Новинарске анегдоте
11. 07. 2014.
Натпевавање
Члан прве редакције “Политике” Јефта Угричић остао је без пара (месец дуг, а плата мала), па је морао да се обрати свом послодавцу Владиславу Ф. Рибникару, власнику листа, с молбом да му исплати мању суму, на конто плате за идући месец.
Јефта је то учинио стихованом поруком Рибникару, под насловом “Сарадников вапај”, која је објављена у “Политици” од 11. фебруара 1905. године, а гласила је:
Цело вече синоћ прође
А ти ми не дође;
Сунце зађе, паде тама,
Страх ме беше сама.
Аој, Владо, тако т' Бога
Па како си мога'?
Ала вараш, уредниче,
- Tо ти није славно! -
Пошљи мени до три банке,
Та чекам их давно!
Уредништво је у истом броју листа на овај сарадников сапатнички вапај инспирисан песмом Бранка Радичевића “Укор”, одговорило да поштује својих сарадника жељу да стихове дељу, да разуме њихову тугу вељу, али да је ипак нужно причекати недељу.”
На основу текста Миодрага Угричића “Године оловних слова и никлених новчића”, објављеног у двоброју “Политике Експрес” 25 - 26. јануара 2003. припредила В. А.
У рубрици Новинарске анегдоте УНС објављује духовите новинарске приче о колегама, о јавним личностима, смешним, инспиративним, чудним ситуацијама у којима су се налазили. Новинарске досетке. Испричајте нам причу о новинарима којих више нема, а упамћени су по пошалицама. Поделите са нама Ваше вицкасте успомене. Новинарске анегдоте уређује колегиница Весна Арсенић. Своје анегдоте, које ћемо објављивати средом и петком, можете слати на vesna.arsenic@uns.org.rs
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.