Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Новинарско ћоше
20. 02. 2009.
Хронологија живота Драгутина Милодановића, првог буњевачког новинара
1847.
Рођен у сиромашној земљорадничкој породици. Основну школу завршава у Суботици, а гимназију учи у више градова тадашње Угарске.
1870.
Постаје члан редакције „Буњевачких и шокачких новина“, које је Иван Антуновић покренуо 15. марта те године, у Калочи.
1872.
Милодановић се враћа у Суботицу и покреће „Мисечну кронику“, месечник локалног значаја који није дуго излазио.
1873.
Уз помоћ Божидара Бошка Вујића у јулу покреће „Субатички гласник“. Новине пропагирају, између осталог оправданост борбе Срба за слободу против Турака, иако је званичко расположење у Угарској било на страни Отоманске империје. Преко „Мисечне кронике“ покренута је била и акција прикупљања помоћи за страдале у Херцеговачком устанку.
1875.
Мецена „Субатичког гласника“, богати суботички Србин Бошко Вујић, из Суботице писмом упозорава председника српске Владе, Јована Ристића, да би гашењем „Гласника“ Суботица брзо могла да постане мађарска варош. Вујић десетину виђенијих Буњеваца у Суботици најпре описмењава, а потом претплаћује на „Заставу“.
1876.
Милодановић, након више написа који у тадашњој Угарској нису наишли на добар пријем, бежи у Србију. Као добровољац, у чину резервног официра, учествује у српско-турским ратовима и бива рањаван.
1878.
После ратова с Турцима, Милодановић сарађује у „Виделу“ и другим београдским листовима. Због учешћа у рату против Турака, повратак у завичај му је онемогућен. Постаје поштански службеник и из римокатоличке вере прелази у православље, односно, како су бележили каснији хроничари његовог живота, враћа се вери предака.
1883.
Дана 25. фебруара преминуо у Беогарду. Сахрањен сутрадан на старом гробљу на Ташмајдану. У Књизи умерлих Маркове цркве у Беогарду остало је уписано да је био аустријски поданик и да је преминуо због „запаљења мозга“.
Б. Жујовић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.