Новинарске анегдоте
05. 09. 2014.
Моја смрт којој нисам присуствовала
Крајем априла 1905. године појавио се у позоришној рубрици “Политике” потресан чланак, у коме је, као гром из ведра неба, дата вест о смрти глумице Десанке Ђорђевић, уз коју је пригодан коментар написао члан прве редакције листа Јефта Угричић.
“Пре два – три дана умрла је у Бечу наша Десанка Ђорђевић. И тако се сврши то мало романтичног живота... Романтичан је био одиста, тј. романтичан с модерног гледишта. Десанка је умрла млада, једва да је имала двадесет и пет, до двадесет и шест година. И сама млада, Десанка је веома волела млад живот и то врло млад, а руке је била много издашне. Она је расипала све што је земаљско било. Да ли инстиктивно или нарочито, извештачено, волела је веома камелије. Да ли јој је мртвачки сандук био засут камелијама и да ли има кога да јој на младом гробу засади тај нежни цветак...ко зна!“
Свега неколико дана касније објављена је о Десанки друга вест у којој се каже да је редакција 5. маја 1905. године примила из Беча препоручено писмо с потписом “Десанка”, које је, ако није каква мистификација, сведочило да је гђа Десанка жива.
Писмо гласи:
“Вас, поштовани г. Уредниче, који ми тако лепе и искрене речи посвећујете, зацело ће обрадовати да сам у стању лично демантовати глас о мојој смрти. Чувени американски хуморист Марк Твен рекао је једном у истој прилици: “Вест о мојој смрти сувише је претерана ”, дозволите ми да се и ја његовом изреком послужим. Моја прерана смрт, којој срећом лично присуствовала нисам, показала ми је колико је слатка она слава која се у својој отаџбини никада или тек после смрти задобија.
С најодличнијим поштовање,
У Бечу, 2. маја
Десанка.
На основу текста Миодрага Угричића објављеног у “Политици Експрес” у двоброју 25 - 26. јануара 2003. године, под насловом “Године оловних слова и никлених новчића”, приредила В. А.
У рубрици Новинарске анегдоте УНС објављује духовите новинарске приче о колегама, о јавним личностима, смешним, инспиративним, чудним ситуацијама у којима су се налазили. Новинарске досетке. Испричајте нам причу о новинарима којих више нема, а упамћени су по пошалицама. Поделите са нама Ваше вицкасте успомене. Новинарске анегдоте уређује колегиница Весна Арсенић. Своје анегдоте, које ћемо објављивати средом и петком, можете слати на vesna.arsenic@uns.org.rs
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.