Новинарско ћоше
13. 03. 2024.
Јединствен часопис за културу и уметност на платформи Substack напунио две и по године
Милан Пеца Николић: Храни публику само паризером и она ће почети да грокће, сервирај јој остриге, и она ће затражити и лимун, ако си га заборавио
Прошле су две и по године откако се у нашој новинарској поприлично закоровљеној башчи појавио један необичан цветуљак. Иако га зрак крупног ока шире јавности још није обасјао, он скромно цвати у тишини увећавајући број сарадника и читалаца. Иза овог поетизованог увода крије се - интернет магазин МПН.
Часопис за културу и уметност настао пре око две и по године. Донео га је на свет Милан Пеца Николић (1957), филмски и телевизијски редитељ, сценариста и продуцент, аутор књиге песама и два романа. По његовим иницијалима овај часопис је добио име.
Пеца Николић каже да му је одувек сметала малодушност, обесхрабреност оних који тврде да за неки садржај нема публике, да је настало доба простоте и просташтва, те да је све у декаденцији. Управо такво схватање мотивисало га је да покрене МПН часопис.
„Та теза омета критичку свест. Нема бољег детерџента, нема бољег усисивача, нема бољег председника... Није тачно. Нисмо паметни и упорни. Храни публику довољно дуго само паризером и она ће временом почети да грокће. Сервирај јој остриге у истом периоду и она ће ти затражити и лимун ако си га, неким случајем, заборавио“, истиче он.
МПН магазин Милан Пеца Николић види као свој покушај да оповргне дефетизам. Овај часопис, како додаје, нема зацртану уређивачку политику, нити тематику.
|
Колико оваквих магазина има у Србији? Не зна се поуздано има ли у Србји још оваквих магазина. Посредством претраживача може се сазнати да је било неколико струковних удружења (хемичари, физичари, технолози) која су објављивала углавном зборнике са стручних конференција. Неколико страних компанија издаје своје интерне новине, фармацеути нешто слично, али је то све на енглеском и доста затворено, па и незанимљиво за ширу јавност. |
„Пишемо о свему што нас занима, што знамо или откривамо а слутимо да наши читаоци то не знају или да би их могло занимати. Постоје само два ригидна правила. Нема дневнополитичких потрошних тема а текстови могу да буду дуги три до шест куцаних страна, тј. шест до 12 минута читања на било ком смарт уређају. Може се читати на мобилном или таблету у превозу, паузи посла, код куће на рачунару или телевизијском екрану“, навео је он.
Овај електронски часопис објављује есеје, портрете личности, кратке приче, поезију, а каткад интервјуе. Редовно га прати две стотина читалаца, а повремено три до четири пута више. Публика расте до пет посто месечно, без икакве рекламе. МПН није заинтересован за претерану масовност, али није ни ексклузивистичка публикација. Генерацијски се издвајају две групе читалаца: од 20 до 25 и, претежно, од 40 до 60 година. Читани су у земљи и у региону, а више од 30 посто пратилаца је из културног расејања, Европе и Америке, углавном.
Овај електронски часопис не садржи рекламе, комерцијалне огласе, нити прикривено оглашавање. Није спонзорисан од стране корпорација, НГО, као ни државних институција. Ипак, нуди могућност да их читаоци подрже после неколико месеци, уколико увиде да им је садржај довољно интересантан и подстицајан да буде подржан.
Са једне стране, на први поглед изгледа да је МПН изван времена, али на други поглед постаје јасно да се и те како бави и временом којем смо савременици, али на суштински начин. Битна питања са којима се човек суочава, вечна су.
Чинило се да је овакво новинраство изумрло. И да, ако васкрсне, не би опстало. Али није тако. Постоје људи који још држе Прометејску ватру али и они - без којих би такво писање било бесмислено - који то воле да читају.
Зато Николић истиче да је уређивачки процес у магазину као у огледалу.
„Мене као уредника моделирају аутори али и читаоци. Инспиришу ме сарадници, теме и њихов стил писања, уосталом и ја сам аутор великог броја текстова чије теме бирам на бази интуиције и инспирације. Од аутора тражим да се не ограничавају ни у чему и да пишу само о ономе што воле и познају. Од те тачке нисам више демократичан, вратим на дубљу дораду или не објавим“, истакао је.
|
Шта је Substack? Substack је интерактивна платформа на интернету намењена писцима, публицистима и новинарима, опремљена корисним алатима за уређивање и објављивање есеја, чланака па и обимнијих литерарних дела. Настао је тако што је известан број афирмисаних аутора, уредника и новинара који су писали за Њујоркер, Тајмс магазин, Вашингтон пост, Венити фер и слично, осетио потребу да се ослободи крутих оквира и мејнстрим новинарства у раљама политичке коректности и опроба на тржишту самостално, али тако да могу да наплате свој рад. |
Када су у питању поезија и проза, ове текстове објављују када се појави нешто заиста вредно и необично.
„Добровољност је у свему пресудна. Ко каже да ентузијазам више не постоји?!“, истакао је.
Ко пише за МПН?
На питање ко су аутори МПН-а Милан Пеца Николић невољно је одговорио, рекавши да не може навести све ауторе који су дали допринос магазину, али је навео неке од њих.
Међу првим сарадницама јавили су се др Слободан Симовић, филозоф и теоријски физичар, човек ренесансних интересовања и ширине, чија ме је пасивност натерала да га пренем из снених холандских пејзажа и позовем у ову постоловину. Пишу и следбеници тамнавске школе мишљења и певања чији је неугасиви пламен упалила још прва дама српске филозофије, Обреновчанка др Загорка Мићић (1903-1982)", навео је он.
За МПН магазин пишу и Гојко Божовић, уредник, критичар и песник, др Лидија Мереник, историчар и теоретичар уметности, Миодраг Миловановић, хроничар научно-фантастичне литературе и периодике, Ратко Дангубић, афористичар, приповедач и романописац, Владан Матић, искусни дипломата и писац и Александра Радовић, која често пише поезију.
"Међу ауторима је Ивана Јаношевић, вавилонски библиотекар, увек спремна да пронађе мање познате бисере из наше културне традиције и приреди их на занимљив начин. Затим, Српко Лештарић, арабиста и преводилац, минуциозни познавалац језика и културе средњег света, чије се преводилачко искуство креће од Писма Харалампију, преко најбољих арапских класичних и савремених писаца, до Хиљаду и једне ноћи", каже он.
Истиче и текстове Драгољуба Петковића, некадашњег главног уредника Таковских новина, Душана Поповицког и Љубицу Турудић.
Поред тога, редакција МПН-а постхумно објављује поезију и друге текстове Косте Лозанића.
"Позивам новинаре који сматрају да себе проналазе у овом онлајн издању да своје текстове пошаљу на pecampn@gmail.com, као и да прате сајт МПН магазина", рекао је.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.