Новинарско ћоше
29. 09. 2022.
Ветерани УНС-а 21 годину заједно летују, причају о редакцијским данима и љубави према новинарству
„Ех, кад сам био жив“ шеретски се осмехује Обрад Ковић док са исписницима, својим пријатељима новинарима у пензији, уз јадранску обалу на септембарском сунцу пије кафу и прича на дневнополитичке теме.
Као главни и одговорни уредник водио је шабачки лист „Глас подриња“, затим радио у „Политици експрес“, Радио Југославији и био уредник Информативног програма ТВ Политика.
У кафићу уз саму плажу после доручка окупљање је обавезно. Ту се развија прича о некадашњим моћницима, актуелним политичарима, догодовштинама и људима из редакцијског живота, цитирају се оригиналне реченице новинара, песника... разговара о далеким крајевима у које се стизало новинарским задатком.
Јутарња обавеза је и куповина „Политике“ и „Вечерњих новости“. Дневна штампа остала је ритуал, иако они који су некад`правили` новине редовно читају садржаје на интернету, сајт УНС-а...
„Долазимо у Рафаиловиће у хотел `Обала` већ 21 годину. Познају нас конобари који су ту све ове године. Власник и сво особље су према нама јако фини. Према третману који имамо, ценама, јасно је да смо овде више него добродошли. Као у својој кући“, каже Драгана Пескаревић која је организовала летовање у Црној Гори за новинаре ветеране, породичне сапутнике новинара и њихове пријатеље.
Некада је она уређивала модне странице у „Практичној жени“ и радо прича о свом новинарском послу, да јој никада није сметало да иде на различите догађаје кад друге колегинице и колеге нису могле или желеле.
„Много сам волела свој новинарски посао. Никад ми ништа није било тешко“, прича Пескаревић. Сећа се да је била изузетно цењена и да су њен рад уважавали југословенски модни креатори.
На њену причу надовезује се и Нада Томић-Драшковић која је свратила до Рафаиловића из Бара, да се сретне са пријатељима новинарима.
„Завршила сам арапски језик. Увек ме је занимала оријенталистика. Била сам дописница `Политике`,`Вечерњих новости` и `Политике експрес`. Много сам волела новинарство. Радо сам писала где год да сам се нашла“, са сетом прича Томић-Драшковић.
Као супруга амбасадора, каже, није одустајала од свог новинарског посла. Извештавала је из Пакистана, Авганистана и Ирана где је супруг службовао.
Некадашњи главни уредник „Вечерњих новости“ Раде Брајовић сећа се разговора са државницима и прича да је највеће интересовање имао за земље које су колевке цивилизације.
„Био сам дописник из Кине, Индије... Из Африке. Заправо свих континената. Интервјуисао сам Индиру Ганди, велики број државника. Моја покојна супруга Гордана и ја смо се дружили са породицом Ганди“, присећа се Брајовић.
Наставља да прича да највећим новинарским успехом сматрам интервју са мајком, Кинескињом, која је продала двоје деце, да би друго двоје спасила од глади.
„Ту причу је пренела југословенска, али и светска штампа. То је био подвиг. Био сам у радничком насељу у Пекингу. Плакала је. И јасам плакао“, сећа се Брајовић
Две деценије у Рафаиловиће долази и Слободанка Вучковић која је уређивала лист предузећа Техногас 27 година.
„Имали смо свечану вечеру 24. септембра. Сваки пут кад дођемо наши домаћини нам приреде вечеру уз музику. Било је весело. Певамо и играмо. То је вече за памћење“, каже Вучковић која се са остатком групе из Црне Горе враћа сутра.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.