Новинарско ћоше
08. 09. 2008.
Поводом годишњице напада на Владимира Митрића
Писмо колеге Бранка Пузовића, новинара из Ваљева, поводом три године од напада (покушаја убиства) Владимира Митрића, дописника Новости из Лознице. Писмо преносимо у целости.
Бранко Пузовић, Ваљево
УДРУЖЕЊЕ НОВИНАРА СРБИЈЕ
НИНУ БРАЈОВИЋУ, ПРЕДСЕДНИКУ
Поштовани,
У петак, 12. септембра, навршавају се пуне три године од када је брутално нападнут, у улазу зграде у којој је живео, у строгом центру Лознице, Владимир Митрић, дописник “Вечерњих новости” из Подриња, који годинама пише о криминалу на левој и десној обали Дрине, везама криминалаца у Србији и БиХ, указујући и на оне људе у институцијама без којих мешетари не би, ни изблиза, били оно што јесу у овом делу Србије, на граници са Републиком Српском и Босном и Херцеговином.
Митрић је премлаћен, кад се враћао кући из Вуковог дома културе, где је извештавао о почетку свечаности у оквиру Вуковог сабора, а све се догодило на неколико корака од баште кафића пуног гостију, међу којима је било неколико полицајаца, истина у цивилу. Дописник “Новости” задобио је двадесетак снажних удараца по свим деловима тела предметом налик на бејзбол палицу, који је био умотан у зелену тканину!
Батинаш је циљао главу нашег колеге, који ју је штитио рукама, док је запомагао и тражио помоћ, коју му нико није пружио! У борби да сачува главу потурио је руке. Том приликом поломљена му је лева рука, а да је није истурио пред налетом нападача задио би ударац посред главе!
Имајући у виду начин премлаћивања и чињеницу да је батинаш кренуо опуштено према жртви, без обзира на присутво већег броја људи у непосредној близини и на чињеницу да се све догађало релативно рано, око 21,30 часова, када је град пун људи, напад на Митрића је оцењен као покушај убиства. Случај је, ипак, званично квалификован као наношење тешке телесне повреде, мада је на покушај убиства указивао, поред осталих, и тако врстан стручњак као што је др Ивица Милосављевић, начелник Клинике за судску медицину и патологију Војномедицинске академије у Београду, који је то учинио писаним путем.
У марту је, пред Општинским судом у Лозници, оптужени за напад на Митрића некадашњи полицајац, осуђен на шест месеци затвора. На пресуду жалбе су уложили и оптужени и општински тужилац из Сремске Митровице, Душко Кардаш, који заступа оптужницу, пошто је републички јавни тужилац изузео општинског јавног тужиоца из Лознице Николу Обрадовића, који је, како су написали полицијски службеници из Лознице, приликом договора о препознавању нападача, напад на Митрића прокоментарисао речима: “што није погинуо”!
Митрић и његов правни заступник, као и многобројне колеге и пријатељи слободе штампе, сматрају, и даље, да је у питању покушај убиства, по много чему налик оном на који је, пре више од седам година, у Јагодини, у улазу зграде у којој је живео, убијен Милан Пантић, дописник “Новости” из Јагодине.
Током суђења, из исказа сведока, који су говорили под заклетвом, могло се, поред осталог, чути ко је све, због текстова које је писао о криминалу у овом делу Србије, изражавао чуђење како већ није премлаћен. Један од полицајаца, који је био на увиђају после напада, рекао је да белешка, коју је тада сачинио, из њему непознатих разлога, била недоступна чак двадесет дана!!! Листинг телефонских разговора, тада осумњиченог за напад, који је тражила лозничка полиција, дуго је био недоступан истрази, “јер га, тобоже, шаљу из Београда, а не може да се отвори у Лозници и Шапцу”.
Листинг телефонских разговора нашег колеге, међутим, одмах је стигао из Београда. На суду се чуло, јасно и гласно сведочење, ко је пратио Митрића, огорчен што расветљава криминал на Дрини, али и зато што је први обелоданио да се у напуштеној управној згради рудника у Костајнику, код Крупња, селу које има скоро 100 полицајаца, гаји марихуана у организацији људи из Лознице, Холандије, Русије и ко зна кога све! Нико се, међутим, до данас није бавио позадином напада, јер је, очигледно, нападач био само нечија продужена рука.
Владимиру Митрићу је додељена полицијска заштита, која је, због опасности које су се повећале пре нешто више од две године, непрестана, па су полицајци 24 часа буквално уз њега било где да крене. У међувремену, добио је многе претње, директно и индиректно, уз поруку да “скрати језик“. Пре неколико месеци Митрић је сазнао да, упркос ризику по његов живот, неки кругови раде агилно да му се укине обезбеђење, што се, на срећу, није догодило, јер је писао на многе адресе у Србији, тражећи помоћ за очување голог живота.
Недавно је на интернету осванула порука да је његов живот најефтинији, а нешто раније, из више извора, добио је информације да неки од локалних моћника, који су повезани са најпознатијим именима српског подземља, нуде паре за његово ућуткавање.
И Митрић и боље упућени у напад на њега сагласни су да би му укидање обезбеђења, практично, апсолутно угрозило живот, јер су многи криминални кругови јавно говорили да само то чекају, а неки се нису либили да траже жешћу “репризу” напада од 12. септембра 2005. године. Наш колега је, гле парадокса, најсуровије кажњен због напада који је, срећом, преживео, јер три године живи уз полицијску заштиту, а на путу “терања правде” потрошио је доста времена, здравља али и живота.
Суочавао се и суочава са опструкцијом и неправдом и редовно са поруком да би му боље било да “скрати језик”. Владимира Митрића је, убрзо после напада, посетио Борис Тадић, председник Републике Србије, који му је, кад је упознат о чему и како пише, поред осталог, рекао: „Свака Вам част и хвала Вам, Митрићу“.
С одличним поштовањем,
Бранко Пузовић, новинар „Вечерњих новости“
У Ваљеву, 8. септембра 2008. године
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.