Новинарско ћоше
12. 02. 2015.
Масовна хистерија и шајкашка епидемија
Масовна хистерија представља епидемијску појаву поремећаја здравља који нису изазвани биолошким, физичким или хемијским узроцима. По правилу се преноси погледом и звуком, а окидач неретко буде запажање провооболеле особе да се осећа необичан мирис.
Често се испољава драматичном сликом, уз симптоме и знакове који могу да делују бизарно (онесвешћивање, вриштање, грчеви и сл.), али никада немају органску основу. Другим речима, све је у глави. Наравно, није у питању претварање, већ несвесно подражавање. Реч је о неодговарајућем телесном или душевном одговору на погрешно схваћене или под утицајем сугестије некритички прихваћене спољне надражаје.
Управо зато није најсрећније изабран уобичајени термин за ту појаву (масовна хистерија) јер стигматизује жртве. Зато би било примереније прибећи алтернативним називима, као што су масовни психогени поремећај, масовна психосоматска реакција, колективно опсесивно понашање, заразни или преносиви конверзиони поремећај, итд.
Из истих разлога ваљало би таквим појавама давати што мањи публицитет. С једне стране, мање ће се за отпуштенима из болнице вући „реп“ да су ментално лабилни (што је сурово уопштавање јер је огроман број младих подложан таквим реакцијама), а с друге стране, показало се да такве епидемије брже умину када се о њима не говори. Уколико су у жижи пажње јавности, дешава се да, после смиривања ситуације (рецимо, повратка деце у школу) дође до новог таласа истих или сличних клиничких манифестација.
Пређимо на опис догађаја у Шајкашу: „Најпре је једном детету позлило, и док су професори дошли да виде о чему је реч, одједном су деца масовно почела да се онесвешћују“. Дакле, „17 ученика пада као снопље“, али наставници не само да не осећају никакав мирис, већ им није ни позлило. Цитирајмо даље: „симптоми тровања нестали (су) за 15 минута пошто су се појавили“, а описани су као „замућење вида и убрзано, плитко дисање.“ У болници су рекли да се ради о "инхалаторној интоксикацији", што значи да је деци позлило од удахнутог отрова.
Јасно је да нису удахнули ништа опасно, јер не постоји отров који селективно, попут грома, тренутно обара с ногу једне, а обилази друге, који има описане симптоме и који, након драматичног почетка, води потпуном опоравку за само четврт сата. Уз то, тајанствени мирис је допро само до одабраних носева, а могући извори мириса су далеко (хемијска лабораторија на другом крају и другом нивоу зграде, а гасна котларница у одвојеној згради).
Трагање за „отровом“ се наставља, али када се све што је набројано у претходном пасусу узме у обзир, јасно је да ће потрага бити узалудна.
За нама ће остати још једна непрепозната епидемија масовне хистерије.
Коментари (1)
Остави коментар13.02.
2015.
bilo bi dobro
...da se iskoristi, kao sto su Hrvati u Medjugorju ili Portugalci u Fatimi, da im se nesto javilo, pa da napravimo turisticku atrakciju.
Одговори