Новинарско ћоше
02. 02. 2026.
Новинарка Невенка Јовичић објавила књигу „Крик из амбиса“
Дугогодишња новинарка Танјуга Невенка Јовичић објавила је књигу „Крик из амбиса“.
„У својој огољеној, на тренутке болно искреној исповести, Невенка Јовичић кроз призму кључних историјских, политичких и друштвених тренутака из блиске прошлости наше земље прелама и своје личне боли, радости, патње и стремљења. Она је новинарка у земљи која нестаје, жена у професији којом доминирају мушкарци, мајка у окрутном свету који не штеди нејаке, духовно биће у материјалистичком поретку за који осећа да му не припада“, навео је издавач.
Како се наводи у опису књиге, „у лавиринту унутрашњих борби и великих одлука, заједно исцртавамо интимну географију Невенке Јовичић, од лименог корита и процвалих трешања у Савамали, зграде Танјуга на Обилићевом венцу, отужно сладуњавог ваздуха Њу Делхија, спокоја атинске цркве, до зебњом испуњених ходника Уједињених нација у Њујорку и самонаметнутог изгнанства“.
„За то време, на ширем плану, СФРЈ се распада, падају бомбе, одиграва се револуција, разбуктава се епидемија, док ауторка грчевито покушава да одржи крхку равнотежу и задржи нит по којој се парају њена домовина, породица и свет какав је до тада познавала“, навели су из Службеног гласника.
Невенка Јовичић за сајт УНС-а каже да је била сведок једног од најтежих времена кроз који је наша отаџбина пролазила.
„Сведок који је новинарским пером бележио буру која се одигравала испред његових очију и у чијем се геополитичком ковитлацу ломио и калио и његов живот. Сећање на борбу, на борбу за сваку написану и изговорену реч, прати ме као сенка већ четврт века. Сећам се последњег извештаја који сам послала редакцији. Борба је окончана. Сад одлажем мач и штит. Шта сам могла урадила сам. О истини није тешко писати“, каже Јовичић.
Како додаје, можда је ту истину лакше од других препознавала и због тога што је „у те дане судбоносне за Србији и наш народ гледала са дистанце, географске дистанце, која ми је помогла да видим мало већу шуму, а не само стабла“.
„Кроз Сциле и Харидбе водила је моје перо упорност сулуда да све што знам морам и другима да кажем, да им објасним и тачно пренесем. Није то само пуки посао био“, наводи она.
Био је то за мене, истиче, и благодат и усуд, и радост и терет.
„Јер, реч је као мач. Није од метала, ал' лако посече. Може и да убије. Реч је мелем. Кад се, добронамерна, на рану спусти, ова зараста. Кад је у молитви, реч спасава. Кад на љубав позива, тад зближава. Кад је истинита, лажи уништава. Истина је као крик из амбиса. Бесмртна и неуништива “, каже Јовичић.
Невенка Јовичић рођена је у Београду 1954. године. Дипломирала је новинарство на Факултету политичких наука. Новинарством је почела да се бави 1977. године као сарадник у Спољнополитичкој редакцији новинске агенције Танјуг.
Од 19991. године радила је као дописница Танјуга из Њу Делхија. Од 1994. до 1996. године извештавала је из Атине, а потом од 2001. из седишта Уједињених нација у Њујорку. Добитница је новинарске награде „Сташа Веселиновић“ за најбољи текст, 1998. године.
Након дуге новинарске паузе, Невенка Јовичић однедавно пише на свом блоку nenastories.subtrack.com. „Крик из амбиса“ је њена прва књига.
Како каже, тренутно живи „једном ногом у туђини, другом у домовини“.
Издавач књиге је Службени гласник.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.