Новинарско ћоше
26. 01. 2015.
„Шарли ебдо“ у библиотеци УНС-а
Први број француског листа „Шарли ебдо“ (Charlie Hebdo) након терористичког напада на ову редакцију, стигао је у Удружење новинара Србије (УНС).
Примерак листа за библиотеку УНС-а послао нам је колега и члан УНС-а Милан Ђорђевић.
„Шаљем вам последдњи број „Шарли ебдо-а“ до којег сам једва дошао иако је штампан у рекордних седам милиона примерака. Када је Де Гол умро, дневне новине су биле штампане у два милиона примерака,“ написао нам је Ђорђевић.
У терористичком нападу на редакцију сатирчног листа Шарли ебдо 7. јануара убијено је десет новинара, уредника, чланова редакције и два полицајца који су их обезбеђивали.
Коментари (1)
Остави коментар28.01.
2015.
Ко вас то натјерује да ширите карикатуре
Господо, хвалите се демократијом. Прво демократија не постоји, а поготово ваша у УНС-у и Политици, који су под влашћу Љиљане Смајловић. Нисте се извинили већ мјесец дана за онај безобразлук у Прес центру када сте истерали двојицу можда најстаријих чланова УНС-а, када нисте одржали Скупштину, а ми смо допутовали из унутрашњости. Сада не објављујете слиједећи текст у коме се налзи критички осврт на масмедије, Политику, односно све оне који шире те карикатуре и који свађају Србе , приказивањем филма "Ужичка република". Да ли Ви то господине Брајовићу, са сликом на којој се види како држите у рукама карикатуру пророка Мухамеда изазивате некога да баци кашикару у просторије УНС-а. Ко Вам је дао право да ширите те срамне карикатуре. Оснивач тога сатиричног листа се недавно оградио и рекао да нису смјели објавити карикатуре нечије светиње, свиђала се та светиња некоме или не.
ОдговориКомнен Коља Сератлић - Друже Тито прими наске у редове партизанске
25 јануар 2015 Комнен Коља Сератлић
Како баш ових дана (тачније 17. 01. 2015) да Јавни ТВ сервис емитује у ударном термину филм „Ужичка република“. Наиме, филм је снимљен давне и чувене 1974. године, чувене по Уставу који је био основ за растурање Југославије (не плачем за њом, али се увек мора нагласити да је крвавим верским и етничким ратом растурена једна суверена - институционално уређена држава). Тај Устав је примерен само монархијама. Нестанком монарха, нестала је и Југославија, дакако уз режију лутајућих циркузаната из западних велесила и Ватикана.
Свако вече, пре почетка Дневника у 19 и 30, та ТВ кућа - Јавни сервис, подсети да сам и ја њен власник. Зар не би требало да се сви ми који смо материјално на дну, поносимо чињеницом да смо власници, да смо капиталисти. Ето, ја не гледам Дневник, али увек мазохистички одслушам рекламу један минут пре Дневника да је „Јавни сервис власништво грађана Србије“, уз тресак ратничке музике.
Шта се то догађа на медијској сцени Србије, пита се свако ко је иоле близу памети. Неки пишу да је хаос, неки да влада лудило, неки оптужују Вођу или Дечка, како га зове Утискачица, а понеко, као моја маленкост, сматра да све то филиграмски креирају владари из сенке и спроводе преко разних шушњара, јајара, спија, правилно распоређених у медијима, свим важним институцијама, позицији и опозицији.
Овом приликом не претендујем да осмислим филм „Ужичка република“, јер се не може осмислити са уметничког аспекта, то није уметничко дело. Овом приликом се питам, јер сам згранут, јер сам повређен, јер су повређени многи људи у Србији, наша деца, који је то болесни мозак у Јавном сервису (РТС) одлучио да прикаже тај сурови, чисто политички филм, баш 17.01. 2015. године. Од гимназијских дана сам се са стричевима (лекари, судије) залагао да у мом крају и које куде, миримо, пре свега, четничку и партизанску децу, четничке и партизанске породице, не улазећи у то шта су радили у току Другог светског рата, очеви, мужеви, деде и једних и других.
Да ли је онај ко је одлучио да прикаже тај филм, подстакнут убиством карикатуриста у Паризу. И у тој и таквој Француској некоме је у интерeсу да завађа муслимане и хришћане и да ствара хаос у целој Европи (сазнаће се једнога дана ко је испланирао то убиство, ко је побио браћу убице да им се не суди, односно да се на сазна истина, што подсећа на некe Мељакe). Очигледно је да Империји не одговара уједињена и уређена Европа. Да ли један озбиљан сатирични лист нема ниједну другу тему осим скрнављења светиње значајног (две и по милијараде верника) дела човечанства - пророка Мухамеда. Да ли Јавни сервис нема ниједан други филм да прикаже осим „Ужичке републике“, који наставља да свађа и дели Србе на четнике и партизане. Ко не дозвољава да Србија постане уједињена, хомогена, уредна и уређена држава. Да ли је стварно толики страх Запада да би уређена Србија била ослоноц Русији на Балкану или је нешто друго у питању.
„Са Овчара и Каблара чобаница проговара, друже Тито бела лица кад ћеш доћи до Ужица“, пева у филму „зелена“ и млада партизанка Неда Арнерић (познатија као Бодрум-ић), а онда са њом сви певају „Друже Тито прими наске у редове партизанске“ (у филму су ангажовани, по националном кључу, најпознатији глумци тога времена од Сежане до Ђевђелије, главну мушку улогу, партизанског команданта, Србина Бора, шпанског борца, игра Хрват Борис Бузанчић, први градоначелник Загреба, „ослобођеног“ од Срба. Истовремено док се одвија приредба у хали фабрике оружја у Ужицама, четници убијају, кољу, тестером званом американка тестеришу главе идеолошких противника – партизана, утерују децу, стараце, жене у једну цркву и спаљују их (Брозу је требало да изједначи четнике и усташе, не само по клању већ и по спаљивању недужних у црквама, а наравно да четници нису спаљивали људе у црквама). Уз све то певају „Дрма ми се, дрма ми се на шубари цвеће, убићемо заклаћемо ко са нама неће“, затим „Од Тополе, од Тополе па до Равне горе, све су страже, све су страже ђенерала Драже“.
Каква је разлика између молбе упућене Титу (да „прими наске у редове партизанске“) и претње („убићемо заклаћемо ко са нама неће“) са становишта разбијања српског националног ткива, које траје више од 70 година. Да ли ће 2041. године РТС, Јавни сервис (тада нећу бити један од власника, бићу у паклу), приказати филм „Ужичка република“. Ако тада буде Србије и српског народа, мој одговор је да хоће.
Ту је увек незаобилазна Енглеска (када су Срби у питању, присутна је још из времена Османлијског царства, Карађорђа и све до данашњих дана), која је послала своје шпијуне (звали су их мисијaма у штабу код Тита и у штабу код Драже). Филм приказује да партизани воде борбе против окупатора, оснивају Ужичку републику, дају четницима оружје на основу Споразума Тито-Дража у Столицама. А онда филмски обрт, четници и Недићевци шурују са Немцима, чак нападају партизане (води се битка за Ужице) и из те српске кланице партизани излазе као победници. Енглези су известили да четници и Дража воде рат против Немаца, о чему у Лондону говори млади краљ (оригинални снимци), захваљује се Енглезима и поздравља свој народ и војску у отаџбини. Додуше не спомиње да је он тај народ и војску оставио, да је побего са Никшићког аеродрома у авиону пуном злата. Касније ће Енглези извештавати да партизани воде борбе против Немаца, а млади краљ ће, по налогу Черчила, 1944. позвати четнике и Дражу да се ставе под команду Јосипа Броза. Победници су увек били они кога су Енглези прогласили победником.
Америка, која личи на декадентну Римску империју, води рат са Русијом у придобијању муслимана, односно боре се ко ће стати на чију стрaну. Шта Србија тражи у том рату. Шта се уредници разних медија петљају у тај рат, лапрдају о демократији, приказују карикатуре пророка Мухамеда, сврставају се и полусвесно постају актери тајних политичких операција и провокативне пропаганде против ислама. Због тога Србија постаје једна од мета муслиманских ратника. Да ли је то демократија и слобода масмедија. Њихова слобода може бити нечија тотална неслобода. Зашто министар културе Тасовац, уз помоћ антеница на глави, има слаб пријем информација о чему су говорили представници четири религије.
Зар јавна подршка његовог преосвештенства владике Буловића (који је цитирао моју маленкост) и не само његова мојим ставовима да госпођа, главни и одговорни уредник Политике, нема право да објави (к томе то оправдава) карикатуре које су изазвале крвопролиће, није довољна да неко буде кажњена, односно поднесе оставку. Зар емитовање једног политички прљавог филма није довољно да в.д. генералног директора РТС-а буде замољен да се повуче са те позиције. Чак се и у време његовог претходника (који одржава телефонску везу из Алеје великана) РТС такмичила са неким другим домаћим и страним ТВ кућама у објављивању сторија које су пљувале по Србима.
На крају, иако лудилу нема краја, позивам историчаре из Србије и иностранства да након емитовања филма „Ужичка република“ објасне младим генерацијама, овом народу, да ли је све то тако било као што је приказано у филму. Истина увек боли, али је боља од лажи и полуистине. Проговорите господо, саопштите истину, не постоје две истине или осудите приказивање оваквих филмова. Или пак прихватите једнострану и лажну слику наше прошлости која нас прогања као авет.
Нажалост, ви се тиме не бавите, као што се нисте бавили прљањем Србије и Срба у масмедијима које траје годинама (нису, такође, у овим временима случајне разуларене изјаве инсталиране председнице Хрватске) због крвавог верског и етничког рата. Сву ту срамоту квази демократских западних земаља, Ватикана, као и Хрвата, муслимана, Словенаца, платили су Срби, над којима је извршен трећи геноцид и којима је отето више од 15 посто територије.