Новинарске анегдоте
31. 07. 2013.
Херој “Политике”
Јован Поповски (1915. - 2012), који је више од три деценије био дописник “Политике” из Скопља, је 26. јула 1963. године имао светску ексклузиву - први је објавио извештај о катастрофалном земљотресу у македонској престоници!
А непуни сат пре првог потреса, који се догодио у 5.17 часова, кола Хитне помоћи су јурила улицама уснулог Скопља, превозећи Поповског на хитну операцију чира на дванаестопалачном цреву.
Тек што је смештен на операциони сто, затутњало је и земља се затресла. Ђипио је као опарен, на брзину се обукао и излетео са клинике на улицу, смишљајући како да јави “Политици” о томе шта се дешава?!
Јер, Пошта број 2 је била сравњена са земљом, а на Пошти 1 јужни зид је био срушен, а све везе су биле покидане.
Изненада је угледао телефонисту, који се попео на бандеру где је, уз помоћ пољског телефона, покушавао да Скопље споји са светом.
Викнуо му је да позове редакцију “Политике”, а овај му је, чим је успео да успостави везу преко Приштине, бацио слушалицу.
„Ружо, овде Поповски“, обратио се секретарици редакције, која је, чим је схватила ко зове, повикала:
„Људи! Поповски је жив!“
Слушалицу је од узбуђене секретарице преотео тадашњи директор “Политике” Данило Пурић, коме је Поповски предложио да спреми ванредно издање листа.
„Имаш ли написан текст?“, упитао је Пурић.
„Имам, слага новинар, који је у руци држао само цедуљу с три броја - временима удара. Први у 5.17 h, последњи у 5.43 h.
Почео је да диктира текст “из главе”, уз асистенцију окупљеног народа, који је дошао да види “која се будала дере испод бандере!”
Одједном, онемоћао од болова у стомаку и од узбуђења, усред диктирања извештаја, Поповски се онесвестио!
Један од присутних Скопљанаца је узео слушалицу и јавио стенографу да сачека: "Човек се онесвестио", реферисао је.
Пар минута доцније Поповски је, дошавши к себи, наставио да диктира извештај о трагедији Скопља.
Тог дана “Политика” је била “под окупацијом” страних дописника, који су се грабили за ванредно издање листа, из којег су обилато цитирали њеног дописника.
За тај подухват, како то често бива у професији у којој слава траје колико и дан, никад није добио никакву новинарску награду, нити признање.
А на операцију чира, са које је утекао тог кобног јулског дана 1963. године, отишао је тек 1994. године.
На основу текста “Рођендан заборављеног хероја историје “Политике” Александра Апостоловског, објављеног 29. септембра 2010. године и репринтованог 8. маја 2012. године написала В. Арсенић
У рубрици Новинарске анегдоте УНС објављује духовите новинарске приче о колегама, о јавним личностима, смешним, инспиративним, чудним ситуацијама у којима су се налазили. Новинарске досетке. Испричајте нам причу о новинарима којих више нема, а упамћени су по пошалицама.
Поделите са нама Ваше вицкасте успомене.
Новинарске анегдоте уређује колегиница Весна Арсенић. Своје анегдоте, које ћемо објављивати средом и петком, можете слати на dragana.bjelica@uns.rs
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.