ОпенАИ и друге компаније за вештачку интелигенцију због кршења ауторских права и у уторак су изнели своје аргументе пред савезним судијом у Њујорку.

Технолошке компаније су тврдиле да слободно узимање јавно доступног текста с интернета за подучавање својих АИ модела представља „фер употребу“ према америчким законима о ауторским правима.

Међутим, суочене с правним изазовима и технологијом склоној грешкама, компаније за вештачку интелигенцију такође настоја да добију лиценце за висококвалитетне изворе података како би побољшале перформансе својих производа.

Независни новинари били су изложени нападима и претњама, укључујући претње смрћу, као и клеветама од стране провладиних медија и високих државних званичника, наводи се у извештају и додаје да је од јануара до септембра, Независно удружење новинара Србије забележило 108 инцидената усмерених против новинара и медијских кућа, од којих су осам били физички напади, два напади на имовину, а 55 случајева односило се на претње, застрашивање и узнемиравање.

У извештају се подсећа на претње и застрашивања којима су у марту били изложени челници Независног друштва новинара Војводине, Динко Грухоњић и Ана Лалић Хегедиш после учешћа на једној конференцији у Хрватској, као и да је Грухоњић био мета виралног дипфејк вдео снимка што је довело до две кривичне пријаве против њега и бројних претњи смрћу.

Новинарка Лалић Хегедиш примила је хиљаде претњи, укључујући претње смрћу и сексуалним насиљем, наводи ХРW и додаје да су и Грухоњић и она пријавили инциденте полицији али да у време писања извештаја истрага још није била завршена.

У делу извештаја који се односи на слободу медија у Србији, HRW подсећа и на случејева претњи новинарима Н1.

Такође се наводи да је током 2024. забележен пораст броја СЛАП тужби које се најчешће користе против медија како не би извештавали о одређеним темама. До септембра, истраживачки медиј Крик био је предмет 14 тужби за клевету, за које тврди да имају за циљ да ућуткају њихов рад, наводи HRW.

У поглављу о одговорности за ратне злочине HRW наводи да је између јануара и августа, Тужилаштво за ратне злочине покренуло седам нових истрага о ратним злочинима против осам осумњичених, као и три истраге против непознатих починилаца. До августа, пред српским судовима било је у току 19 предмета против 37 оптужених. Поступци су били оптерећени значајним кашњењима.

Када су у питању избеглице, тражиоци Азила и мигранти ХРW наводи да је систем азила и даље несавршен и износи податак да је Србија доделила статус избеглице или субсидијарну заштиту само двема особама, а привремену заштиту за 880 особа, све из Украјине.

Од јануара до августа, Србија је регистровала 511 тражилаца азила и дозволила је подношење 156 захтева за азил. Наводи се и да је до августа регистровано 38 малолетних миграната без пратње као и да не постоје формалне процедуре за процену старости малолетника без пратње, што доводи до ризика да старија деца буду третирана као одрасли и да не добију посебну заштиту.

HRW констатује и да су у Србији током 2024. ЛГБТ особе и даље биле изложене нетрпељивости, претњама и насиљу и наводи да је од јануара до септембра, организација Да Се Зна! забележила 82 инцидента мотивисана мржњом према ЛГБТ особама, укључујући 28 физичких напада, док је београдска Парада поноса одржана у септембру, без инцидената.

Деца и одрасли са инвалидитетом у Србији уживају институционалну заштиту, а готово 30 процената деце са инвалидитетом која живе у институцијама нису уписана у школу, додаје се у делу извешатаја HRW који се односи на Србију.

Према његовим речима, у том случају постоји отежавајућа околност, јер се не ради о документу који је издала Србија и њено Министарство унутрашњих послова (МУП).

„Први корак смо учинили према МУП-у, упутили смо им допис, за почетак, да се они изјасне на ове околности да ли је случајно из њихове базе. Дакле, не може бити из базе путних исправа као што их ми имамо, али може бити из базе контролисаних путних исправа приликом преласка границе“, казао је Мариновић.

Додао је да не зна да ли је то случај, односно да не зна да ли су студенти са тим пасошима прелазили границу, али да иду ка МУП-у јер им је то најлогичнији први корак.

„Касније ћемо видети од развоја ситуације и од утвђених чињеница, јер у овој ситуацији и у оваквим ситуацијама могуће је да се десила једна од више могућности. Једна је да је то, условно говорећи, из базе МУП-а приликом преласка границе.

Друго је да је неко други предао ко располаже тим, да ли то може бити, примера ради, факултет, може бити неко физичко лице, да сад не спекулишем даље“, казао је повереник.

Према његовим речима, свако ко је дошао у посед тих пасоша, могао је да их достави медијима, али да то његову институцију не ослобађа, већ да ће покушати да утврде истину и даљим корацима.

Навео је и да ће вероватно, као и у ранијим годинама и случајевима, поднети кривичну пријаву.

„Е сад, да ли ћемо моћи да утврдимо конкретно лице, што се веома ретко дешава, или ћемо поднети против НН лица у том руковаоцу подацима, то ћемо видети. То су неки од могућих путева“, рекао је Мариновић.

Подсећамо да је од 1. јануара 2025. године ступио на снагу Правилник о начину успостављања и садржини Јединственог информационог система (ЈИС) за спровођење и праћење суфинансирања пројеката у области јавног информисања чиме је унапређен поступак пројектног суфинансирања и олакшано остваривање његове пуне транспарентности. Онлајн портал ЈИС-а већ је на располагању корисницима и то на званичној интернет презентацији Министарства: www.jis@mit.gov.rs.

Министарство, стога, позива све обвезнике уноса података и докумената, односно органе јавне власти који спроводе јавне конкурсе у области јавног информисања, учеснике на конкурсима и новинарска и медијска удружења која предлажу чланове комисије, да до 23. јануара именују овлашћено лице које ће у име и за рачун обвезника вршити послове уноса података и докумената преко веб портала ЈИС-а.

Министарство, такође, позива кандидате за чланове комисије да се до 23. јануара на портал ЈИС-а лично пријаве као кандидати за чланове комисије у својству стручњака за медије или представника новинарских и медијских удружења. Кандидати за чланове комисија пријављују се самостално, путем опције биографија - Образац за члана комисије (Образац 3), а приликом уноса података потребно је да наведене податке докажу валидном документацијом.

Напомињемо и то да стручне службе Министарства стоје на располагању свим корисницима ЈИС-а за додатна појашњења или подршку са циљем пуне примене Закона о јавном информисању и медијима, као и пратећих подзаконских прописа (број телефона: +381 64 6705333, адреса електронске поште: jis@mit.gov.rs )

Из компаније која издаје Ел кажу да су у питању неистине.

„У децембру 2024. спроведена је редовна анализа резултата рада уредничких тимова за протеклих шест месеци, укључујући и магазин ЕЛЛЕ и на основу ње су донете одлуке у циљу побољшања перформанси и финансијских резултата пословања. Веб уредница није испунила планове, јер је у њеном делокругу рада забележен знатан пад пословних параментара“, тврде из МОНДО.

Како кажу, није необично да „запослени имају нереалну слику о сопственим доприносима и резултатима, па овакве промене код њих могу изазвати осећај неправде“.

„Међутим, крајње је неоубичајено да се тиме оправдава извргавање чињеница и стављање личних интереса у сврху личне промоеције, а науштрб колега, колегиница и магазина у целини“, наводе из магазина, негирајући тврдњу да отказ има везе са подршком студентским протестима.

Тврде да „Магазин и компанија одувек подржавају право на лични избор, слободу говора, сваку врсту и опредељења и различитости“, што, наводе, сматрају темељем на коме почива развој људи и ставова у тој компанији.

У препуној сали хотела Њујоркер у Њујорку владала је неуобичајена тишина док су се смењивале слике и нарација филма „Писмо Тесли“ , ауторке и списатељице прелепих речи Раде Комазец у замишљеном писму српском генију. Лепши увод у Конференцију о Николи Тесли у Њујорку у организацији Теслине научне фондације није могао да буде.

Езра Поунд је рекао о писању: “ако хоћете добро да пишете морате пронаћи нешто ново, било у стварности било у методи“. Новинарки и литерарном ствараоцу Ради Комазец не недостају ни нове идеје ни нове методе, а ни нове стварност Теслиног завичаја.

У само 15 минута кроз слике и речи приказана је географија, историја, политика, друштво, судбина Теслиног народа и сви догађаји у Теслином завичају од када је отишао из Лике до данашњих дана.

Продукција овог аутовизуелног дела у потпуности је прилагођена теми – замишљеном писму којег прати нарација ауторке. Ова је прича о Теслином народу, Теслином завичају , тешким људским судбинама које је немогуће игнорисати. Истина је темељна одредница овог филма, а синопсис сценарија је поетски модернистички стил, док се у естетској функцији смењују слике Теслиног родног краја. Све је стварно и истинито.

Није то ни измишљени ни намештени ни припремљени догађај, већ фим који пружа могућност најуверљивијег приказа збиље и живота после одласка Тесле у свет. Овде је камера само инструмент ауторкиног ока коју користи само да забележи стварност. Емоција која прати ову филмску причу, односно, замишљено писмо Тесли успева кроз трајање да гледаоце и слушаоце увуче у себе и пробуди у њима најснажније емоције, а неке је довела и до суза.

Емоцију и одушевљење филмом није крио ни Американац проф. др Филип Балдвин који је изјавио да је фим доживео као уверљиво сведочанство о Теслином пореклу, судбини његовог народа, дешавањима од једног века и одао признање ауторки на избору речи и причи која никог не оставља равнодушног. Посебне емоције изазване су код Срба који живе у Америци и којима су искриле сузе приликом смењивања слика и речи у овом кратком филму.

Аутентичност и квалитет филма дочарана је и појавом ауторке у личкој народној ношњи, а поред лепог литерарног изражавања ауторка је овим филмом доказала да је изврстан познавалац историје, Теслиног порекла, краја, обичаја, живота …

Рада Комазец о свом „Писму Тесли“ каже: “Писмо сам написала за десетак минута. Ништа нисам поправљала јер сам га писала од срца, писала сам га као да ће га читати Тесла. Многи га својатају, ките се ” његовим перјем”, а ја сам се само вратила у основну школу девојчице која је била поносна што Никола Тесла припада њеном роду и што је рођен ту где се родила и она, односно ја. Човек без емоција није ништа и не постоји.

За сваког аутора, био он писац редитељ, продуцент најважнији је начин како је прихваћен од публике. Током Конференције прилазили су ми људи и честитали на, како су говорили, нарацији и филму без патетике а снажних емоција – казала је Рада Комазец, истичући да су јој филм већ тражиле одређене продукције и ТВ куће , али да га неће уступити без дозволе Теслине научне фондације, која наградом препозна њен предан и квалитетан рад.

Приказ председника Републике Србије коме је у овој срамотној карикатури дато обличје Адолфа Хитлера, са све нацистичким поздравом, отворено је и недопустиво ругање стотинама хиљада жртава и потомака жртава геноцида, припадника српског, јеврејског и ромског народа, као и самог председника Републике чији су поједини преци страдали управо у контексту геноцида почињеног над припадницима ова три народа на подручју НДХ.

Поређење председника Републике Србије са Адолфом Хитлером, једним од највећих злочинаца у целокупној историји људског рода, и директне, ничим аргументоване, оптужбе да је председник г. Вучић организовао недавне инциденте током протеста дела студената, не само да представљају још један у низу очигледних и континуираних покушаја дехуманизације председника Републике, већ сведоче и о свесној намери да се прекрши Закон о јавном информисању и медијима. Истовремено, у питању је и пораз свих етичких, односно професионалних стандарда, као и тешка срамота за новинарску професију.

Истовремено, ово је и промишљен, потпуно свестан и веома опасан чин намерног нарушавања стабилности и угледа државе, као и њених најистакнутијих званичника.

Основна улога медија огледа се у њиховој обавези да штите јавни интерес у области јавног информисања што је овим и оваквим поступком уредништва дневног листа ,,Данас“ потпуно поништено.

Министарство информисања и телекомуникација најоштрије, стога, осуђује садржај срамотне насловне странице дневног листа ,,Данас“ и изнова апелује на целокупну медијску заједницу да одговорно, законито, професионално, етички и искључиво у јавном интересу приступа обављању својих професионалних задатака.

Министарство информисања и телекомуникација очекује од новинарских удружења, чланова медијске заједнице и Савеза за штампу да без одлагања осуде овакав потез уредништва дневног листа ,,Данас“.

"У националним медијима је нешто боља ситуација. У локалним и регионалним медијима угрожена је функционалност. Зато је Министарство позвало синдикате да раде на изради Гранског колективног уговора, јер такав уговор никада није потписан. До краја јануара очекујемо да добијемо један иницијални предлог. Такав уговор обезбедиће боља радна и материјална права запослених, рекао је Ристић.

Говорећи о предложеним изменама и допунама у неколико медијских закона, Ристић каже да се у Закону о јавном информисању и медијима и Закону о електронским медијима појашњавању одређене процедуре и механизми у којима се показало да је, због вербализације, у самим законима могло да дође до различитих тумачења појединих прописа.

Што се тиче Закона о јавним медијским сервисима предложеним изменама додатно је оснажена њихова уређивачка независност, финансијска аутономија. Додатно су дефинисани критеријуми за избор генералног директора, управног одбора и програмског савета. Уводи се повереник у оба јавна медијска сервиса. Њихов задатак ће бити да реагује на сугестије или критике слушалаца и гледалаца, као и читалаца портала Јавних сервиса, навео је Ристић.

Према његовим речима, повереник ће добијене критике и сугестије упућивати одговорним секторима у јавним медијским сервисима како би се поступало у интересу грађана ове земље.

Говорећи о актуелној ситуацији у друштву и протестима у неколико градова у Србији он је рекао да је након трагедије на новосадској Железничкој станици прошле године Тужилаштво идентификовало одговорне у рекордном року и да сматра да је јавност и после ове трагедије, као и после оних у Основној школи Владислав Рибникар, Дубони и Малом Орашју, злоупотребљена.

Злочин у Рибникару се догодио у учионици мог детета. Имам морално право да кажем да, као што су мајске трагедије 2023. биле злоупотребљене од једног дела актера на политичкој сцени, тако је то случај са новосадском трагедијом, закључио је Ристић.

„Када смо били окупљени прошле године речено нам је да ћемо радити на закону један месец. То је већ говорило да је све ово неозбиљно“, рекао је Вељановски.

Напоменуо је да Медијска стратегија одређује један број питања која су најважнија, као што су финансирање јавних медијских сервиса, руковођење јавним сервисима и њихова контрола. Ова питања су се нашла и као тема када је у питању нови закон.

„Највише смо се бавили тиме како два јавна медијска сервиса треба да се финансирају, јер тренутно финансирање не обезбеђује њихову самосталност и независност. Уколико погледате европске јавне сервисе видећете да се у њиховим законима говори о томе да, ако нема независног финансирања, нема ни независног функционисања медија“, рекао је он.

Како је рекао, онога тренутка када Влада дода из буџета новац за функционисање јавних сервиса, онда иста Влада и нешто захтева од јавних сервиса и они на то пристају.

„Дошли смо до добре формуле како би могла да се финансирају наша два јавна сервиса. Свестан сам тога да грађани имају много разлога да буду незадовољни како јавни сервиси функционишу, какав је њихов програм, али морамо да знамо да су то скупи медијски модели. Не сме се допустити да велике медијске куће заостају“, рекао је он.

Додао је и да се из популистичких разлога тврди да таксу из које се финансирају сервиси не треба повећати јер је све поскупело.

„Ми смо добили ситуацију да нас је на последњем састанку Радне групе лично министар обавестио да се обављен разговор у оба јавна сервиса о начину финансирања и да су оба јавна сервиса пристала да се он не мења. То значи да РТВ нема довољно средстава и даље за нормално функционисање а да РТС нема све што му недостаје“, казао је Вељановски.

Како је истакао, питање руковођења јавним сервисима је „побољшано“, јер ће се сада знати ко може да буде члан Управног одбора, а Програмски савет ће се на другачији начин бирати односно екстерно на основу конкурса.

„Међутим, од свих варијанти које смо предлагали, прихваћена је она најлошија која се тиче улоге омбудсмана. Није прихваћено то да омбудсман обавештава јавност о томе на шта се публика жали у раду јавних сервиса, а улога омбудсмана управо и јесте у томе како би се побољшао рад сервиса“, рекао је Вељановски.

Он је истакао и да јавни сервиси уколико желе да запосле некога, али да подигну плате новинара, морају да траже сагласност Владе, односно министара.

„Уколико сервисима недостаје средстава, држава треба да дода из буџета, али не сме тиме да условљава било шта. И сада видите да им не дају да самостално раде и да је то везано за ону реч ‘установа’ и то да су и даље јавни сервиси државна предузећа и се заваравамо да је јавни сервис у рукама народа“, рекао је Вељановски.

Представница Новосадске новинарксе школе Дубравка Валић Недељковић рекла је да је сагласна да нови закон није документ за који било ко може да каже да је то оно што чини законодавни оквир у којем може да се ради слободно и независно, професионално, са највишим технолошким стандардима, а да грађани могу да кажу слободно да су јавни сервиси њихово власништво.

„Ми од почетка у Србији имамо круцијални проблем, где грађани сматрају да су РТС и РТВ државни медији, а не њихово власништво. Делом сам учествовала у креирању ових закона и понавља се иста ствар: оно што се данас направи као релативно уљудан текст, сутра осване као потпуно други текст пред Скупштином“, казала је она.

Додала је да се та ситуација понавља од 2002. године када је први медијски закон донет, као и да овај закон треба ставити у контекст европских закона и српске медијске стратегије, и направити „уљудан текст“.

Када је у питању финансирање и контрола медија, она је казала да је питање и ко ће контролисати контролере.

„Са овим законом, штагод да читате у свим члановима, ви бисте могли да станете, па онда кажете ‘ајмо од почетка’. Ми нећемо имати квалитетан закон о најважнијим медијима у овој земљи, а они су најважнији јер морају да задовоље потребе грађана“, истакла је она.

Дане Марковски, главни повереник синдиката Независност у РТС-у, рекао је да се понадао да се кад је радна група за нови закон почела да ради понадао да би нешто могло и бити урађено у вези синдикалних питања, али да је „нажалост ипак постало видно да ће бити тешко одржати предвиђени курс“.

„Последњи пут када се састала радна група нису ни знали да ће то бити последњи пут – а тада је (члановима радне групе) на видеобиму дат предлог нацрта текста закона где нисмо могли да упоредимо шта је у постојећем закону, шта је текст радне групе, шта је оно што је усаглашено у јавним медијским сервисима и шта је оно што је прошло контролу Министарства финансија“, рекао је Марковски.

Дарко Шпер, председник Гранског синдиката културе, уметности и медија „Независност“, оценио је да законско решење које је на столу „није испоштовало оно што су чланови радне групе износили претходна два и по месеца“.Меза

„Ми смо први пут добили прилику да учествујемо у изради једног овако важног закона. Међутим, показало се да ово није испало тако делотворно. Што се тиче наше сарадње са Министарством информисања и културе, ми смо пре месец дана објавили бојкот свих активности. Можда смо неке ствари урадили у корист своје штете, али сматрамо да ако преговарамо шест месеци са радном групом коју чини седам министарстава и договоримо се да се запосленима у култури плате повећају за седам одсто и држава то не уради и призна своју грешку – шта ја имам даље са њима разговарам? Заиста не видим да има простора за даљу комуникацију“, рекао је Шпер.

Иницијатива ПроГлас позива Одбор за културу и информисање да на веб страници Скупштине Србије објави целокупну приспелу документацију која се односи на процес избора чланова Савета РЕМ, а потом и да из тог процеса искључи све оне актере који не могу стећи статус овлашћених предлагача, као и све кандидате код којих постоји нека од законских сметњи за избор у чланство Савета РЕМ. 

ПроГлас позива народне посланике да се, гласајући о предложеним кандидатима, држе законске обавезе да на место члана Савета РЕМ изаберу „само лице“ које има углед у јавности, које се својим радом и активностима залагало за слободу изражавања, слободан проток информација, остваривање људских права, развој цивилног друштва, унапређење демократије, поштовање уставности и законитости.

Колувија у тужби тврди да КРИК нарушава његово право на претпоставку невиности, јер не постоје правоснажне пресуде против њега, те потражује 100.000 динара (око 850 евра) на име одштете. КРИК, међутим, нигде не тврди да је Колувија крив, већ извештава на основу званичних докумената и доказа из саме истраге „Operacija Zeppelin”. Колувија је и раније, одмах након објављивања приче, најавио тужбу на свом профилу на платформи X.

Крајем 2023. године, током протеста на којима су окупљени грађани захтевали понављање београдских избора, на друштвеним мрежама појавио се узнемирујући видео-снимак – непозната жена у протестној маси посматра биометријску фотографију активисте Николе Ристића на екрану свог мобилног телефона. Ту фотографију, у принципу доступну само Министарству унутрашњих послова, објављује и портал Ало.

Међутим, ни током целе 2024. није разјашњено ко је и на који начин проследио ову фотографију медијима и откуд она у чету непознате жене на протесту. Уместо тога, тренд је настављен – безбедносне информације су нелегално коришћене против политичких неистомишљеника и цуриле су у таблоиде, активисти и новинари су шпијунирани, а нико за то још није одговарао,

У мају 2024. године, током изборне кампање за локалне скупштине широм Србије, портал Информер објавио је поверљиви банковни документ о наводној уплати 40.000 евра порталу Озон прес из Чачка из Европског фонда за демократију. То је уследило недуго након што је председник Србије Александар Вучић на једном митингу оптужио „немачку фондацију” да је „послала 40.000 евра једној опозиционој листи” како би Српска напредна странка изгубила власт у Чачку.

Тај документ би по правилу требало да имају само банка и клијент. Из ОТП банке су за Раскрикавање изјавили да не знају како је дошло до цурења поверљивог документа, док остаје нејасно и на основу чега је председник Вучић располагао детаљима о финансијским трансакцијама једног локалног медија.

Неколико месеци касније, у августу исте године, власник Информера Драган Ј. Вучићевић на својој телевизији приказао је велики број финансијских докумената о двадесетак невладиних организација, посебно истичући њихове донације из иностранства.

Оптужио их је да новац користе за организовање еколошких протеста и рушење власти. Иако невладине организације јавно објављују податке о својим донаторима, Вучићевић је објавио детаљне финансијске трансакције, укључујући износе донација за различите пројекте током протеклих годину и по дана, плате запослених са именима, па чак и трошкове за кетеринг и такси.

Непосредно после масовних протеста у Новом Саду почетком новембра, таблоид Информер је отишао корак даље – објавио је видео-снимке са безбедносних камера београдског аеродрома на којима је забележен активиста Никола Ристић.

Поред снимака, у тексту су изнети прецизни подаци о томе где је Ристић отпутовао, у колико сати и којим летом. Представници аеродрома изјавили за Раскрикавање да су „на располагању надлежним органима ради утврђивања свих околности”, али ни после неколико недеља није било опипљивих информација о томе да је истрага заиста покренута.

Како се година ближила крају, уследио је још један узнемирујући случај. Како је Раскрикавање писало, новинар портала ФАР, Славиша Миланов, открио је да му је телефон тајно инфициран шпијунским софтвером NoviSpy – до тада непознатим чак и стручњацима за сајбер безбедност. Иако је Миланов поднео кривичну пријаву, реакција надлежних ни после девет месеци није уследила.

Међународна организација Amnesti International потврдила је да Миланов није једини коме је у протеклом периоду инсталиран сумњиви софтвер. Према њиховим сазнањима, еколошки и политички активисти у Србији су често били мета сличног наџора, посебно током информативних разговора у полицијским станицама или просторијама БИА-е. Амнести Интернатионал је оценио да све већи број сличних случајева указује на могућу системску злоупотребу наџорне технологије од стране државних органа, јер ни у једном од наведених инцидената досад нико није одговарао.

Коначан крај суђења за убиство Славка Ћурувије и паљење куће новинару Милану Јовановићу

После четврт века од убиства новинара Славка Ћурувије и девет година од почетка суђења, Апелациони суд у Београду је у фебруару 2024. донео правоснажну ослобађајућу пресуду радницима Државне безбедности оптуженим за овај злочин.

Тиме је преиначена првостепена пресуда Вишег суда, којом су Радомир Марковић, Милан Радоњић, Мирослав Курак и Ратко Ромић били осуђени на укупно 100 година затвора. Ослобађајућа пресуда дефинитвно је ставила тачку на процес против четворице оптужених, а налогодавци и непосредни извршиоци убиства новинара тако остају непознати.

Апелациони суд је закључио да нема доказа о постојању организоване криминалне групе нити о томе да је убиство Славка Ћурувије наручено из врха Милошевићеве власти. Нису прихваћене тврдње да је тадашњи шеф ДБ-а Радомир Марковић пренео налог Милану Радоњићу, који га је наводно проследио Мирославу Кураку и Ратку Ромићу. Кључни сведок Бранка Прпа није препознала оптужене као извршиоце, а ДБ-ово праћење Ћурувије суд је окарактерисао као „уобичајену праксу”, а не припрему за ликвидацију. Одбијени су и докази о локацији мобилних телефона, па је суд закључио да не постоји несумњива веза оптужених са убиством.

Само два месеца после, завршено је још једно суђење у вези са нападом на новинара.

Након петогодишњег процеса, Апелациони суд је у априлу правоснажно осудио бившег председника Општине Гроцка Драгољуба Симоновића на четири године затвора за паљење куће новинара Милана Јовановића. Полицајац Владимир Михаиловић добио је три године, Игор Новаковић две и по, а Александар Маринковић четири године затвора. Иако је суд потврдио њихову кривицу, казне су им смањене услед преквалификације дела у блажи облик и уважавања олакшавајућих околности.

Апелациони суд је потврдио да су четворица оптужених организовала и спровела паљење куће новинара Милана Јовановића, али им је казне ублажио јер је дело преквалификовано из „тешког дела против опште сигурности” у „изазивање опште опасности”. Као кључни разлог, суд је навео да штета није прешла шест милиона динара – праг од којег би се сматрала „великом”.

Суд је уважио и олакшавајуће околности, попут старосне доби и признања кривице. Овом пресудом окончан је петогодишњи процес покренут након напада Молотовљевим коктелом у децембру 2018, када су Јовановић и његова супруга једва избегли смрт.

Телеком Србија купује Курир?

Један од значајнијих догађаја у 2023. години јесте то што је Телеком Србија добио могућност да постане власник медија. До ове промене дошло је усвајањем измена Закона о јавном информисању и Закона о електронским медијима. Иако се део стручне јавности противио, након неколико састанака представника власти и медијских организација, у Закону је остала одредба која Телекому, као државној компанији, омогућава да оснива медије.

Телеком Србија је крајем јула 2024. обавестила македонску антимонополску комисију о плану да преузме компанију Мондо ИНЦ, издавача таблоида Курир и још неколико медија. Иако још увек нису донели званичну одлуку, јасно је да су већ кренули у сложен процес прикупљања потребне документације и дозвола. „Једно је да добијете дозволу регулатора, а друго да ли ће до преузимања заиста доћи”, изјавио је за Раскрикавање директор Телекома Владимир Лучић, остављајући отвореним исход читаве трансакције.

Због пословања компаније „МТЕЛ” у Македонији, Телеком је обавезан да и тамо тражи одобрење, а македонска комисија је информацију објавила на свом сајту.

У званичном одговору Телекома за Раскрикавање наводи се да, ако добију све потребне дозволе и у другим државама региона, „донеће коначну одлуку да ли и у ком проценту постају власници свог дугогодишњег партнера”. Нису открили колико би их ова куповина коштала.

Новинари НИН-а основали Радар

Средином јануара редакција недељника НИН дала је колективни отказ и обавестила јавност да ће рад наставити у новом недељнику Радар, из компаније Јунајтед Медиа у чијем су власништву телевизија и сајт Н1 и Нова С, као и лист Данас. Први број овог недељника изашао је 14. марта ове године.

„Нова власница НИН д.о.о. Јелена Дракулић Петровић најавила је промену концепције недељника НИН, али није нас уверила да ћемо свој посао моћи и даље да радимо као и досад – бескомпромисно и руководећи се искључиво императивима професионалног новинарства”, саопштили су новинари приликом одласка из НИН-а.

За главну и одговорну уредницу Радара постављена је Весна Малишић, која је претходно у НИН-у била заменица Милану Ћулибрку, који је уређивао НИН претходних 11 година.

Наставак кампање СЛАПП тужби

Седам родитеља тужило је уредницу Ин Медија Верицу Маринчић средином 2024. јер је објавила фотографију њихове деце на пријему код председника општине који им је том прилику поделио мед за потенцију „Фрушкогорски скочко”. Ова фотографија је иначе преузета са веб-сајта општине. У једном од случаја Виши суд у Београду осудио је портал Ин Медија и уредницу Верицу Маринчић на 100 хиљада динара одштете и још 60 хиљада за судске трошкове.

На адресу Славко Ћурувија фондације стигле су три тужбе због саопштења у коме је Фондација изразила неслагање са ослобађајућом пресудом Апелационог суда за убиство новинара Славка Ћурувије. Фондацију су тужили оптужени за убиство Ћурувије, Милан Радоњић, Мирослав Курак и Ратко Ромић, због повреде части и угледа, те тражили велике новчане одштете. Све тужбе се односе на исти текст.

Кампања против КРИК-а се наставила и ове године, те смо тужени чак пет пута.

Судија Апелационог суда у Београду, Душанка Ђорђевић, покренула је две тужбе, реагујући на базу података „Просуди ко суди” која анализира рад правосуђа, укључујући и њен. Заједно са супругом, судија Ђорђевић не тражи само новчану надокнаду, већ и драстичне казне за новинаре КРИК-а – двогодишњу забрану рада и по 10 месеци затвора, све под оптужбом за наводно кршење приватности. У тужби, судија Ђорђевић, позната по томе што је била чланица већа које је ослободило оптужене за убиство Славка Ћурувије, тврди да јој новинари КРИК-а „цртају мету” и тиме потенцијално олакшавају криминалцима да је лоцирају.

Полицијски службеник Душко Мирковић тужио је КРИК због текста о налазима из полицијског извештаја који се односи на рад организоване криминалне групе Дарка Шарића. У том тексту, Мирковић се помиње само узгред, у једној реченици, као „један од оптужених да је пружао помоћ криминалној организацији”.

Тужилац тврди да је тиме претрпео „ненадокнадиву штету због медијског приказивања као криминалца”, иако је КРИК само пренео информације из званичне државне документације.

Курир је, по трећи пут, тужио КРИК због анализе коју је портал Раскрикавање објавио о манипулативним насловним странама, а која наводи да је Курир током 2023. године имао 56 манипулативних насловних прича. Такође су тужени и други портали који су пренели ове налазе.

Предраг Колувија, коме се суди за наводно вођење криминалне групе која је у случају „Јовањица” производила више од тоне и по марихуане, трећи пут је поднео СЛАПП тужбу против КРИК-а, уредника Стевана Дојчиновића и бивше новинарке Саре Смоловић због истраживачке приче из јуна 2024. године.

У тексту „Операција „Цепелин”: Колувија и пре „Јовањице” био осумњичен за производњу марихуане” износе се наводи да је Колувија, власник Јовањице, још раније био умешан у производњу марихуане, али је успео да избегне кривично гоњење. Прича се темељи на налазима из полицијске истраге „Операција Зеппелин”, која је претходила Јовањици и довела до откривања, до тада, највеће илегалне лабораторије марихуане у Србији.

Колувија у тужби тврди да КРИК нарушава његово право на претпоставку невиности, јер не постоје правоснажне пресуде против њега, те потражује 100.000 динара (око 850 евра) на име одштете. КРИК, међутим, нигде не тврди да је Колувија крив, већ извештава на основу званичних докумената и доказа из саме истраге „Operacija Zeppelin”. Колувија је и раније, одмах након објављивања приче, најавио тужбу на свом профилу на платформи X.

„Данас ме је, 14 дана након пријаве, контактирао јавни тужилац. Ускоро ћемо се састати и спреман сам да са радошћу и ванредним еланом допринесем откривању засад анонимних починилаца и налогодаваца овог насиља и над појединцем и над градом, казао је Кесић у изјави за наш лист.

Подсетимо, прекршајну и кривичну пријаву за исписивање узнемирујућих графита у којима се “таргетира Зоран Кесић и ружи Београд” МУП-у је поднела 4. јануара Асоцијација независних електронских медија (АНЕМ), након што је Кесић случај пријавио 31. децембра у Полицијској станици Врачар.

АНЕМ је упозорио да написано минимално 200 графита шаблоном само на потезу од Славије до Калемегдана у веома кратком року, те да су на десетине места на Врачару, Старом граду и Новом Београду исписани графити величине од неколико квадратних метара или дуги десетак метара. Поред тога исписани су на скоро свакој згради у Улици српских владара, на згради САНУ, Андрићевој задужбини, згради Протокола, ЈДП и преко пута на Цветном тргу, на уласку у Теразијски тунел са обе стране, а нису поштеђене ни зграде под заштитом као културни споменици. „Штета нанета имовини и Београду је веома велика“, објавио је тада АНЕМ.

„У питању је очигледно велика операција која има за циљ уништавање имовине, ружење града и узнемиравање Зорана Кесића и његове породице, као и његовог тима сарадника и узнемиравање и других новинара и медијских радника. До сада нисмо имали операцију таргетирања неког новинара оволиких размера када је реч о исписивању графита“, пише у саопштењу и додаје се да је о случају обавештена и Стална радна група за безбедност новинара.

Адвокат Братислав Марковић каже да у овом случају има јасних основа за поступање тужилаштва и то по основу кривичног дела угрожавања безбедности.

– У случају претњи графитима упућених Кесићу на његову штету, је јасно извршено дело угрожавања безбедности. Свакако је дошло и до узнемирења грађана, због чега се ради о ставу два овог дела, о тежем облику угрожавања сигурности, где би тужилаштво и полиција морали да поступају по службеној дужности и да саопште јавности шта су до сада учинили, објашњава за Данас Марковић и додаје да, у ситуацији великих притисака и тензија у друштву, када су таква угрожавања безбедности често праћена и појачана кампањама провладиних таблоида, претња некоме ко се бави објективним новинарством је за сваку осуду, те је неопходно да тужилаштво реагује.

Удружење новинара Србије (УНС) јуче је затражило да се јавност хитно обавести докле се стигло са истрагом у овом случају, те да се починиоци адекватно и без одлагања казне.

– У питању је још једна оркестрирана кампања против новинара, овога пута у њу је, због броја и величине графита и локација, морало да буде укључено више лица и ресурса, што говори о добро планираној намери да се Зоран Кесић застраши, таргетира и дискредитује, да се његова породица, тим сарадника али и шира јавност узнемири. Коришћен је опробани рецепт извлачења из контекста нечије изјаве, па стављања у контекст сатанизације личности, коментарише за Данас потпредседница УНС-а Оливера Милошевић.

Она додаје да је поражавајуће и обесхрабрујуће што нико од надлежних не реагује, а скоро све локације на којима су исписани графити покривене су камерама.

– Колико знам, на пријаве које је поднео АНЕМ, нема још реакција, нити информација. Такво понашање и игнорисање проблема неминовно води ка закључку да ова кампања има политички потпис, јасна је Милошевић.
На чињеницу да је већина простора на ком се налазе исписани графити покривена сигурносним камерама, указао је и АНЕМ. У саопштењу је наведено и да није видљива ни једна активност на разоткривању починилаца, нити су надлежне службе интервенисале са чишћењем ових објеката.

Са друге стране, Министарство информисања на овај случај није званично реаговало, нити осудило исписивање графита.

У данашњем одговору листу Данас, из кабинета министра кажу да су за подношење кривичне пријаве против Н. Н. лица због исписивања графита о Зорану Кесићу обавештени искључиво преко извештавања медија о том догађају. Такође, кажу да не сматрају да се ради „ни о каквој претњи“, те да не виде „ни потенцијалну природу притиска који би био садржај у тексту наведеног графита“.

„Овом министарству је познато и то да је, према наводима садржаним у НУНС-овој онлајн бази случајева ометања рада или угрожавања безбедности новинара, г. Кесић саопштио да се садржај тог графита може повезати са његовим наступом који је имао 1. новембра 2024. у Сарајеву. У вези  са тим, г. Кесић је појаснио да садржај графита може да представља део из његове реченице коју је изговорио током тог наступа, а која гласи „Схоw муст го он за нас који остајемо, који жалимо за жртвама и надамо се брзом опоравку повређених, али и који инсистирамо на одговорности““, појашњавају свој став из Министарства.

Даље указују и на то да у „онлајн бази НУНС-а о случајевима ометања рада или угрожавања безбедности новинара овај случај није окарактерисан као претња, већ као вид притиска“.

„Министарство је сагласно са ставом НУНС-а да се не ради ни о каквој претњи, а Министарство не види ни потенцијалну природу притиска који би био садржан у тексту наведеног графита“, поручују из Министарства информисања.

Текст Нацрта закона објављен је на интернет страници Министарства: www.mit.gov.rs  и на Порталу е-Консултације www.ekonsultacije.gov.rs

 “Солидарни смо са нашим колегама из Вашингтон Поста који се суочавају с овим изненадним промјенама, али и другим колегама у америчким медијима чији су послови тренутно угрожени”, рекао је генерални секретар ИФЈ-а .

 Додао је да новинари и медијски радници имају право на стабилне и сигурне услове рада, а свака промјена у компанији треба да стави заштиту радника на прво мјесто и да се спроводи у сарадњи са синдикалним представницима.

 Из NewsGuildCWA су осудили отпуштања и рекли да је посебно узнемирујуће то што се извршни директор Wашингтон Поста Wилл Леwис није директно обратио својим запосленима у 230 дана.

“Вриједни, талентовани радници који свакодневно праве Тхе Wашингтон Пост не би требали сносити посљедице лоших одлука које доносе њихови руководиоци”, додали су.

Гласноговорник Вашингтон Поста је у изјави, коју преноси Реутерс, рекао да се промјене тичу неколико пословних функција, те сугерисао да отпуштање неће утицати на редакцију.

Вашингтон Пост се суочио са низом изазова у 2023. години, укључујући губитак од 77 милиона долара и отказивање више од 250.000 претплата, након што је власник Вашингтон Поста Џеф Безос објавио да медиј неће исказати подршку кандидаткињи за америчке предсједничке изборе Камали Харрис.

На финансијске проблеме утицао је и одлазак неколико истакнутих новинара и више колумниста посљедњих мјесеци, пише ИФЈ.

Отказ је недавно дала и добитница Пулицерове награде Ан Телнаес, након што је Вашингтон Пост одбио да објави њену сатиричну карикатуру која, између осталих, критикује Безоса.

У децембру су два новинара Вашингтон Поста који су извјештавали о политици, Ашлеy Паркер и Мичаел Счерер, почела радити за Атлантиком.

Реутерс пише да је Вашингтон Пост међу многим новинским кућама које се боре да одрже одрживи пословни модел у деценијама откако је интернет преокренуо економију новинарства и изазвао нагли пад у дигиталном оглашавању.

ИФЈ је подсјетио и да су се отпуштања догодила и у другим медијским кућама међу којима су Ассоциатед Прес, који је недавно најавио смањење радне снаге за осам посто или ХафПост који је 7. јануара извијестио да ће отпустити 30 уредничких мјеста.

„Мене у овом моменту да неко узнемирава… нећу дозволити да неко зарађује на мојој муци. Како их није срамота да ме нико не позове да ме пита, а да напишу да јесу, нема смисла?“, пита се она.

Догађај о коме је реч, иначе, десио се 2023. године, када је Дијану напао и повредио један од колега.

Као ексклузивну изјаву, до детаља препричану, овај инцидент је објавио најпре Курир, да би га затим пренео Информер.

Текстови почињу речима ове жене о губитку њеног детета, да би потом као изјава, у првом лицу био описан напад на радном месту.

Ову изјаву Дијана тврди да им није дала, иако се у тексту описује како јој „дрхти глас, како се бори с речима, али наставља“

Трагедија у Новом Саду

Стефан Хрка је једна од 15 жртава несреће у Новом Саду, када се реконструисана надстрешница у 11.52 обрушила. Из рушевина је првог дана извучено 14 мртвих, а међу њима и Стефан Хрка. Извучено је и троје тешко повређених, а једна девојка преминула је касније па је број жртава порастао на 15 људи.

„О повећању таксе сигурно ће бити разговора ове године. То јесте био захтев јавних сервиса али смо прошле године већ имали повећање таксе и из разлога које су изнеле наше колеге из других министарстава, пре свега из Министарства финансија, дошло се до тога да је у овом моменту можда рано за још једно повећање претплате“, изјавио је Гарић.

Он је рекао да је нацрт Закона о изменама и допунама Закона о јавним медијским сервисима завршен средином децембра и да се очекује да га почетком године усвоји Скупштина Србије.

„У нацрт су унете битне измене које се тичу надлежности рада Управног одбора, Програмског савета, генералног директора, а предвиђено је и увођење повереника, што је новитет у будућем раду јавних сервиса“, изјавио је Гарић.

По његовим речима, повереник треба додатно да допринесе унапређењу, контроли рада и заштити јавног интереса пре свега у оквиру јавног медијског сервиса.

„Повереник треба да ради заједно са генералним директором и осталима из управе на томе да се унапреди рад и да буде што транспарентнији како би се читава јавност довела у могућност да утиче на рад медијског јавног сервиса“, рекао је Гарић.

На примедбе учесника јавне расправе да је недопустиво да Ниш нема регионални јавни сервис, Гарић је рекао да је у плану да постојање тих медијских сервиса буде главна тема у наредних годину или две када се буде радило на разради Закона о јавним медијским сервисима.

„У овом тренутку постоје неки други приоритети, односно услови нису такви да би нам дали довољно простора да разговарамо о регионалним медијским сервисима. То јесте нешто о чему мора да се разговара и да се види на који начин и у ком року може да се унапреди простор јавних медијских сервиса“, навео је државни секретар.

Вршилац дужности помоћника министра информисања и телекомуникација Драган Трапарић казао је на јавној расправи да ће повереник чије увођење предвиђају измене Закона о јавним медијским сервисима, бити „мост између слушалаца, гледалаца и уређивачке политике јавних медијских сервиса“.

„Грађани ће моћи да се обраћају том поверенику мејлом, телефоном, писмом. Он је дужан да одговара, консултујући се са управом јавне медијске куће у којој ради“, казао је Трапарић.

„Народ је незадовољан. Колико запослених има Радио телевизија Србије?“

Нишлија Александар Живадиновић рекао је на јавној расправи да је „велики проблем“ што Ниш нема јавни медијски сервис.

„Била је прилика онда када смо ми са Нишке телевизије сакупили 35.000 потписа грађана да Ниш добије свој медијски јавни сервис. Медијска стратегија која је усвојена 2013. године прописивала је да Србија има шест медијских регионалних јавних сервиса“, изјавио је Живадиновић.

Нишлија Владимир Станић рекао је да становници тог града треба да се побуне јер плаћају редовно телевизијску претплату, а немају свој регионални јавни сервис.

„Претплата је везана за телевизијско бројило и трошили струју или не ми морамо да плаћамо претплату. Народ је незадовољан. Колико запослених има Радио телевизија Србије? Као да су фабрика, а ми их све финансирамо“, навео је Станић.

Представник Удружења „Весели Роми“ Миле Петковић рекао је да та мањинска заједница треба да добије барем један канал или једну емисију јер медији сада не прате шта се дешава у ромској заједници осим уколико се не ради о убиству или силовању.

Јавна расправа о изменама и допунама Закона о јавним медијским сервисима биће у понедељак, 13. јануара настављена у Београду, а у среду 15. маја у Новом Саду.