Новинарско ћоше
22. 06. 2009.
Пуцњава на РОМСКОЈ свадби
Једна од вести из Београда овог викенда носила је наслов „Пуцњава на ромској свадби“, преносили су је углавном сви медији, неки и у ударним терминима, а бар једна реч у том наслову била је непотребна, баш је бола очи, а та реч била је одредница - РОМСКА.
Била је свадба у једном граду у Србији (у овом случају, то је био Земун). На свадби се пуцало (у ваздух), па је полиција дошла да испита о чему се ради. Наоружани људи, који су пре тога пуцали, запуцали су и на полицију, која је дошла да интервенише, а полиција је једног од њих ранила, а обојицу привела. Пошто су се нападачи у тренутку полицијске интервенције налазили ван шатора, у коме је трајало весеље, нико од гостију није повређен.
Свако онај ко је вест помно прочитао, од почетка до краја, схватио би да се на тој свадби ништа није догодило што би било везано искључиво за један народ, везано за једну националну мањину, или за, уопште, одређену групу људи, која живи у Србији.
Да ли би извештач агенције, радија, телевизије, дневног листа, било ког медија, написао у вести „Пуцњава на српској свадби“ да је већина гостију на тој свадби у једном граду у Србији била састављена од Срба?
Да ли би извештач агенције, радија, телевизије, дневног листа, било ког медија, написао у вести „Пуцњава на хрватској свадби“ да је већина гостију на тој свадби у једном граду у Србији била састављена од Хрвата, а знамо у дотичном граду Земуну живе и Хрвати?
Да ли би извештач агенције, радија, телевизије, дневног листа, било ког медија, написао у вести „Пуцњава на мађарској свадби“ да је већина гостију на тој свадби у једном граду у Србији била састављена од Мађара, којих такође има у Земуну?
Да ли би извештач агенције, радија, телевизије, дневног листа, било ког медија, написао у вести „Пуцњава на албанској свадби“ да је већина гостију на тој свадби у једном граду у Србији била састављена од Албанаца, а, знамо, и Албанци, хвала Богу, мирно живе у Београду, па вероватно и у Земуну?
Верујем да не би. А можда и би. Ту већ нисам сигуран.
Да је реч о свадби Енглеза, Француза, Кинеза, нација чији припадници у много мањем броју живе у Србији, било би природно то нагласити у вести, јер то ситуацији о којој се извештава даје необичност, егзотику, па да кажемо и шмек.
Да је, у неком случају, била реч о свадби хомосексуалаца, а и они су у последње време (ма колико се то многима не свиђало) призната група грађана, макар због необичности и егзотике, и ја бих као извештач то нагласио у наслову.
Али, наглашавање одреднице ромска у овој вести из Земуна мени мирише на то да ми, ма колико желели европске, светске и све друге стандарде, ма колико се клели у сопствено чојство, хуманост, добронамерност и неагресивност, ма колико одбијали мржњу као сопствену одредницу, још у себи гајимо клицу неприхватања, клицу одбијања, клицу дискриминације.
Волео бих да моје колеге новинари убудуће три пута размисле пре него што употребе једну од таквих одредница у својим написима. А, ако они, због брзине или неких других разлога, својих грешака нису свесни, а зашто им онда служе уредници?
Драган Миленковић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.