Новинарско ћоше
28. 12. 2016.
Новинарка Тања Панић из Словеније: Поражавајуће стање медија на српском језику у Словенији
Тања Панић из Словеније једна је од полазница студијске праксе за новинаре и представнике организација на српском језику из региона. За УНС говори о искуству са десетодневне праксе у Београду, коју је организовало Удружење новинара Србије (УНС) у сарадњи са Министарством спољних послова - Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону.
„Пријавила сам се на конкурс јер желим бити иницијатор велике љубави према српском као матерњем језику, коју можда наша деца у Словенији не осећају због притиска околине. Не желим рећи да у Словенији осећају аверзију према српском језику, али се понекад осети прикривена негативна конотација”, започиње разговор за УНС Тања.
Тања је новинарка и спикерка на словеначком радију „Univox“ . Завршила је педагогију (унив.дипл.педагог).
„Чињеница да се као педагог бавим новинарством је прича за себе. Од јануара почињем да радим у основној школи, али је новинарство нешто чиме желим да се бавим хонорарно. Као спикер на радију и новинар на терену, не видим другу опцију него да радим оба посла, јер волим и једно и друго. Иако на изглед можда нису повезани међусобно, не бих се сложила са тим“, каже Панић.
Она истиче да је као педагог „осетљива на децу, те због тога желим још више пажње посветити образовању млађе генерације, која би могла научити свој матерњи језик ”.
„Матерњи језик заслужује пуну пажњу и употребу међу својим народом, где год он био“, каже Панић.
Како додаје, нада се да ће у Словенији бити покренута интернет страница где ће бити објављиване информације о Србима који тамо живе.
Тања Панић, у оквиру десетодневног студијског боравка у Београду била је на пракси у редакцијама листа „Вечерње новости” и „Вести онлајн” (Франкфуртске вести).
„Са веб редакцијом ‘Вечерњих новости’ ћу остати у контакту и писати прилоге и вести о догађајима у вези са Србима у Словенији. То је понуда коју треба искористити. Обишла сам и њихов 'Радио Новости' где сам добила идеју о чешћем објављивању локалних вести. На ‘Вестима онлајн’ упознала сам се са пројектом ‘Учимо ћирилицу’ који би могли успешно започети и код нас '', рекла је Панић УНС-у.
Како је додала, нада се да ће сарађивати са Српским културним центром 'Данило Киш' из Љубљане, са српским друштвима и словеначким школама које би могле да помогну у извођењу тако битног, дугогодишњег и, како се нада, никад завршеног пројекта.
Коментари (1)
Остави коментар28.12.
2016.
И ЈА САМ СЕ НАДАО
Жао ми је што ћу разочарати младу колегиницу, али и ја сам се надао када сам 1975. године отишао за дописника "Политике" из Љубљане. Тада јесу постојала одељења где се учило на српскохрватском језику и то само у школи ""Прежихов Воранц", али Срби и тада ( мада их је било више него данас) нису имали статус националне мањине. Тај статус сада имају Мађари и Италијани, а Срби опет немају.
ОдговориКад се о говорењу српског на јвном месту ради, деца у се стидела и ућуткивала своје родитерље ако би се заборавили па почели да говоре на српском. Тада су за Словенце сви јужњаци били "преклети Босанци", зато су се деца стидела па и плашила да говоре на српском језику. Била је то класична асимилција и то већ у првом колену! Деца су презимена, ако су бил на - ић или вић обавезно писала као ич или вич! На ћирилицу нису ни помишљала.
Наравно, побегао сам на време, још 1981. године и затим путовао у Љубљану сваког месеца (пошто сам склонио жену и децу од невероватне мржње) боравио по десетаки дана и био тамо у време тзв. "освободилног рата од србочетнишке ЈНА"! Каква је то мржња била, то је тешко описати.
Не желим да обесхрабрим младу колегиницу, али мислим да од неких мањинских права, права на употребу свог језика, на штампање својих новина, оснивање свог радија или своје тв у Словенији - неће бити ништа, и то не само сада, него - никада!
С поштовањем, бивши Југословен, а после свега што је иицирано у Словенији, а приписано Србим - Србин!