Новинарско ћоше
12. 12. 2022.
Три генерације сведочиле о породичној слози и лепоти поезије и прозе новинарке Слободанке Вучковић
Вече у ком су представљене две књиге Слободанке Давидовић Вучковић „Стазе и богазе“ и „Језеро на длану“ заправо је славило породичну слогу.
Супруг Првослав Вучковић преузео је улогу водича кроз књижевно вече, а делове прича и песме читала су деца, њихови супружници, унука и унук.
Стручно мишљење о новинаркином књижевном раду дали су професор др Станоје Ивановић, социолог и песник, Слободан Гавриловић, социолог и књижевник и Даница Ћургуз, књижевница и књижевна критичарка.
Више од 60 поштовалаца, међу којима и новинари из Клуба новинара ветерана Удружења новинара Србије, ком и Слободанка припада, чинило је публику у петак вече, у Културном центру Чукарица.
Мачванка, рођена у Богатићу, удата за Моравца, кренуло је представљање ауторке.
„Чукаричанка, ту са породицом живи више од 50 година. Читав радни век провела у новинарству , од новинара до уредника у Техногасу. Члан УНС-а. Мајка и бака. Слика на свили.“, настављено је са Слободанкиним представљањем.
Иако је професор и педагог Миломир Петровић био спречен да дође и говори публика је чула његове речи.
„Стазе и богазе“, овај бивши министар просвете из 1980-их, назвао је „књигом лепих речи“ у којој је Вучковић „одлучила да с највећом пажњом и љубављу прође стазама живота“.
„Ауторка показује неизмерну љубав према људима. С огорчењем се односила према оном што је овај народ уназадило“, написао је Петровић, а читао Слободанкин супруг.
Јасно и прецизно аторка каже оно што је видела, даље су Петровићеве речи, тако да овде нико не може да пита шта је писац хтео да каже.
„Све што је речено је сложено као у добром мозаику“, написао је Петровић.
Своје писано обраћање публици Петровић је завршио на духовит начин.
„На крају, са задовољством желим да истакнем да то што у Секиним текстовима има толико лепоте и доброте припада и мом пријатељу и Секином мужу Вучку“, исписао је Петровић.
Слободан Гавриловић је говорио да и сам начин на који се представљају две Слободанкине књиге говори много.
„Време је да се вратимо ономе што је породица. Да се сетимо наших мајки, сестара, супруга. Најчешће мајку заборавимо. Сека је учинила много да многе жене не буду никада заборављене“, рекао је Гавриловић. .
Речима „мој наклон вама, живели, здрави и срећни били“ Слободанка Сека Вучковић поздравила је публику на крају дружења.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.