Новинарско ћоше
27. 11. 2024.
Две нове књиге Жарка Миленковића - „Иван В. Лалић: питања песничке традиције“ и „Јасни обриси несрећа: есеји и критике о савременој српској поезији“
Песник, књижевни критичар и члан Удружења новинара Србије (УНС) Жарко Миленковић објавио је две књиге - научну монографију „Иван В. Лалић: питања песничке традиције“ и „Јасни обриси несрећа: есеји и критике о савременој српској поезији“.
Миленковићеве књиге су резултат вишегодишњег праћења и вредновања савремене српске поезије, као и књижевно-теоријског тумачења класика српске књижевности. Објављене су у издању краљевачке библиотеке “Стефан Првовенчани”, у едицији “Повеља”, односно издању Друштва књижевника Косова и Метохије.
Миленковић, који је докторанд на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду, поезији Ивана В. Лалића прилази посвећено, интерпретативно и методолошки утемељено, те изводи закључке који потврђују значај и вредност овог значајног српског песника, како у историјском, тако и савременом контексту српске поезије.
„Жарко Миленковић смешта Лалићево дело у дијахронијски низ и највећма му и приступа из угла књижевног историчара, уз драгоцене аналитичке синтезе, у чему лежи и најзначајнији допринос ове студије српској науци о књижевности. Књига доприноси нашем разумевању не само појединачног песничког дела Ивана В. Лалића, него и историје српске књижевности“, истиче рецензенткиња др Соња Веселиновић, ванредна професорка новосадског Филозофског факултета.
Научна сарадница Института за књижевност и уметност др Милица Ћуковић каже да је аутор исцрпном анализом Лалићевог схватања песничке традиције, проучио однос који је песник имао „према ауторима које је одредио као своју традицију”.
“Према Војиславу Илићу, Лази Костићу, Јовану Дучићу, начину тематизације мора и града, статуса и функције византијске естетике и сакралне лексике, Жарко Миленковић у монографији Иван В. Лалић: питања песничке традиције, уз немали број илустративних примера детаљно је проучио Лалићев опус”, истиче др Ђуковић.
Она је истакла и да је Миленковић дао кључ за интерпретацију значаја Ивана В. Лалића, Војислава Илића (посредно и Дучића и Костића), као властите песничке традиције, која се одразила како на научни рад, тако и на песничко стварање.
У књизи „Јасни обриси несрећа“, Жарко Миленковић есеје, критике и тумачења посвећује савременим српским песницима и песникињама - Милану Ненадићу, Слободану Зубановићу, Ђорђу Нешићу, Томиславу Маринковићу, Јелени Ленголд, Гојку Божовићу, Ненаду Милошевићу, Дејану Алексићу, Драгану Бошковићу, Јасмини Топић, Петру Матовићу, Бојану Васићу, Слободану Јовићу, Александри Јовићић Ђиновић, Тијани Саватић и Мату Уљаревићу.
Рецензенти др Соња Миловановић и др Владимир Перић, истакли су Миленковићеву посвећеност поезији као основном тексту, у времену које поезији није наклоњено.
„У покушају да се поезија мисли али и осећа, три се приступа разазнају у Миленковићевом рукопису - аналитички, (уже) критичарски и поетски. Не кријући наклоност према стваралаштву одабраних аутора, овај критичар ће у поезији песника и песникиња о којима пише проналазити оно што га и самог интригира – шта је песник данас и која је његова улога. И међу редовима ових есеја и критика потврђује се да је поезија дубоко лично, али и, најшире узевши, колективно питање” стоји у рецензији.
Др Соња Миловановић истиче да у оба случаја, Миленковић у поезији препознаје и вреднује одговорност, креативност, слободу, као најважније (по)етичке одлике.
„За Миленковића је јасно и ексламативно ‘поезија Бог текста!’ Она је ту, да остане, иако су је се многи одрекли“, написао је рецезент Владимир Б. Перић.
Миловановић и Перић закључују у рецензијама да је ова књига нужна подршка поезији која је смештена на маргине читаности.
Монографије „Иван В. Лалић: питања песничке традиције“ и „Јасни обриси несрећа: есеји и критике о савременој српској поезији“ Жарка Миленковића представљене су на овогодишњем београдском Сајму књига.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.