Новинарско ћоше
11. 04. 2023.
Тања Петернек и Бранко Станковић - Посвећеници новинарства са човеком у главној улози
Жорж Луј Леклерк де Бифон је још у 18. веку констатовао да је стил човек. Ово схватање се уселило и у новинарство, па је најбољи „мамац“ постала искрена и топла људска прича.
За новинара и аутора емисије „Квадратура круга“ Бранка Станковића сваки човек је велика мистерија, која се не може одгонетнути, баш као ни нерешиви задатак по коме је емисија добила назив. Ако се вратимо на Бифоново схватање, то би значило да у свету има седам милијарди стилова и истовремено седам милијарди квадратура круга. Станковић је настојао да ово прикаже и у емисији, описујући људска достигнућа и начине на које живе или су живели.
„У време када сам кренуо са Квадратуром круга (а то је било пре 22 године), желео сам да повратим урушени систем вредности. Човек је тај који их успоставља, гради али и урушава“, рекао је Станковић за УНС.
Као највеће људске вредности, Станковић је истакао честит и поштен рад, добро и племенито стваралаштво и иновацију.
„Пошто ништа од свега побројаног не може без човека, он је у 'Квадратури круга' мера свега - испред и изнад свега. Тог човека и оно људско у њему негујем у већини прича у овом обезљуђеном времену“, рекао је.
Бранко Станковић је покушао да прикаже специфичност „обичног“ човека, а Татјана Петернек да је свако заправо тај обичан човек. Познате личности су говорећи о свом животу у интервјуима показале да живе баш као сав нормалан свет.
Ауторка телевизијског формата „ТВ лица… као сав нормалан свет“ Татјана Петернек за УНС каже да је до 2002. године, када је почело емитовање емисије радила емисије у студију. Ове емисије, емитоване недељом увече су биле значајне за стицање искуства, али је, како додаје, пожелела да разговоре води у другачијем, природнијем окружењу.
„Занимало ме је како изгледа када се разговор води на различитим местима на којима је саговорник опуштенији него у студију у коме, испод рефлектора у намештеном декору у сат времена, сви желе да се покажу у најбољем светлу - и гости и новинари. Тако је настала емисија чији је концепт дан у животу ТВ лица које врхунски ради свој посао, али живи као и његова/њена публика, слушаоци, гледаоци и поштоваоци“, рекла је.
Зато је идеја била да задржи назив емисије која се снимала у студију, али да дода опис који би осликао њену темељну идеју.
„Било је мало скепсе око тога, али када су почела да стижу писма насловљена 'за емисију - да најзад живимо као сав нормалан свет', било је јасно да је избор добар“, рекла је.
ТВ лица су засад једини серијал која се чува у архиву Југословенске кинотеке. Емисија је ту доспела на иницијативу Радета Зеленовића.
„Чини ми се да је објашњење Зеленовића добро јер је искористио за пример Милену Дравић. Рекао је да ће јој се и неке нове генерације дивити када буду гледале њене филмове, али ће из ТВ лица чути како се плашила у време бомбардовања, како је фотографисала уплашена лица комшија у склоништу, како је радила, снимала, пролазила црвеним тепихом на светским фестивалима,а живела као њени гледаоци…као сав нормалан свет“, рекла је Петернек.
Петернек и Станковић кажу да када су осмишљавали концепте емисија узоре нису имали, јер није постојала ниједна слична емисија.
Одржива идеја која живи упоредо са аутором и генерацијама које уз њих сазревају је, чини се, тајна дугог века емисија са човеком у главној улози. Било да се ради о јавности непознатом лицу са специфичним начином живота или о познатој личности, код људских прича порука је иста – сви се смејемо, плашимо, плачемо, али свако на другачији, себи својствен начин. Зато човек није само стил – човек је и новинарство.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.