Новинарско ћоше

16. 08. 2022.

Аутор: Предраг Рава Извор: УНС

Фотографкиња Марија Ердељи награђена за извештавање о сиромаштву

Европска мрежа против сиромаштва – Србија пету годину за редом кроз конкурс за Националну награду за достојно извештавање о сиромаштву РЕФЛЕКСИЈА награђује новинарске радове и медијске фотографије који се баве темом сиромаштва и социјалне искључености у Србији, а који су објављени у штампаним, електронским или онлајн медијима од националног, регионалног и локалног значаја. Ове године је награда у категорији фотографија у медијима припала Марији Ердељи, чланици Удружења новинара Србије.

Марија Ердељи је мастер документарне фотографије, дугогодишња фоторепортерка и уметница из Новог Сада. Учествовала је на више од 50 групних и 8 самосталних изложби у земљи и иностранству и више пута је награђивана. Ауторка је и књиге фотографија настале на извођењима монодраме Радослава Миленковића ,,Наши дани“. Низ година ради за  ,,Војвођански магазин“ и ,,Омладински лист“, а сарађује и са интернационалним медијским кућама. Као едукатор учествовала је у неколико пројеката посвећених фотографији. Едукатор је и фотораф је у Дојче веле академији.

Награђена си за достојно и несензационалистичко извештавање о сиромаштву. Опиши нам процес стварања награђених радова и да ли се другачије припремаш када треба да извештаваш о осетљивим темама као што је феномен социјалне искључености?

Ова награда је за мене заиста посебна и приређена ми је велика част, јер ја заправо и нисам учествовала на овом конкурсу. Пошто сам као аутор посвећена друштвено одговорним темама и мој рад промовише те вредности, а чланови жирија су одлучили да ми доделе награду за фотографију у медијима. Они су навели у образложењу да је мој рад вредан ове награде и да верују да могу бити амбасадорка РЕФЛЕКСИЈЕ међу својим колегама и да могу помоћи у мисији да извештавање о сиромаштву буде етичко и достојанствено, како кроз писану реч, тако и кроз фотографију.  Искрено у свом роковнику где пишем идеје и теме којима желим да се бавим у наредном периоду стоји тема сиромаштво. Делом сам започела ту тему за време ванредног стања насталог услед пандемије КОВИД-19, када је Црвени крст делио пакете помоћи социјално угроженим породицама где сам то документовала и направила репортажу за Омладинске новине, портал за који радим.

Жири је био састављен искључиво од особа са искуством сиромаштва. Они немају професионално искуство за оцењивање новинарских радова, али сигурно знају да препознају искрену фотографију, па и оне које то нису. Претпостављам да тако захтеван састав жирија до сада ниси имала?

Заправо је то и добро, јер је другачији поглед на радове тј. медијски материјал који су добили да жирирају. Посматрали су прилоге, репортаже из другог угла. Њихов суд сигурно није био базиран на томе колико је са стручног аспекта технички добро изведен рад, него суштина приказивања саме теме и проблематике. То и јесте предност оваквог састава жирија.

Имаш већ доста искуства у креирању социјално ангажованих фотографија. Медиј као утицајан агенс социјализације може да проузрокују и негативне и позитивне последице. Које теме те највише инспиришу и које поруке би желела да пошаљеш наредном фотографијом?

Одувек су ме занимале друштвене теме. Медиј као што је фотографија има предност да визуелно прикаже неки проблем у друштву и скрене пажњу на њега. Баш из тог утицаја који носи лакше може да дође до друштвених промена. Теме којима сам се до сада бавила јесу: екологија, маргиналне групе, деца са сметњама у развоју, деца са улице, Ковид-19... Последња самостална изложба под називом „крзНО“, је била састављена од фотографија које су настале као истраживачки концептуални рад. Тема која наводи људе на размишљање и показује реалност садашњег света. Оно што се истиче јесте важност очувања екосистема и угрожених животињских врста које се користе за одевне предмете. Сваки мој рад и фотографија носи поруку коју сама публика треба да прочита и схвати поенту мог стваралаштва и важности пројекта.

Твоји радови су савремени, али ме због твог односа са светлом понекад подсећају и на дела старих сликара, као што је Каравађово. Такође, видно је да познајеш технике документаризма и остале занатске ,,тајне“. Колико ти класично образовање које имаш помаже у послу у односу на искуство које си стекла извештавајући са улице? 

Моје искуство извештавајући са улице доста је засновано на радовима старијих колега (узора) и образовања са Универзитета у Новом Саду, Академије уметности. Морам да напоменем да стварам и радим у две области које се често у мом раду укрштају. То су концептуална (уметничка) и документарна/репортерска фотографија које се раздвајају у визуелном смислу, јер нису иста правила. У концептуалној фотографија је дозвољено скоро све и ту је мој лични печат, управо како си напоменуо барокно светло или Рембрантовско: драматично светло, фигура или предмет који се налази у тами, а оно што је у фокусу је осветљено. Оно ми помаже да прикажем публици жељену визију и скренем пажњу на важност дате теме баш због те драматичности... Док у документаризму и фоторепортерству не сме да постоји никакав вид манипулације већ онако како јесте забележиш. Када се задесиш на терену документујеш, наравно уз сва фотографска правила и ту наступа оно што је мени као ствараоцу битно - емоција која је основа мог стваралаштва.

Жене међу фоторепортерима нису више реткост. Да ли мислиш да твоје колегинице, ипак, још увек морају више труда да уложе како би се доказале у послу у ком су и даље доминантни мушкарци?

Да, више није необично видети жену под пуном опремом на терену као фоторепортера иако је мени мало та класификација лоша коју је неко некад дао, јер су многе документарне важне теме, фотографије и живото историјске тренутке створиле баш жене као нпр. Доротеа Ланг, Диана Арбус, Маргарет Бурк – Вајт, код нас прва жена фоторепортер и драга колегиница Ана Лазукић итд. Постоји то неписано правило да тако кажем да још увек мораш да се трудиш више да би докалаза свој квалитет. Морам да напоменем то да новосадски фоторепортери, колеге са којима сам свакодневно на терену немају тај однос ја сам мушко и зато сам бољи, не, заиста смо равноправни и ту смо једни за друге са великим међусобним поштовањем и много сам поносна што имамо такве односе!

Фоторепортери деле судбину осталих колега у новинарству. Професионални услови у којим раде су углавном незавидни. Прекарни рад и неизвесност је оно са чим се већина суочава. Да ли имаш идеје које би помогле да се поправи положај свих који живе од новинарства?

Наравно сви смо у истом казану, што би се рекло са истим проблемима и по мом мишљењу небитно је да ли неко носи камеру, фотоапарат или диктафон. Радимо исти посао и једнако је опасан у неким тренуцима. Сматрам да ће се и многи сложити са мном да је новинарство у Србији тотално обезвређено, да квалитетни медијски радници нажалост напуштају медије у којима раде. Одлазе да раде тотално друге послове због егзистенције, а стално нам се додељују људи који су срамотни за ову струку, јер су кловнови и тиме деградирају ове послове... Мислим да се треба стати томе на крај, да уредници треба да штите своје запослене, а не да раде против њих... Изгубила се та етика и морал зарад профита. Не може и не иде да један човек буде одличан новинар и да фотографише, снима, монтира итд, и ту долазимо до проблема, јер он као један ради више послова и где је ту квалитет?! Поражавајуће је да једна медијска кућа, небитно да ли је то штампани медиј, портал итд. нема запослене новинаре, фоторепортере, сниматеље, монтажере, да један или два човека раде све, када садржаји то траж, а послодавац себи узима плате које су намењене за више људи... Морамо то да мењамо заједничким снагама, да се изборимо за своја права и да држимо до струке!

Твоје искуство је разноврсно. Волиш да истражујеш, од тебе можемо да очекујемо нову изложбу, али и књигу или неку мултимедију, па ме интересује шта следеће имаш у плану?

Искрено волим да истражујем и бавим се темама које су још увек нажалост табу код нас или занемарене од стране људи, јер живе своје ужурбане животе и не обраћају пажњу на свет око себе. Зато када наиђем на неки проблем који ме тишти, често га претворим у пројекат, па био он концептуалан или нађем начин да урадим репортажу/документарни рад како бих скренула пажњу на дати проблем, како би довело до буђења свести и промена колико год је то могуће. Тренутно радим на изложби за коју се надам да ће бити реализована на јесен. У питању је концептуални рад на тему борбе против насиља над женама. Што се тиче документарног пројекта и репортаже желим да урадим на јесен причу једне социјално је угрожене породице која живи ван града Новог Сада. Сигурно се питате зашто и како баш та породица? Зато што већ неколико година у назад у децембру месецу организујем хуманитарну акцију „Велики за мале“. У тој акцији група младих људи укључујући и мене прикупља хуманитарну помоћ (храну, играчке, слаткише, школски прибор) за социјално угрожене породице. Тако смо упознали ту породицу која је дивна и желим да се њихова прича чује и да им помогнемо колико год будемо могли!

--------------------------------------------

На Конкурсу за награду Рефлексија за 2021-2022. годину поред Марије Ердељи победници за ову годину према категоријама су:

• Штампани/онлине медији: Драгана Прица Ковачевић (Радио-дифузно предузеће "021") - Гладно, хладно и гадно време: Позив Новосађанима да заштите суграђане без дома,

• ТВ прилог: Сандра Мандић и Ивана Стојановић (Инсајдер ТВ) - Мале велике приче – “Преживети још један дан”

• Радијски прилог/подкаст: Јелена Божић (Омладински радио (Орадио), Радио телевизија Војводине) - Људима на улици је потребно достојанство и припадност заједници, 1 KОВИД криза и сиромаштво: Праћење сиромаштва у Србији 2021; 2 KОВИД криза и сиромаштво: Праћење сиромаштва у Србији 2021

Специјалне захвалнице додељене су и следећим новинарима:

• Штампани/онлине медији: Ива Гајић (Воице) - Људи раде и болесни не би ли сачували радно место,

 • ТВ прилог: - Љубица Балаћ (Радио телевизија Војводине) - Комшијске приче: колеге за пример, - Тамара Танкосић (Радио-телевизија Србије) - Роми живе у блату, без струје и воде – од државе им је потребно више од "пакетића",

 • Радијски прилог/подкаст: Ирена Чучкаловић (Редакција Реагуј!) - Подкаст РЕАГУЈ!: Млади између незапослености и прекарног рада.

Конкурс за Националну награду за достојно извештавање о сиромаштву реализује Европска мрежа против сиромаштва - Србија у оквиру пројекта “Journalism-prize goes international“ уз подршку ЕРСТЕ Фондације.