Новинарско ћоше
25. 02. 2015.
In memoriam - Недељка Неда Поповић
РАДНИ ВЕК У НОВИНАРСТВУ
НЕДЕЉКА–НЕДА ПОПОВИЋ
(10. V 1925 – 18. XII 2014)
Отишла је, 18. децембра 2014. године, из наших редова драга колегиница, велики друг и пријатељ Недељка–Неда Поповић. Сада, остаје нам само да се сећамо њеног ведрог лика, њене срдачне доброте, лепог и елегантног изгледа, који је зрачио из сваког њеног поступка. Сви ми који смо је познавали прихватали смо је као пример личност, као новинарку која је знала како треба живети и радити.
Недељка–Неда Поповић рођена је 10. маја 1925. године у Слуњу (Хрватска). Припада елити првих Танјугових новинара који су после Другог светског рата поставили темеље прве новинске агенције Југославије. У новинску агенцију Танјуг стигла је давне 1947. године као двадесетдвогодишња девојка и у њему провела читав свој радни век.
На овоме послу остваривала се као вредан стваралац. Недељка, коју су сви у Танјугу звали Неда, почела је своју дугу каријеру као репортер културне рубрике, да би касније деценијама била њен уредник. Захваљујући њеном преданом и професионалном раду, у Танјугу су уз њу стасале многе генерације младих управо тако што су имали праву прилику да новинарски занат уче од Неде.
Неда Поповић била је свестрани новинар иако је највећи део радног века провела радећи у области културе. Била је и једна од првих новинара–жена која се доказала и као дописник из иностранства. Од 1962. до 1965. године била је Танјугов дописник из Беча и свестрано обавештавала југословенску јавност о политичким, економским и културним збивањима у Аустрији.
А сада, када је заувек отишла наша Неда, уважавана од својих колега и пријатеља, мислићемо увек о њој као колегиници која је са изразитим поносом и радошћу говорила о свом професионалном раду, као личности која је волела живот и људе и радо се дружила са нама, сваке наше среде у Удружењу, сваком приликом која нам је долазила у нашем дружењу.
За све нас, Недељка Поповић је била само – Неда. А та једна реч, једно име изражава тако много врлина, тако много снаге, тако много доброте, тако много најтоплијег да заслужује најискреније наше поштовање и сећање.
Коментари (1)
Остави коментар19.05.
2024.
Sjećanje
Ne razdajam sestre Veru i Nedu Popović po majci Magarašević. Upoznale smo se slučajno u Pragu, moja prijateljica Dragana Radojković i ja. Išle smo na turističko pukovanje 1990 ili 1991 mi iz Sa a one iz Bg u organizaciji TO Braća Karić.
ОдговориTo slučajno putovanje mi je značilo mnogo kada smo se Bojan i ja kao izbeglice našli u Bg.
Posle Verine smrti sam izgubila kontakt sa Nedom. Dugo nisam znala šta se s njom dešava, mislim da se nije javljala na telefonske pozive. Jednog dana sam odlučila da odem do njihovog stana u Kičevskoj 12 i pozvonila na interfon. Javio se neki muški glas. Rekla sam da sam došla da vidim šta je sa Nedom, da li je još živa. Rekao je da je umrla.
Eto. Ovo je moje sjećanje koje se poklapa sa sjećanjem njenih kolega.
Hvala im na svemu.