Новинарско ћоше
24. 06. 2022.
Најстарији члан УНС-а Вилко Бевц : У УНС-у смо се непрекидно трудили да допринесемо бољим условима рада новинара
Новинар у пензији Вилко Бевц је више од пола века у Удружењу новинара Србије (УНС), а данас је и његов најстарији члан. Чланство му је, каже за УНС, омогућило да допринесе доношењу одлука за бољитак новинарске професије и побољшање услова рада у тренуцима пре технолошког напретка, када информације нису биле увек на дохват руке.
Вилко Бевц је рођен 1924. године у Фужинама у данашњој Хрватској. Свој новинарски позив је посветио документаристици, режирајући бројне наставне и документарне филмове као што су „Борци за слободу“, „Основни принципи технике верања по снегу“, „Врховни командант на маневру“, „У загрљају подземља“, „Наш Тито“ и др. Вилков дугогодишњи рад у војно-филмском центру „Застава филм“ изнедрио је бројна документарна остварења, која су гледаоцима донела приказ живота Југословенске Народне Армије, као и специфично портретисање личности попут Јосипа Броза Тита.
У разговору за УНС Вилко Бевц говори о раду у „Застава филму“, начину израде документарних остварења, Јосипу Брозу Титу и чланству у УНС-у.
УНС: Како су изгледали Ваши почеци у „Застава филму“?
Вилко Бевц : Тада није било ничега, готово да се није знало за филм. Много тога јe било непознаница, али смо марљиво радили. За почетак ме везују нов начин снимања, нове камере, нова опрема и нови објекти.
УНС: Који документарни филм је био највећи изазов креирати?
Вилко Бевц : Најтеже је било снимити и припремити филм о Титу. Био је његов рођендан и требало је припремити филм који ће бити емитован у трајању од минимум сат времена. Није било лако обухватити све.
УНС: У филму „Наш Тито“ сте, дакле, сјединили његов животни и револуционарни пут. С ове тачке гледишта, ко је за Вас био Тито?
Вилко Бевц: За мене је он био сасвим обичан и нормалан човек. Снимао сам често и њега и места у којима је боравио и никада није било никаквих проблема. У филму сам се осврнуо на све оно што смо знали до тада о њему, и то од самих почетака.
УНС: Како сте долазили до документарне грађе и свих информација о Југословенској Народној Армији?
Вилко Бевц : Није било лако. За све те податке требало је радити, проучити материјале, сазнати све што је могуће Армији. Податке смо прикупљали преко пријатеља, познаника, разних удружења. Свуда где је могло, ми смо тражили начина. Тек кад би се дошло до тога, могло се кренути са суштинским радом.
Међутим, некада се дешавало и да информације потпуно случајно дођу до нас, рецимо да неко изненада дође и исприча нам своју причу.
УНС: Некада је постојао и журнал о војно-филмском центру „Застава филм“, који се такође састојао из документарних форми. Како су у том листу биле представљане теме?
Вилко Бевц: Армија је писала за Журнал. Они су правили већу анализу мишљења и хронике о сваком нашем производу. Ту су они писали о нашим филмовима.
УНС: У којој мери је било тешко креирати документарне филмове онда када су теме наметала тешка времена?
Вилко Бевц : Ту је процес долажења до података био посебно тежак. Морали сте да долазите до пријатеља, познаника и претражујете штампу. Није све било на дохват руке као сада. Ипак, страха није било.
УНС: Шта Вам је донело 58 година чланства у УНС-у?
Бевц Вилко: Дуго смо сарађивали са УНС-ом и то је била лепа сарадња. Ми смо људима из УНС-а често давали информације, а они су нас увек лепо дочекивали и пажљиво и срдачно са нама поступали. Често смо долазили у УНС на састанке, а често су се и седнице одржавале. Причали смо о послу и заједно смишљали како да новинари дођу до бољих услова рада. Захвалан сам им на свему, заиста.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.