Новинарске анегдоте
27. 11. 2013.
Признање нобеловца новинарима
Једини наш нобеловац Иво Андрић једанпут се поверио Миру Радојчићу изразивши поштовање према новинарској професији речима:
„Увек сам се дивио новинарима - највише због брзине којом умеју да пишу. Био сам недавно на првомајској паради и кад сам се вратио, ошамућен сунцем и шаренилом, само сам помишљао како да се освежим и мало прилегнем.
Само што сам легао продавци су већ извикивали вечерња издања и убрзо сам читао све како је на паради било, ко је како изгледао и ко је на почасној трибини седео...
Никад не бих то могао написати, ја веома тешко пишем – понекад се мучим и два и три сата око једне једине реченице, да би у њој свака реч легла.“
Преузето из беседе “Рвање с празном хартијом” Мира Радојчића приликом примања Награде за животно дело “Светозар Марковић” јуна 1970. године, објављене у књизи Добривоја Боба Јанковића “Шта каже Мадера”.
У рубрици Новинарске анегдоте УНС објављује духовите новинарске приче о колегама, о јавним личностима, смешним, инспиративним, чудним ситуацијама у којима су се налазили. Новинарске досетке. Испричајте нам причу о новинарима којих више нема, а упамћени су по пошалицама.
Поделите са нама Ваше вицкасте успомене.
Новинарске анегдоте уређује колегиница Весна Арсенић. Своје анегдоте, које ћемо објављивати средом и петком, можете слати на vesna.arsenic@uns.org.rs
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.