Новинарско ћоше
04. 05. 2018.
Београђани незадовољни медијима
Поводом 3. маја, Светског дана слободе медија, полазници Новинарске школе УНС-а анкетирали су пролазнике у центру Београда, шта мисле о стању у медијима, како се информишу и ко су новинари којима верују.
Драгиша Савић (70): Информишем се читајући Политику, купујем и Данас, али понекад. Имам негативно мишљење јер су медији сувише увлакачки , новинарска професија је деградирана. Има и добрих новинара, али генерално је ситуација у односу на некадашњу лошија и не могу издвојити неког новинара ком бих могао веровати.
Неки новинари пишу острашћено, јадно, а нарочито ме нервира новинарска непрецизност или кад се види да се текст вештачки развлачи да би се добило на обимности.
Нина Петровић (36): Да ли уопште постоје медији у Србији, мислим на објективно новинарство? Рекла бих да је сада завладао мрак. Информишем се путем интернета, док телевизију у последње време не гледам, ни новине не купујем, само их електронски читам. Верујем Ољи Бећковић. Сматрам да је она сачувала објективност у извештавању.
Ранко Милојевић (72): Имам веома лоше мишљење о медијима, тако да данас новине читам с времена на време. Памтим кад су новинари били од интегритета и имали своје ја. Мало је оних који независно размишљају и исказују своје мишљење. Можда је то због великог утицаја политике на медије. Раније је било пар новинара којима сам веровао. Чак сам и господину Јакшићу из Политике једно време веровао, али сад ни њему. За мене је прави новинар био чувени Радојчић, дописник Политике из Лондона.
Иван Иванов (26): Медије бих поделио у две групе. Прва група су медији који извештавају доста транспарентно, док у другу групу спадају они који су у служби власти. Највише се информишем преко друштвених мрежа, читам вести са портала Крик и Н1, а уједно новинарима из тих медијских кућа највише верујем. Новине никада не купујем.
Бато Мандић (81): О медијима не мислим ништа добро. Велики изузетак је Н1. Уједно највише верујем њиховим водитељкама јутарњег програма. Од дневних новина читам Блиц. Занимају ме сви наслови, а највише пажње придајем спорту.
Марко Крстић (35): Највише пратим временску прогнозу и стање у земљи. Сматрам да су политичке вести шарене, а остале теме су задовољавајуће. Пратим јутарње програме РТС-а и Пинка.
Лена Јокановић (22): Мислим да се на РТС-у вести намештају у корист власти и да грађани не могу да чују истините информације. Највише пратим Н1, али ни они нису савршени. Пратим портал Б92, углавном теме које нису везане за политику. Ни једног новинара не бих посебно истакла.
Мирољуб Поповић (48): Медији у Србији су под тоталном контолом владајућег режима. Од штампаних медија, редовно купујем Политику, на телевизији гледам спортске програме и слушам радио Студио Б и Слободна Европа. Ђорђе Вукадиновић је новинар којем верујем.
Марко Николић (56): Медијска ситуација у Србији је непромењена уназад 30 година. За неуке људе то изгледа као нека промена, али оно што се нажалост никада не мења је карактер код појединца и менталитет нације. Нико нам није крив. Најчешће слушам радио Београд 202, навика још из студентских дана. Што се телевизије тиче, гледам РТС 1, а локалне крушевачке ТВ станице ни у лудилу, јер су под контролом власти. Мемедовић је омиљени новинар у нашој кући.
Марија Лазић (70): У издавачкој делатности сам радила 30 година и ово сада не разумем. Новинари пишу без икакве провере информација, нико се не бави квалитетом. Пласирање непоузнаних вести, то је катастрофа. Највише ме иритира неписменост новинара и то што медији више уопште нису објективни. Информишем се путем интернета и телевизије, а редовно купујем Политику. Волим да чујем Јакшића, Марића, Жанетића и Љубичића.
Анкету радили: Здравко Горановић, Јелена Трајчевска, Маша Томић, Јована Николић, Вељко Петровић, Никола Бошковић Ана Ђурашковић, Небојша Матић и Тијана Јанковић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.